Већ два мјесеца 3.177 корисника чека исплату старачких накнада: Чекови стигли, али пара нема

Корисници старачких надкнада, то јест пољопривредници који нијесу остварили пензије, од децембра нијесу добијали своја примања, а као разлог за то наведено је неусвајање агробуџета, који треба да предложи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Редакцији „Дана“ јавило се неколико корисника надкнада, који кажу да су средства очекивали око 10. фебруара, али им је речено да су чекови стигли у поште, али да нема новца за исплате. Пољопривредници су револтирани јер им касне примања која износе свега 177 евра и испод су сваког минимума, а нема обавјештења када ће бити исплаћена.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде казали су „Дану“ да је исплата старачких накнада регулисана кроз агробуџет, односно Уредбом о условима, начину и динамици мјера аграрне политике, кроз мјеру – Социјални трансфери сеоском становништву – програм старачких накнада.

– Износи одређени на основу ове мјере редовно се исплаћује након усвајања агробуџета за текућу годину, што очекујемо у најскоријем периоду – кажу из министарства на чијем челу је Владимир Јоковић.

Старачке накнаде у овом тренутку прима 3.177 корисница и корисника. Законом о пољопривреди и руралном развоју прописано је да старачке накнаде износе 70 одсто од најниже пензије и у овом тренутку оне износе 177,53 евра.

– Законском регулативом је прописано да старачку накнаду прима носилац пољопривредног газдинства, у случају да (оба) ниједан од супружника нема примања по другом основу, живе на селу, баве се пољопривредом и посједују пољопривредно земљиште, тј. жене које су навршиле 60 година живота, односно мушкарци који су навршили 65 година живота. Поред старачких накнада, у министарству се води Регистар осигураника пољопривредника, у складу са Законом о пољопривреди и руралном развоју, Законом о ПИО и Правилником о обављању пољопривредне дјелатности као јединог и главног занимања. Уписом у тај регистар пољопривредници постају обвезници плаћања доприноса по основу бављења пољопривредом, при чему имају могућност да по повољним условима остваре право на пензију. Министарство за осигуранике који измирују обавезе по основу доприноса врши уплату у износу од 40 одсто укупног износа – објашњавају из министарства.

Одлуком о ближим условима и поступку за исплату старачке накнаде прописано је да носилац породичног пољопривредног домаћинства може стећи право на старачку накнаду ако испуњава услове из члана 24 Закона о пољопривреди и руралном развоју.

Испуњеност услова утврђује се на основу сљедеће документације: извода из матичне књиге рођених; потврде да се бави пољопривредом и да живи на селу, коју издаје орган локалне управе надлежан за послове пољопривреде; потврде или увјерења да не остварује никаква друга примања по основу новчане накнаде материјалног обезбјеђења бораца, материјалног обезбјеђења, пензије, тјелесног оштећења и накнаде по основу рођења троје или више дјеце; доказа о власништву пољопривредног земљишта који гласи на подносиоца захтјева или његовог брачног друга; овјерене изјаве да подносилац захтјева или његов брачни друг не остварује никаква новчана примања у земљи и иностранству; доказа о брачном стању и увјерење о мјесту пребивалишта.

Иако у неким земљама региона старачке накнаде примају оба супружника који живе на селу, у Црној Гори то није случај. Износ старачке накнаде је знатно нижи и од минималне пензије, односно мањи је непуна три еура од некадашње минималне плате, која је била 180 евра. Вјероватно је и ово додатни демотивишући разлог за бављење пољопривредом у Црној Гори, посебно из разлога што и ово примање неријетко касни и по неколико мјесеци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: