Велибор Маџгаљ: Крви је било и на плафону, сумњамо да неко крије убицу

Кад смо се вратили у кућу након увиђаја, видјели смо да још понешто недостаје. Није било пар стотина евра. Било је крви на фрижидеру, одакле је узео нешто сира, а крв је била и на мојој радној јакни објешеној на чивилуку, коју нијесу ни однијели на вјештачење, а гдје је убица вјероватно тражио новац – казао је Велибор Маџгаљ за „Дан“.

Дани и ноћи пуни страха и неизвјесности нижу се на подручју Томашева и околине, а ни седам дана од убиства Јована и Миленке Маџгаљ у селу Соколац нема ни трага од осумњиченог за тај злочин Алије Балијагића, за којим већ данима безуспјешно трагају полиција и војска.

Најтеже је свакако породици Маџгаљ, која је сахранила два своја члана, Јована и Миленку, у које је убица у вечерњим сатима 25. октобра испалио смртоносне хице у њиховом породичном дому.

Брат убијених Велибор Маџгаљ у разговору за „Дан“ истиче да не може да разумије да полиција и војска нијесу у стању да ухвате бјегунца.

Он тренутно борави у породичној кући у којој се десио злочин, ту је с братом, сестрама и родбином. Живе у сталној неизвјесности и ишчекивању да починилац гнусног злочина буде приведен правди.

– А све је ово могло да се спријечи само да је бјелопољска полиција радила свој посао како треба. Кад су нестале двије пушке из куће Булатовића, требало је да га ухапсе јер су сви говорили да је то он урадио. А они га пусте и он онда данима вршља по селу. Пет-шест пута мјештани Соколца и Писане Јеле пријављивали су да је ту, али нико ништа не предузима – огорчен је Велибор Маџгаљ.

Са болом прича како је у трену остао без брата и сестре.

– Брат и сестра су гледали телевизију. Убица је примакао блокове и кроз прозор упуцао брата, који је лежао на угаоној. Према информацијама које смо добили, Јован је остао на мјесту мртав. Миленка је или била у другој соби или се склонила кад је запуцало, а кад се поново појавила, један метак ју је погодио у шаку, а од другог је страдала. Убица се није заустављао. Прозори су полупани, чауре свуда около. Вјерујте ми, крви је било и на плафону. Миленка је успјела да позове полицију и ти људи су нам рекли да су чули да каже „уби ми брата“, а да су потом чули два пуцња и да је онда настао мук – рекао је Маџгаљ за наш лист.

Маџгаљ има бројне замјерке на поступање полиције.

– Обавили су увиђај, био сам ту, на лицу мјеста. Нико нас ништа није питао, да видимо да ли нешто недостаје или да нам дају копију записника. Тек прије два дана, кад је мој синовац отишао да завршава папире, у полицији су му казали да у записнику пише да су изузета два мобилна телефона. А ми смо имали четири, тако да два телефона нема нигдје. То значи да их је убица однио. Да су нам те ноћи казали да су пронашли само два телефона, ми бисмо им рекли да их је било четири, и могли су да трагају за њим путем тих сигнала. Овако је та шанса пропала – објашњава Маџгаљ.

Кад су се вратили у кућу након увиђаја, како истиче, видјели су да још понешто недостаје.

– Није било пар стотина евра. Било је крви на фрижидеру, одакле је узео нешто сира. Крв је остала и на мојој радној јакни објешеној на чивилуку, коју нијесу ни однијели на вјештачење, а гдје је убица вјероватно тражио новац. Још понешто недостаје – каже Маџгаљ.

Сматра да је Балијагић одмах стекао предност и умакао и вјерује да постоји могућност да је пречицама стигао до границе са Србијом, до мјеста Бијов гроб, за шта су му била потребна непуна четири сата.

– Сад нас збуњују све ове информације да је виђен на неколико мјеста, прије свега у Ораховици и Кукуљама. То је његов крај и због тога сумњам да га можда неко крије и храни, да има јатаке – казао је Маџгаљ.

Истиче да им више у Соколцу нема живота и да ће распродати стоку и отићи из тог краја.

– Након свега што нам се десило, овдје нам више нема живота. Страшно је све ово. Да смо их изгубили у саобраћају или на неки други начин, и тад би нам било много тешко, а не овако, да неко дође у кућу и да их побије – додаје Маџгаљ.

На крају разговора за „Дан“ каже да им је убица кућу затворио.

– Ми смо се овдје сви подигли и одрасли. Чували смо породично огњиште, одржавали га. Сада више нико не може ту да уђе, а камоли да преспава. Једва ових дана издржавамо. Нема ту ни живота ни рада више. Велика је ово трагедија за нашу породицу, од које се никад нећемо опоравити… Једино се надамо да ће убица бити ухваћен и да ником другом неће наудити – наглашава Велибор Маџгаљ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: