Вече посвећено др Мирославу Лукетићу (1927 – 2022) синоћ на Фестивалу „Ћирилицом“

Котарац је казала да је Мира Лукетића познавала са више страна, а најважнија је била новинарска. Како је навела, истражујући све приче о Будви, посебно о туризму, са Лукетићем је правила низ разговора у Библиотеци, која је у то вријеме била смјештена у згради „Зета филма“.

„Знали смо да сједимо и причамо зашто је брдо Спас добило име Спас, како је изгледао туризам између два свјетска рата, шта се све дешавало на Шкољу, како је основано прво туристичко друштво… Ту се родила једна обострана љубав, повјерење, међусобно уважавање и поштовање које је трајало све до посљедњег дана. Хтјела бих да издвојим и моменат наше сарадње на неким пројектима у „Адриатик Медиа Консалтинг“-у, једанпут, када сам радила филм о Будви који је почињао ријечима „Будва, некадашње мало туристичко село“, и ја тако читам тај оф, а Миро улази и каже: „А не, не не… Будва никада није била село. Будва је одувијек била град“ .

Дакле, поента је била да је прерасла у велики туристички град. Ту сам први пут и за вазда схватила колико је он волио овај град и колико је схватао да је Будва одувијек била град, а он један од њених највећих грађана. Сарадња са Миром наставила је кроз групу „Будваносталгичари“ на Фејсбуку, коју смо моје драге колеге и ја основали 2015. године и која броји више од осам хиљада чланова. Од 2016. године кроз своје приче нам се придружио и Миро. Слао ми је приче мејлом, ћаскали смо мало прије него што би објавили, видјели да ли постоје неке корекције које су биле јако ситне, јер су Мирове реченице биле фантастичне. Тако је полако све нас будваносталгичаре уводио у неки живот и причу једне Будве која је сада само у траговима, али код већине нас овдје присутних још увијек у срцу“, навела је Котарац, која је прочитала и одломак из „Приче о госпођи Клари“, чији је Лукетић аутор.

„Ова прича толико говори о животности Мира Лукетића, о томе како је он обожавао свијет око себе, како га је описивао. Како је волио да види лијепо, лијепу жену и лијепог човјека, да чује лијепу пјесму, припреми лијепу храну и да се окружи лијепим стварима. Када сам читала сву преписку коју смо водили током протеклих пет или шест година, и све те мејлове које смо писали једни другима, колегиница из канцеларија ме питала: „Зар ти то није тужно?“ , а ја сам рекла: „Не, уопште ми није тужно.“. Сјећање на Мира ми није тужно, он је толико присутан и толико животан. Ја ту енергију толико осјећам да сваки пут знам да ћу кад год помислим на њега имати осмијех, јер знам да би Миро тако хтио“, истакла је Котарац.

Говорећи о Лукетићевом лику и дјелу, др Предраг Зеновић рекао је да идеја присутности коју је Котарац поменула, са филозофског становишта добија нови смисао када мислимо о човјеку као што је био овај знаменити Будванин.

„Када смо у здању које је на неки начин он привео намјени, када смо међу свим књигама које свједоче о његовој врло богатој библиографији, када знамо да овај град не би имао свој изглед и културни идентитет какав има данас да није било Мира Лукетића. Ја мислим да је Миро на тај начин трајно присутан у хроници, животу и у бићу града. Несумњиво је да се ради о ренесансном типу човјека, широких интересовања, дјечије радозналости, али и огромне енергије и систематичности са којом приступао свему што ради. Он је човјек који је у времену једне велике земље дао јако пуно и својој средини и јако пуно радио на себи. Заправо, из тог његовог стваралаштва можемо извући неке од најљепших страница црногорског и југословенског библиотекарства и архивистике. То су области без којих друштво не може да препознаје, памти себе и пише о себи, и Миро Лукетић је у нашој земљи у тим сферама направио пионирске кораке“, казао је Зеновић.

Посебно се осврнуо на два Лукетићева дјела: „Туризам у Будви“ и „Културна баштина“, као и на разне библиографије које је аутор приредио. Без њих, како је оцијенио, није могуће у потпуности разумјети простор Црне Горе и Будве.

Др Зеновић рекао је да ренесанса културног бића нашег града почиње 1972. године, када Лукетић прелази са Цетиња у Будву.

„Миро је пиноир и темељ свих институција културе које у том времену настају, а неке од њих постоје и даље. У првом реду мислим на чињеницу да је он био један од првих који је Библиотеци дао модерно рухо, који је учествовао у креирању Модерне галерије, у стварању „Приморских новина“, ту су онда и „Кањош“ и „Дани музике“. Једноставно, не постоји институција у граду која у својим темељима на неки начин нема име др Мирослава Лукетића. У том смислу, посебно ако се узме у обзир његов рад који се односи на записе о Паштровићима, Будви, историјске записе, будући да је он био доктор историјских наука, сматрам да је Лукетић настављач низа аутора који су својим дјелом исписали историју и хронику овог града. Дакле, мислим на Крста Ивановића, Антуна Којовића, Стефана Митрова Љубишу и доктора Лукетића као настављача тог низа, који овом граду даје сјећање, памћење и слику свог идентитета“, навео је он.

Када су у питању институције града Будве, сматра да су двије ствари измакле мисли, животу, и енергији др Мирослава Лукетића.

„То су Културни центар за који се он срчано борио и који је требао да постане дом Библиотеке, која је у нашем граду и даље подстанар, и који би био на задужбини Тома и Стане Лукетић. У питању је један од пројеката који је он свесрдно подржавао, и ја се надам да је то пројекат којим ћемо се одужити сјећању на Лукетића. На Савјету за културу Будве борио се и за идеју да би Ранохришћанска базилика, у некој својој могућој реконструкцији која би била у складу са свим правилима струке будући да долази из периода прије Шизме, требала да буде Музеј хришћанства. Ријеч је о двијема идејама које су остале иза Мира и које остају нама за разговор, размишљање и у будућности, вјерујем, и њихову реализацију“, казао је Зеновић, поздрављајући недавну иницијативу предсједника Општине Мила Божовића да Народна библиотека Будве добије име по др Мирославу Лукетићу.

Разговор у цркви Санта Марија модерирала је Станка Рађеновић из будванске Библитотеке, која је подсјетила да је др Лукетић током претходних година на Фестивалу „Ћирилицом“ био присутан и као аутор и као неко ко је увеличавао програме. Како је навела, трећег Фестивала додијељена му је награда „Повеља Свети Стефан Штиљановић“, за коју је истицао да му је најдража.

Програму је присуствовао и предсједник Општине Будва Мило Божовић.

Вече посвећено др Мирославу Лукетићу завршено је пројекцијом педесетоминутног филма „МИРО, човјек и град“, у продукцији Народне библиотеке Будве и Туристичке организације општине Будва. Аутор и извршни продуцент филма је Марко Кентера, уредник-новинар Милош Борета, а сниматељ Никола Тодоровић, који је урадио и монтажу и постпродукцију. Текстове су читали Тијана Котарац и др Предраг Зеновић, приређивач цјелокупног текста.

Биографија др Мирослава Лукетића

Мирослав Лукетић, рођен је у Будви 1927. гдје је завршио основну и грађанску школу. У СССР-у матурирао и завршио Артиљеријско училиште 1948; у Београду дипломирао на Филозофском факултету, 1959; докторирао у Прагу 1971; виши научни сарадник, савјетник.

У Националној библиотеци Црне Горе на Цетињу радио као руководилац одјељења и помоћник директора 1960-1972; директор Културног центра у Будви 1972-1976; директор Историјског архива Будве од оснивања до пензионисања 1976-1993. Учесник НОР-а; официр Совјетске армије 1948-1957. Признања: Орден заслуга за народ, Медаља 70 година Великог отаџбинског рата, Награда ослобођења Будве, више повеља и признања. Говорио је руски, служио се италијанским, чешким и енглеским. Радећи у ЦНБ дао значајан допринос развоју модерног библиотекарства; један је од иницијатора формирања Салона „13 новембар“.

У Будви: развио издавачку дјелатност, формирао ”Медитеран”, организовао друштво ”Кањош”, унаприједио рад Библиотеке и Модерне галерије, формирао галерију „Санта Марија”. Један је од организатора „Игара Југа ”и фестивала ”Дани музике“. Својим радом допринио да Будва постане значајан културни центар у земљи. Организовао и афирмисао рад Архива Будве; иницирао формирање Љубишиног спомен дома. У науци, библиотекарству, архивистици и информатици вршио одговорне функције: предсједник Друштва библиотекара и Друштва архивских радника Црне Горе, предсједник Савеза архивских радника Југославије, члан савјета СНТИЈ-а, члан Комисије УНЕСКА, делегат РСИЗ за науку и др.

Аутор је научних пројеката: Црногорска библиографија 1494-1994;Издавање извора за историју Црне Горе; Научно-информативни систем ЦГ (коаутор). Био је члан редакције Енциклопедије Црне Горе. У научној и стручној периодици објавио више од сто прилога из културне историје ЦГ и завичајне историје. Уредник је и покретач вíше монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“( био је Главни и одговорни уредник Паштровског алманаха), „Матица Боке“, „Баштина и др. Био је актер серијала „На веслу прича“ (пројекат који су подржали: Општина Будва, ТО Будва, 2020). Као аутор написао и приредио више од тридесет посебних издања: Будва, Свети Стефан, Петровац, 1966; Књижевни часописи ЦГ, 1871- 1891; Казивања о прошлости, 1988; Стефан Митров Љубиша-биобиблиографија, прилози, 1988; Туризам у Будви 1918-1941; Крсто Ивановић: Драме и писма 1996 (коаутор); Серијске публикације Црне Горе 1835-1985 (коаутор); Средњовјековни статут Будве, 1988. (коаутор); Ко је Ко у Црној Гори,1993, (три издања,коаутор); Поменик Паштровића, 2000; Записи из Русије, 2002; Чеси у музичком животу Црне Горе, 2005; Др Мирослав Лукетић, Биобиблиографија, 2007; Чешка и Црна Гора књ. ИИ, 2009; Ђедова причања и унукове приче, 2012.; Споменар породице Лукетић, 2012. ; Записи и причања, 2017. (НББ); Записе из Русије на руском језику (2019) (НББ) и Културна баштина 1 и 2 (2019) (НББ, ПА, Штампар Макарије).

Добитник је многих награда и признања. Оно што је за Будву везано: добитник је Новембарске награде града Будве, повеље Свети Стефан Штиљановић, награде књижевног фестивала Ћирилицом, те Награде за животно дјело у области туризма коју је додијелила ТОБ.

Књижевни фестивал „Ћирилицом“, који организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, биће настављен вечерас од 21 сат промоцијом монографије „Стари печати и печатњаци из Архиве Митрополије црногорско-приморске“.

О књизи ће говорити Жарко Лековић и ауторка.
Фестивал „Ћирилицом“ је на програму до 6. септембра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: