Вече у знак сјећања на ђакона Авакума, страдалника у име Христа

„Мајко моја, на млеку ти хвала, ал’ не хвала на науци такој, брзо ћеш се обрадовати сину, док пред Божије изађемо лице. Смрт избавља од свакијех биједа, цвет пролетњи тек за зимом иде. Па што коме Бог и вера дадне, а још има браће на свету…“ – ријечи су које је млађани ђакон Авакум (1791), носећи на рамену колац на који ће га Турци набити,  узвратио мајци која се бацила пред ноге сину јединцу преклињући га „мајчиним млијеком“ да прихвати ислам и спаси своју главу  (а Бог ће му опростити, јер је то учинио из големе невоље).

Удружење књижевника и умјетника „Сјеверац“ организовало је синоћ у Подгорици вече посвећено Ђакону Авакуму, у настојању да од заборава отргне овај чин „презрења смрти, у страшној слободи избора, али слободи у Христу, у непобједивости Крста“, како је то у својој бесједи истакао мр Слободан Чуровић.

Након Хаџи-Проданове буне (септембра 1814 године) Турци су, иако је споразумом са Милошем Обреновићем договарано да се неће светити устаницима, похватали око 300 виђенијих Срба, међу којима и Ђакона Авакума и погубили их или одсјецањем главе или набијањем на колац. Била је то крвава порука осталим Србима у пашалуку да више не помишљају на непослушност и устанке.

Након погубљења игумана Пајсија и других, Турци су понудили заробљеницима да се потурче у замјену за живот, а посебно им је било стало да млађе, кршне и лијепе, попут ђакона Авакума преведу у Ислам. И  док је игуман Генадије прихватио понуду те се прозвао Мула Салија, а сина Стојана му назваше Реџепом, Авакум није пристајао на то.

„Нема вјере боље од хришћанске ! Срб је Христов, радује се смрти. А суд страшни чека и вас Tурке. Па ви чин’те што је вама драго. А скоро ће Турци долијати, Бог је сведок и његова правда..“

Ове ријечи је Авакум понављао док су га водили до Стамбол капије  (простор око Народног позоришта у данашњем Београду) гдје су се вршила погубљења. Када ни мајчинска клетва није уродила плодом, предање каже, да су Турци (којима је посебно стало било да поисламизују наочите и лијепе момке) поново му приђоже и намјештајући колац поновише му понуду.

„Умиру ли Турци некад?“ упита их Авакум, а кад доби потврдан одговор рече :  „Благо томе ко раније умре, омање је муке и гријеха“.

Чувши све ово, Сулејман паша заповједник Београда и цијелог пашалука, а фасциниран чојством и јунаштвом младог ђакона нaреди џелату да Авакума брзо погуби како се не би дуго на коцу мучио.

О ђаконовом пожртвовању „за крст часни и слодобу златну“ на скупу који је организовало Удружење „Сјеверац“ у мотелу „Џорџ“ на Златици, говорио је и некадашњи министар вјера Будимир Дубак, те у име домаћина Милан Рајовић, док је сабор благословио протојереј Милун Фемић.

Удружење „Сјеверац“ је у знак захвалности за напоре и пожртвовање у свом свештеничком чињењу да се оживи и оснажи православље на простору данашње Црне Горе додијелило Повељу протојереју ставрофору Богићу Фемићу. Због његове спријечености да је прими, Повеља је уручена свештенику Митрополије црногорско-приморске Јовану Пламенцу, који је такође говорио о животу и дјелу Ђакона Авакума. Стихове Петра II Петровића Његоша говорио је глумац Гојко Бурзановић.

Вече је након евоцирања историјских догађања и чина Ђакона Авакума настављено читањем поетских остварења чланова и пријатеља „Сјеверца“. Поред осталих, наступили су пјесници – Невен Милаковић, Боривоје Б.Оровић, Светозар Ђуришић, Никола Чудесни Ненезић, Радован Радовић, Драшко Вулевић… 

Почаст преминулим члановима „Сјеверца“

У само неколико дана ово удружење остало је без истакнутог члана и активисте Драгослава Мишка Шабана и сарадника и пријатеља – гуслара Светозара Зековића, којима је на скупу одата почаст и исказана захвалност за допринос афирмацији и развоју српске културе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: