Вечерњи лист: Зашто Словенци остају, а Хрвати одлазе из земље?

Само пет одсто рођених у Словенији живи изван граница земље, док је то случај са сваким петим Хрватом.

Иако су и Словенија и Хрватска чланице Европске уније, разлике између ове двије комшијске државе су толико велике да се оне не могу упоредити ни по животном стандарду, нити по повјерењу у државне институције.

Зашто је Словенија, мала нација с два милиона становника, уређенија и напреднија од Хрватске из које се последњих година становништво масовно исељава, пита се хрватски Вечерњи лист и наводи статистику која иде у прилог њиховим суседима.

Према објављеним подацима, просјечна плата у Словенији је 1 100 евра, што је за 234 евра више него у Хрватској. Само пет одсто рођених у Словенији живи изван граница земље, док је то случај са сваким петим Хрватом.

Велика је, такође, и разлика у квалитету високог образовања, па се тако Универзитет у Љубљани налази на 325. месту ранг листе свјетских универзитета, док Загребачко свеучилиште на истој листи заузима тек 692. место.

Ништа боља слика није ни када је ријеч о резултатима ђака на ПИСА тестовима. Док су словеначки ученици изнад просјека земаља ОЕБС-а, хрватски школарци су по математичкој, читалачкој и математичкој писмености испод просјека за земље ОЕБС-а.

Иако је и Хрватска од 2013. пуноправна чланица ЕУ, Словенија се, оцењује лист, третира као озбиљна држава, а не као „земља случај” и нико је не ставља у исти кош са Хрватском, Румунијом, Бугарском које имају озбиљних демографских и привредних проблема, као и висок степен корупције.

Словенци се, додаје се, не суочавају са критикама Брисела ни када поставе жицу на граници, нити када Босанце запошљавају на црно и за слабо плаћене послове.

Трагајући за узроцима ових разлога, саговорници Вечерњег истичу да је Словенија имала уравнотеженији и паметнији пут трансформације из социјалистичког у капиталистички систем, на који су утицали престижни економисти попут Јоже Менцингера.

С друге стране, према мишљењу политиколога Здравка Петака, у Хрватској је та трансформација била ближе грабежу. Словенци су, додаје он, увек имали равномјернији регионални развој, нису гурали све у Љубљану него и у Ново Место, Марибор.

И социолог Драго Ченгић каже да је почетком 80-их Словенија стално гледала преко границе и преписивала рецепт за капитализам.

„Законито поступање институција у Словенији је битан елемент њихове државности као континуитета без обзира на то ко је на власти. Ми имамо низ политичара у власти и опозицији који не размишљају шта је стварна мисија политике, све се свело на дворске игре.

Никога није брига за проблеме у науци, умирућим индустријама, али је важно некога оптужити за велеиздају. Често се понашамо као да за нашег живота треба све уништити за приватне потребе, а будућност је декларативно битна”, истиче Ченгић за Вечерњи лист.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: