Вече о Митрополиту Висариону и додјела Повеље Свети Стефан Штиљановић

Вече посвећено Митрополиту црногорском Висариону (Љубиши), поводом 200 година од рођења, 140 од упокојења, као и поводом 160 година од почетка рада Богословије на Цетињу, биће уприличено 6. септембра у оквиру програма 8. фестивала „Ћирилицом“. Овим поводом на Тргу између цркава у будванском Старом граду говориће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и отац Павле (Кондић). Програм почиње у 21 час.

Висарион Љубиша је био је црногорски митрополит од 1882. до 1884. године, први предсједник црногорског Црвеног крста 1876. и први црногорски министар просвјете.

Служио је у манастиру Савина, чак је општина херцегновска тражила од тадашње Епископије далматинске да он буде постављен за игумана манастира. У исто вријеме је Општина паштровска тражила да буде игуман манастира Прасквица. Судбина је одредила другачије па је био игуман манастира Морача и први епископ Захумско-рашке епископије након ослобођења ових крајева у рату 1876-1878. године. Потом и Митрополит црногорско-брдски, и књаз тадашњи Никола видјевши све те његове квалитете, поставио га за Митрополита црногорског.

Од септембра 1870. примио је и дужност професора у Богословији. Истовремено са професуром у Богословији, врши и дужност вјероучитеља у Дјевојачком институту…. Своју службу професора и ректора Цетињске богословије, архимандрит Висарион је окончао маја 1876. са завршетком школске године.

Вече посвећено Митрополиту црногорском Висариону (Љубиши), поводом 200 година од рођења, 140 од упокојења, као и поводом 160 година од почетка рада Богословије на Цетињу, биће уприличено 6. септембра у оквиру програма 8. фестивала „Ћирилицом“. Овим поводом на Тргу између цркава у будванском Старом граду говориће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и отац Павле (Кондић). Програм почиње у 21 час.

Висарион Љубиша је био је црногорски митрополит од 1882. до 1884. године, први предсједник црногорског Црвеног крста 1876. и први црногорски министар просвјете.

Служио је у манастиру Савина, чак је општина херцегновска тражила од тадашње Епископије далматинске да он буде постављен за игумана манастира. У исто вријеме је Општина паштровска тражила да буде игуман манастира Прасквица. Судбина је одредила другачије па је био игуман манастира Морача и први епископ Захумско-рашке епископије након ослобођења ових крајева у рату 1876-1878. године. Потом и Митрополит црногорско-брдски, и књаз тадашњи Никола видјевши све те његове квалитете, поставио га за Митрополита црногорског.

Од септембра 1870. примио је и дужност професора у Богословији. Истовремено са професуром у Богословији, врши и дужност вјероучитеља у Дјевојачком институту…. Своју службу професора и ректора Цетињске богословије, архимандрит Висарион је окончао маја 1876. са завршетком школске године.

Јануара 1876. установљено је црногорско друштво Црвеног крста и за његовог предсједника изабран је архимандрит Висарион.

Од првих дана своје архијерејске службе,Епископ Висарион је ревносно радио на устројавању црквеног живота и дисциплиновању свештенства према општим канонским правилима… Особено свједочанство његовог рада јесу и „Шематизми Епархије“ који су објављени за године 1880–1883.

По позиву књаза Николе, Епископ захумско-рашки Висарион дошао је на Цетиње 3. новембра 1882. Приликом аудијенције коју је имао 6. новембра, а којој је присуствовао и администратор Митрополије архимандрит Митрофан (Бан,) књаз Никола именовао је за Митрополита црногорског и брдског Висариона (Љубишу), дотадашњег Епископа захумско-рашког…

Ступање на столицу црногорских митрополита Висарион (Љубиша) је објавио свештенству и народу окружницом од 21. новембра 1882.

Митрополит Висарион, у току своје краткотрајне митрополитске службе, уз основну службу архијереја, вршио је и дужност министра просвјете и црквених дјела од 1. јануара 1883. Нови министар постарао се, да се школство што више унаприједи, те је 1883. године отворено још неколико основних школа, тако да је број њихов био тада 33, а у њима је радило 45 учитеља. Једно од најважнијих дјела које је Митрополит Висарион учинио у току краткотрајног вођења Министарства просвјете јесте доношење Школског закона за ученике Цетињске гимназије. Службу министра просвјете Митрополит Висарион вршио је ефективно до краја 1883. Крајем те године је тешко оболио тако да је читаву зиму и прољеће одболовао, бивајући од почетка фебруара 1884. у Будви, код својих рођака због блаже климе…

Као видљиви знак признања за пожртвовани рад у разним областима духовног, црквеног, добротворног и просвјетног рада, Митрополит Висарион је био одликован од књаза Николе са првим, другим и трећим степеном ордена Књаза Данила и медаљом – Споменицом рата 1875–1878. Руски цар Александар III одликовао га је орденом Светог кнеза Владимира трећег степена (1882) а Друштво Црвеног крста Србије одликовало га је Крстом – споменицом 1876. (1877).

У наставку вечери биће уприличена додјела награде фестивала Ћирилицом – Повеља „Свети Стефан Штињановић“ академику Злати Бојовић, а коју су организатори фестивала, ЈУ Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе установили већ на првом фестивалу одржаном 2017. године.

Извор: Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: