Већински акционари „Атлас банке“ предлажу: Припремили 25 милиона, смањују трошкове

Већински акционари „Атлас банке“ упутили су писмо предсједнику Владе Душку
Марковићу, министру финансија Дарку Радуновићу, гувернеру Централне
банке Радоју Жугићу и привременој управници Атлас банке Тањи Терић,
предлажући модел за превазилажење стања насталог након увођења
привремене управе у Атлас банци.

–Како се приближава истек рока за докапитализацију банке од стране лица
која нису акционари банке, а колико видимо нема назнака нити потврда да
постоје таква заинтересована лица, сматрамо да се простор за рјешавање
ситуације у банци сузио. Сматрамо да је наша дужност, као већинских
акционара банке, да учинимо све што је у нашој моћи да се на најбољи и
најповољнији начин санира тренутно стање у банци, те да се омогући
њено даље пословање. Прије свега у циљу заштите депонената и
клијената банке, очувања радних мјеста запослених у банци, али и у
циљу постизања најбољег и најцјелисходнијег рјешења са позитивним
исходом и утицајем на цјелокупан финансијски систем и буџет државе Црне
Горе. Сматрамо да је то могуће“, стоји у писму, у којем се подсјећа да
је 19. фебруара први допис са истим циљем послат, али да одговора није
било ни са једне адресе.

–Обраћамо се још једном такође из разлога што је рјешавање питања
Атлас Банке значајно питање и за пореске обвезнике, а не само за ЦБЦГ,
те може имати значајне ефекте на јавне финансије Црне Горе. Као
акционари Атлас банке не бјежимо од тога да је потребно извршити
одређену докапатализацију, али сматрамо да је потребно извршити и друге
активности у циљу достизања, надамо се, заједничког циља. Спремни смо да у најкраћем року, ради оздрављења банке, дамо додатно обезбјеђивање потраживања банака са имовином Атлас Групе у оквирној вриједности од 25 милиона еура, чиме би капитална адекватност и солвентност повећала за најмање 10 милиона еура, те на тај начин обезбиједило повећање обрачунског капитала. Спремни смо на додатну докапитализација у износу који би био накнадно дефинисан кроз детаљне анализе, што би довело до даљег раста калкулативног износа капитала на преко 10 одсто посматрано кроз коефицијент солвентности, а са профитом који би био остварен у наредних 12 мјесеци и више“, истиче се у писму.

Додаје се да су акционари спремни на снижавање трошкова
пословања за најмање 25 одсто, укључујући зараде запослених и остале
оперативне трошкове, те да у случају да Влада и Министарство финансија,
руководећи се већ исказаном намјером за поравнањем за болницу Мељине,
прихвате споразумно поравнање, кредити двије банке према овој болници
би могли да буду преузети од стране државе Црне Горе. Тиме би
адекватност капитала банке била измијењена у позитивном смјеру за
значајан износ. Средства од поравнања за Мељине би могла бити такође
усмјерена на даљу докапитализацију банке.

Акционари предлажу састанак правно-финансијских тимова обје стране, уз
присуство представника Министарства финансија, као заинтересоване стране
са аспеката будућих могућих буџетских расхода.

-С друге стране спремни смо да размотримо наша поступања пред судовима
у смислу парница и тужби које смо покренули, а у циљу смиривања
тензија и омогућавања даљих разговора. План рада будућих заједничких
тимова би био анализа стања, дефинисање најбољих могућих сценарија и
модела будућег оздрављења и јасно дефинисање параметара потребних за
такве активности, контакт са најзначајнијим повјериоцима и уважавање
њихових приједлога и ставова у смислу даљег рада банке… Тимови би
размотрили правне моделе и могуће посљедице утицаја депонената,
клијената и малих акционара у погледу пословања банке, као и дефинисали
излазну стратегију из поступка привремене управе ради минимизирања
негативних ефеката и очувања пословања у приближном обиму, као и прије
увођења привремене управе, стоји у писму.

Оцјењује се да за овакав поступак постоје и законске претпоставке и
довољно времена, ако обје стране уложе максималне напоре.

-Узимајући све претходно у обзир предлажемо још једном да Централна
банка, а полазећи од прије свега интереса депонената и повјерилаца
банке, те од интереса одржања цјелокупног банкарског и финансијског
система Црне Горе, прихвати приједлог акционара банке, у форми како је
то предложено или да да евентуалне своје приједлоге, који би били
предмет даљег разматрања, закључује се у писму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: