Вечни дечак српске поезије: Милорад Митровић

1 min read

1 дан ‎ ИН4С

Милорад Митровић

На данашњи дан, 20. фебруара 1867. рођен је српски писац Милорад Митровић, аутор лирских пјесама, балада и романси, који је у политичко-сатиричним пјесмама извргао подсмијеху политичке прилике у Србији.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду и као чиновник је радио у Ужицу, Чачку, Мионици, Смедереву и Књажевцу. Послије преврата 1903. постао је секретар Апелационог суда у Београду.

Почео је да пише под утицајем Војислава Илића и прву збирку је објавио 1899. под насловом „Књига љубави“. Нарочито су биле популарне његове пјесме „Дон Рамиро“, „Папучица“, „Сигурна песма“. Неке су и компоноване, попут пјесме „Била једном ружа једна“. Написао је и фрагменте трагедије „Деспот Лазар Бранковић“.

Од 1890. до 1907. године сарађивао је готово на свим књижевним листовима српским, као и на многим политичким и сатиричким. Деведесетих година је већ стекао леп песнички глас и сматрао се као један од главних песника новога нараштаја.

Већи део својих стихова унео је у две збирке, баладе и романсе у Књигу о љубави (Београд, 1899), а политичко-сатиричке у Пригодне песме (Београд, 1903). Умро је млад, и оставио недовршене многе започете послове. Српска књижевна задруга издала је 1910. избор његових песама. После смрти Војислава Ј. Илића, па до почетка XX века, док Јован Дучић није створио своју нову песничку физиономију и док се Милан Ракић није јавио једном сасвим новом поезијом, Милорад Митровић је важио као један од најбољих млађих песника.

Милорад Митровић је умро 14. маја 1907. године у Београду.

Подјелите текст путем: