Вечерњи лист: Сутјеска је хрватска битка, а Срби су ту статистичка грешка!
1 min read
Сутјеска рањеници
Хрватски „Вечерњи лист“ доноси нови текст којим покушава да промијени историју и да објасни да је Битка на Сутјесци заправо била“хрватска историјска битка“ и да су Срби ту практично статистичка грешка.
Објашњавајући зашто је ово била хрватска битка, „Вечерњи лист“ наводи да је то због тога што је Павелић предао Далмацију Италији па су разочарани Далматинци приступили масовно партизанима. Односно, Далматинци су се разочарали у Павелићеву националну политику и кренули у самосталну борбу за, пре свега, Хрватску државу!
Према томе, ова битка је по тумачењу „Вечерњег листа“ била пре свега хрватска национална битка па тек онда антифашистичка.
Преносимо цео текст из „Вечерњег листа“:
„Бројно стање цијеле партизанске групације, заједно с рањеницима, износило је укупно 22.148 бораца (19.265 мушкараца и 2883 жене). Словенски повјесничар Виктор Кучан наводи да је од тог укупног броја било тек 6610 чланова Комунистичке партије.
У трајној расправи о нарави партизанског покрета и циљевима борбе против фашизма у Хрватској тијеком Другога свјетског рата посљедњих се дана у јавности, као аргумент у прилог тези да није ријеч искључиво покрету усмјереном на стварање комунистичке Југославије, све чешће спомиње Битка на Сутјесци.
Бивши предсједник Сабора Лука Бебић (ХДЗ) у интервјуу „Новом листу“ недавно је тако казао како је 1991. Фрању Туђмана подржао, међу осталим, и зато што је био Титов генерал наводећи податак како је међу погинулима у Битки на Сутјесци било више од 40 посто Хрвата. У тој је битки погинуо и Бебићев отац, а Бебић сада истиче како треба дијелити партизане који су тамо били из идеолошких побуда, какав је био и његов отац, од велике већине која је у покрету завршила револтирана споразумом између Павелића и Муссолинија, којим је велик дио Далмације предан Италији.
– Људи су ишли ослободити свој народ и земљу од окупације, борили су се за своју будућност. Једно је комунизам, а друго антифашизам, који је само малим дијелом био комунистичког усмјерења. Велика већина антифашиста борила се за свој народ и државу – објашњава. На опаску да је на челу покрета ипак била Комунистичка партија, одговара како комунисти јесу предводили борбу против сила Осовине, а поткрај рата паралелно и идеолошку револуцију. Но 1942. и 1943. идеологија, каже, није играла велику улогу. Да су Хрвати чинили кључну саставницу једне од најкрвавијих битака на овим просторима, говоре и подаци које је у књизи “Борци Сутјеске” изнио словенски повјесничар Виктор Кучан. Он поименице набраја припаднике свих четирију партизанских дивизија и 16 бригада које су се у свибњу и липњу 1943. нашле у окружењу њемачких трупа између ријека Пиве и Сутјеске у источној Босни. Наводи како је бројно стање цијеле партизанске групације, заједно с рањеницима и болесницима Централне болнице, износило укупно 22.148 бораца (19.265 мушкараца и 2883 жене). Оперативна група бројила је око 18.000 бораца, а у мјесец дана битке погинула су 7543 партизана (6946 мушкараца и 597 жена).
Кучан у књизи доноси и њихов социјални те национални састав, али и таблицу која показује број бораца по опћинама у бившој Југославији, из које је видљиво да су међу партизанима на Сутјесци најбројнији били Далматинци, а Сплит и Шибеник једини градови с четверознаменкастим бројем бораца. За успоредбу, у Битки на Сутјесци судјеловало је само 67 Београђана. Највише је Далматинаца било и међу погинулима, око 3000, а највеће губитке претрпјела је Друга далматинска бригада, с 800 погинулих.
Да је Сутјеска била “хрватска битка”, потврђују и повјесничари Твртко Јаковина и Давор Маријан, а на питање што је Далматинце отјерало у једну од најкрвавијих битака, одговарају једнако – терор талијанских фашиста. Двојица повјесничара сугласна су да за судјеловање бројних Хрвата у партизанском покрету кључна није била идеологија, већ управо Павелићева предаја Далмације у руке Италије, а да је тому тако, показује и Кучанова “прозивка бораца са Сутјеске”, у којој се наводи како је међу партизанима који су се тада нашли у окружењу, укључујући рањене, било 6610 чланова Комунистичке партије, дакле мање од трећине укупног броја.
– Антифашистички покрет у Југославији, па онда и у Хрватској, водила је Комунистичка партија на челу с Титом. Она је организирала кадрове и водство, но назив Народноослободилачки рат, који је дошао из политике, а не из хисториографије, није се појавио случајно. То није био устанак или борба политичких активиста, чланова неке партије, него опћи устанак, који је обухваћао различите скупине. Ту је било и нешто свећеника, јако пуно сељака и највише оних који нису имали никакву школу ни идеологију, него су једноставно устали против Нијемаца или су се борили из различитих разлога, за слободу, ако хоћете – каже Јаковина.
И доиста, када погледамо социјални састав оних који су на страни партизанског покрета судјеловали у Битки на Сутјесци, а који такођер пописује Виктор Кучан, видимо како је тамо било највише земљорадника, њих 13.695, 5165 радника, 1572 ђака и 367 студената. У знатно мањем броју присутни су просвјетни радници, инжењери, правници, лијечници, књижевници и драмски умјетници, а међу борцима је било и 10 свећеника. Давор Маријан истиче, пак, како је партизански покрет од љета 1942. опстао искључиво захваљујући Далматинцима.
– Од љета 1942. па до краја рата комунистичка елита опстала је зато што су их хранили “далматинским месом”. Та слика није толико јасна када се гледа попис бригада, но ако погледате по дивизијама на Сутјесци, добит ћете пуно “опакију” слику, која обара тезу да су то углавном били Срби – каже Маријан. Подсјећа и да је најтеже губитке претрпјела Друга далматинска бригада, у критичној битки на Горњим Барама, гдје су имали самоубилачки задатак држати одступницу Врховном штабу и Титу, односно спријечити продор њемачке борбене групе “Анакер” док се главнина партизана и Врховни штаб не пребаце преко Сутјеске. Друга далматинска испунила је задаћу, али и претрпјела стравичне губитке.
Друга далматинска на Горњим Барама практично је дневно губила 100 људи – упозорава Маријан. Тумачи да је снажно новачење Далматинаца у партизане везано уз Бихаћку републику, пространи териториј од Ливна, преко Грахова, Босанског Петровца, Бихаћа, готово до Карловца, који су партизани држали крајем 1942. и почетком 1943. године. У том раздобљу настало је пет бригада у којима су доминантни били Хрвати из Далмације, од којих су се двије распале тијеком Битке на Неретви, а њихово људство распоређено је по другим бригадама.
– Људи су бјежали пред Талијанима, а Тито је, након погрешке с “класним ратом” на тромеђи Црне Горе, БиХ и Србије 1941., тијеком којега је партизански покрет спао на шачицу фанатика, кроз Далматинце добио “свјежу крв”. Ти су људи имали разлога отићи у рат, Талијан их је отјерао у шуму, а комунисти су искористили све то обећавајући им “брда и долине” – тумачи Маријан. Иако највећи дио тих људи нису били комунисти, Маријан истиче како су они, иако тога несвјесни, радили за стаљинистичку идеологију.
– Они нису имали избора него ставити се под водство Комунистичке партије јер су комунисти били једини организирани и имали су војску и то је оно питање што је антифашизам. На нашим просторима то је био стаљинизам, та лаж – закључује Маријан и жали што повјесничари у Хрватској нису до краја обрадили ту комплексну причу јер, каже, “радије пишу колумне по новинама и подгријавају старе митове”. – Ти људи јесу били антифашисти, али проблем је што се у Хрватској занемарује чињеница да антифашизам сам по себи није идеологија, него борба против једне идеологије, која не говори ништа о вриједносним судовима оних који иду у ту борбу. Антифашист може рећи да је демократ, али демократ никада неће рећи да је антифашист јер се то подразумијева, но подразумијева се и да је антикомунист.
Антифашизам је савез добра и зла против другог зла – сматра Маријан. Јаковина, пак, не види проблем у чињеници да су антифашистички покрет у Хрватској изнијели комунисти, тада Стаљинови поборници, и сматра да то нимало не умањује антифашистичко усмјерење покрета. – У чему је проблем? Ми смо тада имали још једну антифашистичку снагу која се звала Хрватска сељачка странка, но она је том тренутку била у краљевској влади у Лондону. Њихов министар војске био је Дража Михаиловић. Та је странка могла направити различите изборе, али није, она се у том тренутку заузимала за монархистичку Југославију и сједила у краљевској влади. То је била друга хрватска антифашистичка компонента, а треће није било. Не знам зашто неком смета да су на челу антифашистичког покрета били комунисти. То је као да се питате је ли 90-их Хрватску водио ХДЗ. Јест – каже Јаковина.
Увјерен је да је негација антифашистичког покрета у Хрватској покушај деснице која је, тврди, произишла из струје која се тијеком Другог свјетског рата сврстала на страну фашиста, да се избори за “бољу прошлост”. Двојица повјесничара на дијаметрално супротном ставу су и кад је ријеч о значају саме Битке на Сутјесци.
– Та је битка била важна зато што је 1943. требало очистити простор од оних који су, у тренутку када се припремају велике битке на Средоземљу, Нијемцима могли постати неугодан фактор с обзиром на то да Талијани улазе у своју завршну фазу и талијанска ситуација је врло тешка. С те су стране настојали очистити стање и избјећи било какво додатно крварење, и због тога су се догодиле двије велике битке на Неретви и Сутјесци – каже Јаковина. Подсјећа да је њемачка операција Сцхwарз, која је у послијератној терминологији названа Петом непријатељском офензивом, за циљ имала разбити Врховни штаб НОВЈ, који се након распада Бихаћке републике спуштао према југу. – То је простор близак далматинском простору и зато сте имали не само велики број Хрвата него и велик број оних који би се данас звали грађанима Републике Хрватске без обзира на националност. Битка на Сутјесци била је врло важна јер су тамо дошли британски војни изасланици. Они су на темељу тих битака извијестили тко је тај тко се бори против Нијемаца на простору бивше Југославије и од тог тренутка даље је прича са Савезницима који се окрећу према партизанима, односно према Титу, почела добивати своју коначну форму – тумачи Јаковина. Маријан, међутим, Битку на Сутјесци сматра “митом, клаоницом и промашајем”. – Сутјеска је митска битка, она реално нема никакво значење, она је клаоница, промашај. Када партизанску герилску постројбу ставите у опсадну обрану, она је готова. Партизани ратују по принципу – нападни и бјежи. Овдје нису били дорасли Нијемцима и право је чудо како су прошли – каже Маријан. Сматра да је кључна за партизане била Битка на Неретви, у којој су се ријешили свог најопаснијег противника – четника.
– Тито тада у глави има идеју ићи даље у Србију и погрешно вјерује да има договор с Нијемцима, након мартовских преговора у које је послао Владимира Велебита. То је кључни дио, који се прешућује, јер су ‘90-е питали Кочу Поповића што значи реченица која није објављена, али постоји у архиву: “Нијемци су прекршили споразум.”
Коча Поповић Титу три дана пише да има проблем с Нијемцима, а он то не прихваћа и пита само за Талијане. Погрешна просудба, покољ и каос који се догодио изравно иду Титу на душу – увјерен је Маријан. Сматра да Тита не екскулпира ни чињеница да су Нијемци тада без одобрења ушли дубоко у талијанску окупацијску зону, што се раније није догађало, као ни то што је на Сутјеску дошла британска војна мисија. Иако признаје да је потврда Савезника била кључна за партизански покрет, Маријан држи да би Британци ионако дошли те да се на испуњење тог политичког циља могло чекати с обзиром на то да су четници разбијени на Неретви.
– Тито је могао и требао избјећи толике жртве на Сутјесци. Могли су јефтиније проћи, повући се раније. Овако су се пробили кроз 369. легионарску дивизију, која се формирала од људства НДХ. Да је којим случајем била која њемачка постројба, нитко жив не би изишао. То је цијела прича – они су се распали између себе, Тито се изгубио, о чему пише Ђилас. Када се Поповић на своју руку пробио кроз обруч, та је самовоља заборављена. Од те битке послије је суставно направљен мит, но она је заправо била пораз,“ тумачи Маријан.
Вечерњи.хр, интермагазин.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
JA sam Dalmatinac i moj dida i nikad se nije borio za NDH i nikad ih nije voleo ,jer Slobodna Dalmacija je san. Dalmatinci nisu Hrvati i mogu mi svi prdnut pod prozor .Svi koji pokusavaju da podele,prisvoje ili umanje bitku Dalmatinaca u Drugom Svetkom ratu,odvoje od Partizana ili partizanske borbe su ustase-Hrvati kojima ta istina ne odgovora jer Hrvati nisu bili vecinski ucesnici u NOB-a,pa da mogu u svetu da se pokazu kao antifasisti preko tudjih ledja.Standardno priosvajaju Dalmatinsko, sve od obale,muzike,pisama cak i narecja.Svaki Dalmatinac se borio i nikad ,nikad nije gledao na veru i naciju vec samo da zivi Slobodno u Dalmaciji,ZIVILA SLOBODNA DALMACIJA.Docice i taj dan kada cemo opet biti slobodni.
Jedino je u ovoj nesrećnoj državi moguće da otvoreni simpatizeri nacizma i ustaštva („Ovce, budite se !“) vrijeđaju iskrene i prave antinaciste i antifašiste, vrijeđajući ih i „lijepeći“ im rasističke, šovinističke i mizantropske „etikete“! Ali, zar je realno očekivati nešto ljudsko od neljudi?
Е, сад ми је лакше кад сам чуо да су Саву Мизару убили Хрвати, а не Срби.
Ukupan broj poginulih partizana u bici iznosi – 7.454 boraca (6.946 muškaraca i 597 žena, od kojih su njih 352 bile bolničarke). Nacionalni sastav partizanskih boraca bio je sledeći: Srbi – 11.851; Hrvati 5.220; Crnogorci – 3.295; Muslimani – 866; Jugosloveni – 757; Jevreji – 74; Slovenci – 21 i druge nacionalnosti 21.
Najveći broj partizanskih boraca bio je sa područja Hrvatske – 8.925, od čega 5.195 iz Dalmacije, a 2.179 sa Banije, zatim Bosne i Hercegovine – 8.293, Crne Gore – 3.337, Srbije – 1.492, Makedonije – 21, Slovenije – 19 i iz inostranstva – 38.
Neka mesta drže apsolutne rekorde po broju učesnika i broju poginulih u bici: Šibenik – 1.316 boraca, poginulo 787; Split – 1.091 borac, poginulo 190; Knin – 586 boraca, poginulo 334; Dvor na Uni – 560 boraca, poginulo 267; Drvar 550 boraca, poginulo 203.
Brigade sa najvećim brojem pogunilih u bici su bile: Druga dalmatinske udarna brigada – 764 borca; Prva dalmatinska udarna brigada – 564 boraca; Treća dalmatinska udarna brigada – 531 borac; Četvrta proleterska crnogorska udarna brigada – 456 boraca; Prva proleterska udarna brigada – 409 boraca; Peta proleterska crnogorska udarna brigada – 396 boraca, Sedma banijska udarna brigada – 365 boraca i Druga proleterska udarna brigada – 360 boraca.
„…Према документима насталим у току рата (извештаји и бројном и националноим саставу партизана), а објављеним након рата у Зборнику докумената, том V, књига 30 национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942. је био:
Шеста личка дивизија – 96% Срба;
Седма банијска дивизија – 92% Срба
Осма кордунашка дивизија – 95% Срба
Дванаеста славонска дивизија – 85% Срба…“
…Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби,
„Морамо овдје повући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.”
али да је сада (то јест 1944) састав вишенационалан. На то се Черчил окренуо Шубашићу и Косановићу који су му климајући потврдили Титове речи. У Хрватској ће се Хрвати, углавном из Далмације, први пут почети укључивати у партизане тек од друге половине 1942. ;та појава ће међу Далматинцима бити раширена уочи и након капитуације Италије 1943. А 1944 кад је већ било јасно питање победника прелазак Хрвата у партизане био је масован, нарочито после Титовог обећања да ће амнестирати све припаднике квислиншких формација ако до 1. септембра 1944 пређу у партизане. Тад у партизане прелази велики број домобрана па чак и неке бивше усташе. На крају рата (крај 1944) када се редови партизана пуне бившим домобранима и усташама, међу партизанима у Хрватској је Хрвата два и по пута више него Срба мада додуше чак и тада Срби учествују у саставу партизана дупло више него што би се могло очекивати на основу њиховог учешћа у броју становништва Хрватске.
Док се у Хрватској Хрвати почињу укључивати у партизане у другој половини рата, у БиХ ће огромну већину партизана чинити Срби чак и до самог краја рата….“
Masovni prelasci u partizane su bili i sa četničke strane nakom Titovog obećanja o amneziji , što su masovo iskoristili mnogi srbi .
Najveće procentualno učešće u NOB-u , u odnosu na broj stanovnika , od svih juznoslovena je imao crnogorski narod .
„Четници“ (односно Југословенска војска у отажбини како је гласио њен званични назив) прелазе у партизане крајем љета 1943.када краљ Петар на радио Лондону на наговор Черчила ПОЗИВА све АНТИФАШИСТЕ (и четнике и оне који то нису) да се прикључе НОВЈ и окрену леђа Дражи и приђу Титу.Што је огромна разлика од Титовог позива нацистичким формацијама у којима је била већина његових сународника (усташе,домобрани)за које зна да ће да изгубе рат и да ће НДХ као Хитлеров сателит бити поражена,и доста смањена.Па да сви Хрвати не прођу као боси по трњу,прелазе у партизане.Можда је „Црногораца “ и било највише у односу на бр становника ,али је Срба било неупоредиво највише у НОВЈ.О томе највише говори ко је гдје био на почетку рата.Види претходни мој коментар.
Јер лако је бити на побједничкој страни онда кад се назире побједник и кад је крај рата близу.Све је речено ко је увијек био антифашиста,а ко латентни нациста још 1990-те кад је пукло у Хрватској..Док су Срби спашавали Југославију ,Хрвати су уз „за дом спремни“ и „Србе на врбе“ оргијали палећи југословенске заставе…и још горе бестијалности које су услиједиле касније.Има нас још који памтимо добро редослед догађаја…Мој отац је служио војску 1968. у Задру и још тада је налазио по зидовима графите усташке садржине.
И Хрвати треба да су до неба захвали Брозу што их је спасио, и да му свуда споменике и бисте дижу, умјесто што му укидају називе тргова и улица,јер су једини Хитлерови савезници који су прошли некажњено.
Значи Срба је било 15.000 пошто су наравно Црногорци Срби.Свих осталих ни пола , али су крвати главни.
Наравно пошто су ове наше овце предводили и водили на клање крватски овнови комесари !
Pocinju prekrajanja ustaska I cetnicka istorije.Jedino tacno u citavom tekstu je da su dalmatinci dali najvise partizana po glavi stanovnika I da ih je oko 80 ginulo dnevno na Sutjesci.Poslije njih najvise crnogoraca I krajisnika ,dok je u Bg poginuo jedan Njemac za vrijeme citavog rata.Oko 20000 partizana protiv 100000 Njemaca,ustasa,Italijana,Bugara…Cetnici su bili zaduzeni za unistavanje ostataka partizana ,prema CG(kao saradnici italijanskih fasista).8000 poginulih partizana I oko 2000 naci fasista.Ali smo prezivjeli I pobjedili I nismo vam se osvetili .Jer je osveta glupa.
Гротескно је колико се ви Дукљани увлачите у прк*о Хрватима.О да умало да заборавим,ваши квази интелектуалци и „хисторичари“ типа Аџић,Растодер и Ћоске кажу да сте ви Монтенегрини, ништа друго до „Црвени Хрвати“.Тако да ме и не чуди ова ваша посвијећеност „хрватским“ жртвама другог св.рата ?!Од преко милион жртвава 2,св.рата у бившој Ју ,најмање 80 % су „етнички Срби“.у односу на бр становника,послије Руса и Јевреја народ који је највише страдао.Махом су то цивили,али и погинули борци.Највише их је било у партизанима.Хрвати (ако изузмем крајишке Србе),домобрани и усташе су се почели пресвлачити у партизане тек крајем 1943.год да би врхунац био крајем 1944.кад су видјели да као савезници Хитлера губе рат. Наравно да су се пресвукли у партизане ,неће ваљда у четнике,своје највеће непријатеље.Како се оно зваше стриц Стипе Месића почасног Подгоричанина?.Ах да Марко Месић.Марко је био командант 369. злогласне усташке пуковније која је јуришала на Стаљинград,па пошто су десетковани и побијени од браће Руса ,пао у заробљеништво.Игром случаја (а помало и плакања за милост како то Хрвати знају,и уз познанство са малобројним Титовим Хрватима ) успио је да обрлати Русе и пређе у њихове редове,да би октобра 1944 са Црвеном армијом ушао у Београд као „ослободиоц“ ?!
Хрвати (ако изузмем крајишке Србе)
?
Да појасним:Хрвати су послијератној историји подло подметнули да су хрватски партизани(а то су били 90 % Срби из Далмације Лике и Кордуна ) чинили ударну песницу НоВЈ.Термин „хрватски партизани“ је настао на основу пребивалишта а не на основу етничког поријекла.Ту је најмање било Хрвата.Зато сам изузео крајишке Србе из „Хрвата“ јер у тексту се спомињу само Хрвати што обухвата све грађане Хрватске,али не и Србе из Хрватске који су сачињавали 90 % „хрватског“ партизанског покрета.
„Термин „хрватски партизани“ је настао на основу пребивалишта а не на основу етничког поријекла.Ту је најмање било Хрвата.Зато сам изузео крајишке Србе из „Хрвата“ јер у тексту се спомињу само Хрвати што обухвата све грађане Хрватске“
НЕ, НИКАКО… у тој бановини Краљевине, пребивалиштем Срби су Срби, Срби православни, католици или муслимани (мухамеданци)… изузима се тако да нпр. Крлежина жена је Бела, Бела је Лепосава Кангрга, изузета из Срба Крајишника
ОБРНУТО… нема
администрирањем, у једном тренутку, Дубровчани нису постали Зећани
матрица је иста за Црногорце, а зато су измишљени и „србијанци“
12-5 Србија-Аус, тренутно
или си Србин Светога Саве или си празан алгоритам
„Две формације на тлу Југославије – и НДХ и Косово – су и „четници”, и партизани, па чак и Збораши-љотићевци, називали творевинама фашистичким јер су их (и Косово и бановину Хрватску) сви (све сем – непознатог им и тајанственог – Тита) сматрали појавом, територијом и делом недељиве јединствене Југославије, па су (па смо) избегавали да те творевине називају (називамо) „Хрватска” и „Косово”! – а да при томе ни појма немају шта је то фашизам или антифашизам, термини на којима је – из својих разлога – инсистирао Тито, да не би помињао нације (Хрвате и Албанце) као ратне непријатеље, а Србе као савезнике! Према томе су свим трима групама „чувара и заштитника Срба, Јевреја и Цигана” били страни сви термини који би национално делили Југославију, па је тако и Тито – за све једнако! – глумио јединог „антифашистичког” Југословена, чувара револуционарне идеје АВНОЈ-а, али је том идејом сузбијао русофилију, тако да је чак ангажовао и композиторе (као Херцигоњу и сл.) који би русофилију и руске песме заменио „авнојским”.
А Тито није био ни Југословен (про-Србин), ни антифашист!, него баш Хрват, те зато ни устанак није подигао у НДХ, него у окупираној Србији – против „фашисте” Недића који је територију Србије организовао као пријем и склониште стотина хиљада Срба прогнаних или избеглих са НДХ или са Косова! (па ће после рата спречити и повратак Срба у те крајеве из којих су у време рата били ти „русофили” прогнани у Србију!). Отпор окупаторима био је, с разлогом, назван антифашистичким у Француској, Данској, Норвешкој, јер тамо је сукоб заиста био само политички, а не ратни, национални, историјски!“
https://stanjestvari.com/2017/05/08/povodom-praznicne-parade-devetog-maja/comment-page-1/
Лаж , лаж и лаж. Друга далматинска нажалост , Србску жалост била је вјероватно већински састављена од Срба из Далмације.
Четврти батаљон био је искључиво састављен од намагарчених и навучених Срба из Книна , книски крвави батаљон.
Кажем намагарчени и навучени баш као и сви остали Срби који су широм Југославије отишли у партизане у корист своје штете вођени крватским комесарима.
Да се вратимо на тему на Сутјесци на Горњим Барама поруку Титу пише книњанин Бране Мирковић , изгинуло нам је двије трећине људства рачунајте на нас као да смо у пуном саставу.
Обруч пробија односно предводи Обрад Егић исто Србин из Далмације.
Преко Неретве први је прешао Стеван Опачић из II Далматинске са својом десетином Гром.
Све крвати , Мирковић , Обрад , Стеван хахаха.
Наравно сви су Срби као и већина бораца.
Своју бескрајну наивност , а можемо рећи и глупост Далматински Срби платили су ОЛУЈОМ.
Међународни нато терористи , усташе и издаја из Београда омогућили су етничко чишћење Србске Далмације.
Koliko lazete pascadi,imas spisak svih boraca Sutjeske I iako ima dosta dalmatinskih I istarskih Srba, manje ih je i to puno nego Hrvata.Sa druge strane I puno je Crnogoraca ,bosanskih Srba I Hrvata ,ima nesto muslimana I Makedonaca, I iznenadjujuce dosta Albanaca.Slovenaca skoro da nema.Spisak je dostupan u pdf-u,tako da vase lazi ne prolazio vise.
24 maj
Jaki neprijateljski napadi nedaleko od Foče (verovatno 4 komunističke brigade), očevidno, kako bi probili odbranu 118. divizije. Iz Sarajeva nam stiglo pojačanje.
Vođa zelenaša (koji se zalažu za samostalnu Crnu Goru) general Popović dao je izjavu, da će zelenaši biti lojalni saradnici sa Nemcima i protiv komuni
sta i
četnika. Šef štaba Draže Mihailovića, major Ostojić nalazi se, na osnovu pouzdanih izvora 30 km severozapadno od Nikšića.
Hrvatska: sprovedena uspešna akcija čišćenja na prostoru Daruvar
– Virovitica i pri tome uvijeno 22 neprijatelja i 6 zarobljeno
. Na planini Moslavina primećena veća grupa komunističke bande (350 ljudi) i ona se povukla ka istoku
Evo ti ga i Kka zvani ZRNO!
Da vidimo što o tome piši Njemci prijatelji Hrvata,evo prevoda Nikole Živkovića iz Dnevnika Vermahta.
https://www.scribd.com/document/349337884/Nikola-%C5%BDivkovi%C4%87-Srbi-u-ratnom-dnevniku-Vermahta
Koliko lazes grbljanine cetnicino stara.Zivkovic je toliko mjerodavan da je naveo da je Sutjeska bila usmjerena protiv cetnika da ih razoruza ,a da su usput partizani stradali.Djubrad lazljiva ,sa vama je trebalo davno zavrsit’,a ne da nam se ovo sada radi ,sve ste unistili smradu I nacisticki I autosovinisticki.Za kraj da ti postavim pitanje na koje ,ako odgovoris ,priznacu da su se cetnici borili protiv Okupatora.Zasto ste s njima bjezali zajedno:Njemci ,ustase,cetnici,svi prema Sloveniji?Sto ne prema Grckoj,saveznickoj?
Ovo su zvanični dokumenti Vermahta pisani kada su se dogadjali,ima sve ovo na Njemačkom jeziku ,e sada vjerovatno se ne poklapaju sa komunističkim lažima koje se pišu do danas bolje reći izmišljaju.
Boli vas što se istina i vaša zlikovačka djela otkrivaju i to iz dokumenata koja ste sami ostavili,i to ćese jvno dati na uvid,pa neka pokoljena sude,o „slobodi“ „demokratij “ „poštenju“ i naravno
državama koje ste stvoril,a o vašim saveznicima da i ne govorim .
Počeli ste u Glavnjači sa Ustašama i evo zvršavate sa Nato i IS banditima iz Iraka i Sirije,divnih ljudi,a još divnijh potomaka.
Došlo je vrijeme da se medju sobom trijebite,to vi je sve namjestio i Bog ali i Četnici,šteta što ih nema da zaradite još koju penziju lajući ,kao što lajete od 44 do danas.
Психијатар Анте Павковић, по интерпретацији његовог сина Александра, никада више није престао да се занима за личност Милована Ђиласа. Прочитао је све његове књиге изашле на енглеском језику и, на основу сусрета у Централном комитету и неких детаља у публикацијама, закључио је да је овај садист и мазохист са потиснутом хомосексуалношћу. Прикривена хомосексуалност је, каже, у психијатрији позната као узрок садизма и мазохизма.
Pošto koza nema koje ste istrijeb ostaje vi gej populacija,i to je nešto ,to su tekovine vaše kulture i civilizacije.
Crkve obnovismo , hvala Bogu u njih ne ulazite a i kad udjete vidi se odmah,to je toliko vidljivo isto kao što prč zaudara tako se vaše prisutvo tamo osjeća ,smrad je nesnosan,ovčice darga,sve ne poubijaste iako vam je to bio plan da se to izvrši do 1952,dokumenat ima,to je ideja vas Komunista iz Crne Gore ,većih gamadi i smradova od vas nema,ali vas je malo,tu i tamo zableite negdje kad vam prihvali soli ,blei Garo blei!
Ubijali sopstvene ranjenike,a Neretva bitka za ranjenike?
Sr
bija: U Užicama streljano 20 jataka bandi Draže Mihailovića.
Operacija „Švarc“ je završena. Četnici su se već pre operacije zahvaljujući italijanskoj pomoći spasli nemačkog obruča. Glavnina komunističkih bandi pod
Titom uništena je na prostoru Piva – Sutjeska. neprijatelj je imao najmanje 12 000 mrtvih. Od toga broja 10 000 poginulo u borbama, a 2 000 od tifusa i gladi. Tito je uspeo da pobegne sa oko 4 000 ljudi. Teške bolesnike us sami ubili. Sopstveni gubici iznose: 465 ubijena, 1554 ranjena, 281 nestali: Hrvatske jedinice imaju 47 ubijenih i 399 nestalih boraca.
Savezničke trupe borile su se preko mesec dana, pod teškim uslovima, po pljusku i snegu, na teško pristupačnom terenu, gde planinski visovi dosežu do 2 500
metara. naše trupe postigle su maksimum, a posebno se istakla 1. brdska divizija, kao i SS-divizija. Veoma je bilo teško snabdevanje trupa. Rezultat borbi
jeste sledeći: Titove snae na hercegovsko
-crnogorskom prostoru su razbijene