Вече Зоранових пјесама сјутра у 20 часова у КИЦ-у

Поводом 75 година од рођења великог извођача црногорске народне музике и композитора, Зорана Калезића, сјутра вече (петак, 31. јануар) биће одржан концерт сјећања на овог непоновљивог естрадног умјетника у великој сали КИЦ-а „Будо Томовић“, са почетком у 20 часова, а улаз за све љубитеље Зорановог мелоса је слободан.
У програму, чију организацију потписује Драган Копривица, учествоваће наши познати вокални солисти, који ће, уз пратњу народног оркестра Александра Саше Маговчевића, пјевати Зоранове пјесме Зорану у част: Драган Рачић, Незо Хаверић, Хамза Хаверић, Горан Јокановић, Лазар Калезић, Драган Копривица, Рајо Симоновић, Милица Војиновић, Шукрија Серхатлић и Здравко Ђурановић.

Овај концерт су подржали ПАМ и КИЦ „Будо Томовић“, а техничко вођство потписује Дражен Милић.
Зоран Калезић је као вокални солиста поникао у КИЦ-у „Будо Томовић“, који је изњедрио бројне културне ствараоце. Прво је наступао са ВИС-ом „Подгоричани“, први запажени соло наступ имао на Фестивалу „Београдско пролеће“, а потом свој славни пут наставио према Београду, Европи, Америци, Канади, Аустралији…
Прву плочу је снимио 1970. године, а сљедеће године свој први велики хит „Мој живот је тужна прича“. Зоран је био велики пријатељ са највећим звијездама народне музике у региону, са Томом Здравковићем, Тозовцем, Цунетом Гојковићем, Лепом Лукић, Драганом Мирковић, Станишом Стошићем и другим великим именима естраде.

Снимио је око четири стотине пјесама, а плоче су му продаване у огромним тиражима. Током своје блиставе музичке каријере снимио је око петнаест милиона носача звука, а међу његовим пјесмама значајно мјесто заузимају оне у традиционалном црногорском музичком руху.

На почецима каријере освојио је другу награду на Фестивалу народне музике у Паризу, прву награду на „Београдском пролећу“, Естрадну награду Србије; године 1971. на Фестивалу „Црна Гора седамдесет прве – Пјесма љета“ пјесмом „Због ђевојке Црногорке“ освојио је прво мјесто; 1973. на Фестивалу „Акорди Косова“ пјесмом „Вратићу се, мајко“ такође прво мјесто, 1978. на Фестивалу „Илиџа“ пјесмом „Једној жени, које нема више“ такође је побиједио. Живећи више од једне деценије у Америци, Зоран је добио и статус америчког истакнутог умјетника, имао је и статус истакнутог умјетника Југославије, био предсједник Удружења естрадних умјетника и извођача Црне Горе, предсједник Удружења естрадних умјетника Србије…

Добио је и црногорско признање ПАМ-а за изузетан допринос развоју и афирмацији музичке умјетности Црне Горе и Награду за животно дјелу, за изузетне заслуге у музичком стваралаштву Црне Горе, од Удружења естрадних умјетника и извођача Црне Горе, награду Главног града, Подгорице „Деветнаести децембар“ и захвалницу КИЦ-а „Будо Томовић“ за велики допринос развоју ансамбла и очувању традиције Подгорице и Црне Горе. Године 2015. за изузетан допринос очувању традиционалне пјесме и музике Зорану је на 23. радио и ТВ Фестивалу „Моравски бисери“, на Златибору, уручена Награда за животно дјело, а исте године је добио и награду Главног града – Подгорица „19. децембар“ за остварене резултате у области музичког стваралаштва. Концертима 2016. у ЦНП-у, и у београдском „Сава центру“, обиљежио је педесет година свог креативног опуса.

Средином 2022. године Зоран је објавио и албум „Споменар“ у издању Југотон Цроатиа Рецордса, са петнаест пјесама, међу којима је и пјесма „За Ирену“, посвећена његовој супрузи.

Предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, 9. децембра 2023. године Калезића је постхумно одликовао Орденом црногорске заставе другог степена, који је уручен Калезићевој супрузи Ирени.

Најављени концерт у КИЦ-у, посвећен успомени на Зорана Калезића, у свјетлу обиљежавања 75-те годишњице његовог рођења, представља и аутентичан доказ афирмације културе сјећања према заслужним ствараоцима, који остављају неизбрисив траг у култури Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: