Veber: Tajnost razgovora o KiM signal da blokada dijaloga i dalje postoji
1 min readStručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da je problem u razgovorima zapadnih posrednika sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem to što se ti razgovori vode iza zatvorenih vrata.
Neotkrivanje detalja sa sastanaka zapadnih posrednika sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Vučićem signal je da i dalje postoji blokada u procesu dijaloga Beograda i Prištine, rekao je Veber u intervjuu za Slobodnu Evropu, prenosi Tanjug.
On takođe ne isključuje eventualne krize na severu KiM, sve dok se, kako kaže, ne objavljuju sporazumi i ne daje mogućnost strankama da ih drugačije tumače.
„Sve dok je pozadina ovakvog pristupa nejasna i nije javna, teško je proceniti da li zaista postoji neka dinamika, neki plan koji se servira sa određenim rokovima koji su od određenog i važnog međunarodnog konteksta ili je sve ovo samo pokušaj da se ponudi stranama, kako bi se postigao brz napredak”, rekao je Veber.
On, takođe, tvrdi da je izraz „kompromis”, koji koriste međunarodni posrednici u kontekstu mogućnosti postizanja sporazuma između Beograda i Prištine, „izuzetno opasan”.
„Mislim da je to bila glavna poenta Vučića i srpskog režima u razgovorima o predlogu za razmenu teritorija”, rekao je Veber.
Prema njegovom mišljenju, to je na neki način pokušaj odstupanja od suštine dijaloga iz prvih razgovora. Veber tvrdi da je od početka političkog dijaloga 2012. i 2013. godine bilo jasno da dijalog treba da se završi prihvatanjem nezavisnosti Kosova i konačno formalno-pravnim priznanjem ove nezavisnosti od strane Srbije.
„To znači da je reč ili izraz kompromis na neki način zatrovan. Dakle, kada Vučić koristi ovaj izraz, on ga koristi u smislu pokušaja da promeni pravac dijaloga i sveukupni okvir i ciljeve”, smatra Veber.
Na pitanje da li Beograd i Priština imaju luksuz da odbace evropski plan, Veber je kazao da je pitanje procene da li je ovaj predlog zaista idealan.
„Mislim, jer mnoge stvari iza predloga, uključujući i detalje, nisu razjašnjene od strane međunarodnih aktera”, dodao je Veber.
Prema njegovom mišljenju, može se pretpostaviti da će se, ukoliko se ne postigne napredak u razgovorima Beograda i Prištine, to negativno odraziti na pregovore za članstvo Srbije u EU.
„Opcija zamrzavanja pristupnih pregovora Srbije – u slučaju da ne bude napretka u dijalogu – može da funkcioniše samo ako se Srbija može jasno identifikovati kao glavna odgovorna za neuspeh ili zastoj u pregovorima”, kaže Veber.