Велибор

Да Велибор није љубитељ књига, да не зна да их прода и да притом не говори енглески језик, не би ни могао да ради у јединој преосталој класичној заливској књижари.

Књижара је, истина, форматирана, што ће рећи да акценат ставља на праву илити лијепу књижевност те на морске, поморске и бококоторске теме, у чему Велибор не бриљира, јер је рођени Мостарац, али зато поред енглеског говори течно француски и њемачки.

На прва два језика написао је двојезичну збирку сонета који га темама потказују као човјека образованијег од већине људи који улазе у бутигу.

Велибор је добар, поштен, но као из Томас Манове дефиниције по којој Герман има форму али нема суштину – за разлику од Словена који има суштину али нема форму. Велибор је по припадању Србин из Босне, налик многима који су до задњег тврдили како „у нас не може бит` рата“ јер смо толико испреплетени људским односима.

А онда је, каже, у кафић ушао пијани лош ђак, који је почео да малтретира све, сем својих. Тада је Велибор схватили да је ђаво дошао, да се конци вуку одозго, те да и у нас може бити рата.

Велибор памти фијук метака и граната, рушење Моста, узвике да се хитно бјежи из кварта јер јуришају они други, или трећи, који убијају па онда питају, па је смјестивши родитеље на сигирно прешао чудом неколико граница и у једном швајцарском ресторану годинама оперисао на форелама блау и форелама гебратен. Фореле су биле рибе које поплаве када се поспу сирћетом прије неголи се скувају с кромпиром, а гебратен оне које се прже и не мијењају боју.

Од великог стана у Мостару преостало је да се купи мало поткровље са погледом на улаз у Боку Которску. Отац је умро, а мајка наставила да живи и након што је у старости сломила кук. Захваљујући познанствима и добрим људима, јер од књижарске плате није могао, Велибор је са трошком од алхемијских 100 евра провео мајку кроз 21 болнички дан, и 21 дан игаљске бање.

Велибору је Бог дао изузетну социјалну интелигенцију.

Када Велибор и власник књижаре прођу градом, Бокељу се јави троје од десет, а Велибору седам.

Велибор годинама ради само четири сата дневно, јер за више нема економске рачунице. И сам зна да класична књижара опстаје чудом, а не економијом, те Велибор том чуду припомаже, посебно љети када продаје своју збирку интелектуалних сонета „C`est la Life“ на лекторисаном француском и енглеском.

Французи и Енглези не могу да вјерују да неко на њиховом језику зналачки повезује грчку митологију са општом историјом и психолошким проблемима савременог човјека. Питају се како је могуће да неко ко до те мјере живи у глобалној провинцији види јасно компликоване формуле данашњице? И то у римованим стиховима!

Велибор није утемељен у историји Боке, али јесте у садашњици. Свакоме би помогао, и свак би му помогао.

Велибор има 50 љета, сазнање о женама које превазилази искуство многих ожењених мушкараца, мудрост стараца, скромност монаха, према родитељу љубав синовљевску, дар приповиједаwа, снагу да понесе 30 килограма књига у кутији од банана уза староградске степенице, и особину да се на свачију шалу која је за тројку – смије као да је виц за пет – и да на вицу који је глуп реагује као да је смијешан.

Радије медитира него што се моли. Не би украо. Не би слагао. Не би лажно свједочио.

Велибор је видио рат у лице, и зна да се свак кога зна, уз кап катализатора, може претворити у звијер. Можда ће обућар код кога је бесплатно окрпио ципелу, или столар који му је без наплате средио прозорско окно, или адвокат који га зове на кафу увијек када има времена да га Велибор забави причом, или пак пиљар који на Велиборово слушање плитких политичких промишљања љети тутне лубеницу а зими кило кромпира, или познаник који ради у МУП-у па му увијек помогне око замјене докумената чији је рок истекао, или комшиница која ради у Општини па може да га прими не као странку, или ортак који је сада закупац плажног бара…

Велибор зна да рат увијек долази одозго, а глупост одоздо.

Стога је формула проста: да се осмијехнеш и ономе коме се из дрона види да би под измијењеним околностима могао да убије за трицу.

Умјетнички видљивији неголи физички кад је ван књижаре, Велибор у радној соби гради нову књигу. Она ће поново за тему имати Познавање себе и друштва, али ће изведбом бити необична јер ће је чинити пјесме које ће унутар сваког сонета бити римоване на француском, енглеском и њемачком језику.

У неку руку, Велибор је дебото Бокељ. Активно утиче на културу града Херцег Новог тиме што ниоткога за то посебно плаћан годинама улаже мегатоне енергије да би се на четири језика, с много помоћних ријечи из руског, арапског, италијанског… фурештим пријатељима нашао на страни. Одушевљени, годинама му пишу. Било је и жена које упорно из иностанства зову на фиксни јер им се упорно не јавља на мобилни – заливски пјесник и полиглота.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: