Вечерас у Зрењанину представљање књиге Милана Кнежевића

Вечера, 4. маја, у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину са почетком у 20 часова, биће организована промоција књиге „Обала несанице“, Милана Кнежевића.
О књизи ће говорити:
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Радомир Уљаревић, пјесник
Селимир Радуловић, књижевник и управник Библиотеке Матице српске
и аутор.

О Милану Кнежевићу (биографија, и нешто о поетици)

Милан Кнежевић је рођен 24. марта 1980. године у Подгорици. Студије је завршио на Филозофском факултету у Никшићу; професор је српског језика и књижевности. Прво је писао драмске текстове и аматерски се бавио позоришном режијом, а потом се посветио писању поезије.

Године 1997. проглашен је за најбољег младог пјесника у избору радија Црне Горе и Библиотеке „Радосав Љумовић“ у серијалу „Радио-лига литерата“. Представљен је у двијема колективним збиркама младих пјесника („Дан послије будућности“, 1999. и „Предио у праскозорје“, 2008.). Један је од аутора с простора бивше СФРЈ, заступљених у антологији „Ван кутије“ (2009), а заступљен је и у антологијама црногорске поезије.

Досад је објавио шест збирки поезије: „Депонија снова“ (2007), „Авлија бивших“ (2011), „Дневник ситних грехова“ (2014),„Електронска идентификација бирача“ (2016), “Нијеми дијалози” (2017) и “Робијашки рефрени” (2020).

Спектар тема и мотива у поезији Кнежевића је широк, као и жанровске одреднице: од љубавне до контемплативне поезије, од поетски описаних судбина великана умјетности и друштва до ликова обичних, такозваних малих, најчешће безимених људи, изгубљених у времену и простору, кроз чије судбине се прелама наше и свако друго вријеме. Кнежевић је и ангажовани пјесник, који пише на горуће, актуелне теме и дилеме савременог друштва, одазивајући се смјело и аутентично, али остајући суверено у пјесничкој равни, без политизације друштвеног тренутка.

У таквом маниру Кнежевић је објавио и изузетан роман “Обала Несанице” (2021), који је наишао на одличан одзив наше културне јавности.

У овом дјелу, маниром писца дијагностичара, сагледава феномен диктатуре у једној имагинарној афричкој државици, Обали Несанице, у којој “син свих народа и народности”, диктатор Милтон, усавршава екстремне и морбидне облике диктатуре уз ријетко виђене примјере алијенације великог Вође од свог “вољеног народа”.

У роману је у маркесовском маниру описана скала суровости и отуђења, на којој су упечатљиво дати ликови моћника на вертикали зла и осионог посједовања туђих душа, при чему афрички народ бива најобичнија монета за поткусуривање и прикривање државног расула и насиља, уз рушење историјских и националних вриједности. Притом, све уз обилату помоћ западних моћника који се поигравају судбинама бројних народа на свим неуралгичним тачкама свијета, изигравајући Месије и вјеснике колективног прогреса.

Роман представља филигрански сачињену слику, у маниру Хијеронима Боша, у овом случају политичког страшног суда читаве једне нације, пакла осионог безвлашћа, уз смртне грехове, обрасце потонућа владара и његове свите. Зато књига открива морбидну страну личности кроз гротескне сцене, односе међу јунацима и дијалоге којима се урушавају сви људски критеријуми у свјетлу политичке и свеукупне фарсе. Кнежевић је упечатљиво показао широк морбидан спектар људских порока, који се екстремно исказују око владаревог трона у сјенци великог Вође.

“Обала Несанице”, као језива фреска људских посрнућа, утемељена је и на ставу писца да се многи народи, макар у неким етапама, могу препознати у Његошевим стиховима: “Пучина је стока једна грдна, добре душе, кад јој ребра пучу”.

Роман описује феномен диктатуре на свим меридијанима, али иоле пажљив читалац може лако успоставити „ваздушни мост“ између афричке Обале Несанице и европске Црне Горе и других земља у којима је у једном периоду царовала диктатура уз гажење народа и некад славне традиције.

Управо због овога „Обала Несанице“ може се са пуно основа третирати и као белетризована историја Монтенегра током неколике посљедње деценије, уз прављење јаких паралела између ликова романа и наших савременика, као прототипова за јунаке сторије о људској бестијалности и неконтролисаној моћи, при којој се губе сви људски критеријуми и обзири. Стога је роман Кнежевића и свједочанство једног нама и те како добро знаног времена, у којем је преко бројних полуга моћи народ дуго држан под контролом групице моћника, умрежене с међународним ктиторима, жељним свог дијела колача увијек и свугдје на земном шару, па и код нас, по истој матрици зла…

У маниру романа тока свијести, по снази дубинског понирања у извитоперене психе својих ликова, којима ништа није свето изузев неограничене власти и моћи новца, Кнежевић овом књигом заврјеђује значајно мјесто у савременој књижевности на српском језику.
***
Кнежевић је добитник више значајних књижевних признања:

Награду “Мирко Бањевић”, коју традиционално додјељује истоимена књижевна заједница, за збирку поезије „Робијашки рефрени“ (2020) добио је у децембру 2021.године.

Добитник је и годишње награде уредништва, сарадника и читалаца „Јежа“, „Слободан Костић“, за хумор у сатиру, за роман „Обала несанице“, који је 2021. објавио угледни београдски издавач „Штампар Макарије“.

Угледну књижевну награду „Радоје Домановић“, Удружења књижевника Србије, Кнежевић је добио за најуспјешнији сатирични роман, објављен у 2021. години, за „Обалу Несанице”.

Додијељена му је и награда Књижевног друштва Косова и Метохије за 2021. годину, „Велика Грамата“, највеће признање за књижевно стваралаштво, очување српског језика и културе, које то Друштво традиционално додјељује угледним ствараоцима српског говорног подручја.

Кнежевић је члан УКЦГ.

***

У великој сали београдског позоришта „Славија“, 5. јануара 2022. године, за „Јежевдан“, у славу српске сатире, на дан оснивања „Ошишаног јежа“, најстаријег хумористичко-сатиричног часописа на Балкану, одржано је велико вече хумора и сатире, које се традиционално организује петог јануара уз присуство великог броја најеминентнијих српских сатиричара, на којем је Милан Кнежевић проглашен за добитника годишње награде уредништва, сарадника и читалаца „Јежа“, „Слободан Костић“, за хумор у сатиру, за роман „Обала несанице“, који је 2021. године објавио угледни београдски издавач „Штампар Макарије“.

Књижевно признање, награда „Радоје Домановић“, Удружења књижевника Србије (УКС), додијељено је Милану Кнежевићу за најуспјешнији сатирични роман, објављен у 2021. години, за „Обалу Несанице“, (проглашено у марту 2022. године).

Награда Књижевног друштва Косова и Метохије за 2021. „Велика Грамата“,највеће признање за књижевно стваралаштво, очување српског језика и културе, које то Друштво већ традиционално дођељује угледним ствараоцима српског говорног подручја, додијељена је Милану Кнежевићу у августу 2021. (проглашен као добитник, у октобру 2022. године уручена у Грачаници).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: