Величанствен мурал Николи Тесли у Сочију (ФОТО)
На графиту је исписана и једна Теслина мисао: „Човјек може све“.
У Сочију је освануо величанствени мурал посвећен нашем највећем научнику Николи Тесли.
На друштвеној мрежи „Инстраграм“, на налогу „Красотабалкан“, објављене су фотографије мурала у Сочију.
На графиту је исписана и једна Теслина мисао: „Човјек може све“.
Никола Тесла краси улице Сочија, што је само потврда колико Руси уважавају нашег великог научника.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Opet alergija na Srpstvo i provokacija…nije on novocrnogorac pa da se odrice korijena,dovoljno je sto mu je otac bio pravoslavni svestenik. A takvi istomisljenici bi se danas zvali Zecani da je ostalo takvo ime Crne Gore. Kakve gluposti izmisljate
“…našem naučniku“? Tesla je bio austrijski inženjer, državljanin habzburške monarhije i srbin po nacionalnosti. Sa Srbijom nije imao nikakve veze u životu i Srbija ima najmanje prava da ga prisvaja. Više prava bi imala Crna Gora da ga svojata s obzirom na njegove crnogorske korijene, ali ovdje žive ozbiljni ljudi i niko se ne bavi takvom jeftinom propagandom (ne svojatamo ni Đokovića jer mu je majka hrvatica a on srpski državljanin). Ulični umjetnik je Teslu prikazao kako pravi kratak spoj na nekakvim kablovima!? On se bavio transformatorima i motorima na naizmjeničnu struju. Sve u svemu veoma naivno.
Никола Тесла је „национално“ одређен као Црногорац
Због чињенице да је у неким америчким новинама Тесла приказан као Црногорац аутор тврди да је самим тим национално одређен као Црногорац, иако у Црној Гори ни један Црногорац није тада национални Црногорац, но национални Србин. [14] Из коресподенције Тесле са родбином ни на једном мјесту он нити је одређен нити се изјашњава као Црногорац но увијек, па и у том периоду, само као православни Србин. Сестра, Марица Косановић му 1894. пише: „У Плашком 25.6.1894. … За ово неколико година од како га ти прослави, поскочило је Српство у цијени пред странијем народима, а и Хрвати морају увлачити роге у се. Свакако не смију ти рећи више да си Хрват, него свуда веле, „наш дични, наш велики земљак.“…“ [15] Никшићки лист Невесиње, број 34. од 23.12.1898. доноси чланак о Босни и Херцеговини у којем између осталог пише:
Wikiquote „Митрополит Мандић непосредно агитира за себе. Какво је стање у БиХ види се најбоље по томе, што је славни елекро-техничар и ватрени православни Србин Никола Тесла писао Митрополиту Мандићу, својем ујаку: Ујаче! Проклет био ако издаш народ и вјеру православну и било проклето србско млијеко, које си сисао!“
(―)
[16] Муж његове сестре Марице пише Тесли: Николаидин Косановић, Плашки 1891. Хрватска журналистика грозно псује нас Србе. Вели нам да смо влашки накот, свињска пасмина, морална трулеж… то се већ тешко сносити даде, могло би до крви доћи, тако је хрватство ослијепило. Ми се бранимо, али не онако безобразно како они нападају српство. Црногорске новине Глас Црногорца су писале: О Николи Тесли пише „Чикаго Хералд“: Никола Тесла је Црногорац или како се он сам зове у већем смислу Србин… Он каже да је српски језик, језик пјесништва и тврди, да је Гете научио тај језик, за моћи боље цијенити пјсме и баладе српских пјесника. Породица Теслина полази од једног српског војника, који се није хтио предати Турчину код битке на Косову пољу 15. јуна 1389… Када сам ја радио са Едисоном..није никада могао појмити, којој народности ја припадам. Он је хтио да сам ја Аустријанац или Талијан. Ја сам њему казао што сам, али он ми зачуђено одговори , да моје домовине нема у земљовиду. Касније га је Едиосн питао да ли је јео људско месо тј. да ли је људождер… јер није могао наћи моју домовину на земљовиду. [17] Ујаку Паји Мандићу је 17. маја 1894. писао: Драги ујаче, …а Вама шаљем један број великог магазина Century у ком су преведене неколике Змајеве пјесме. По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета.
https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%8B%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B#%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0_%D1%98%D0%B5_%22%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%22_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D0%BD_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86
Дакле, НАШ У СМИСЛУ СРБСТВА А НЕ ДА ИКО ТВРДИ ДА ЈЕ СРБИЈАНАЦ, а то што ви изроди немате великане,ваш проблем! Ђоковићева мама је из Винковаца а Антун Радић пише 1904. Antun Radić piše u “Domu“ od 10.11.1904:
“Lako vam je danas govorit moj gospodine! Ali da ste vi samo prije 20 godina dosli tamo u Vinkovce (današnja Hrvatska), pa da ste rekli da ste Hrvat, i da su oni ljudi tamo Hrvati – vi biste sretni bili kad bi vam se sav svijet smijao, jer biste lako bili dobili i batina. Ali nije tako bilo samo među gospodom, nego još više među seljacima: i to su bili “Raci“ i “Šokci“- a Hrvatima kakovim ni traga. A tko je to učinio, da su danas gospoda po Slavoniji većinom Hrvati, te ima i seljaka, koji ponosno kažu da su Hrvati, hrvatski seljaci? Tko je to učinio? Tko je te Hrvate tako reći ,,stvorio“?
To je učinila Stranka prava. Nauka Ante Starčevića, ona je od nesvjesne mase stvorila Hrvate! Tako je to moj gospodine, a lako vama danas govoriti!”
Tesle su ogranak velike doseljeničke porodice Marković – Žakule odovud iz Katunske nahije.
Ja bih to sticajem okolnosti morao da znam, kako mi je baba po majci Žakula- Marković.
Dakle porjeklom Srbin iz Crne Gore, Crnogorac!
Не знам за то.знам само да ми је род преко бабе по мајци Тесла…генерално код Срба је помама за славним поријеклом па има доста и лажи.
Istog dana kada sam stavio link ovaj clanak je obrisan! Eto dokaza ko je Komlen i kako su Hrvati uigrani u antisrbskoj propagandi>
https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Posebno:Evidencije&page=%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%8B%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
17:02, 5 juli 2018 Edgar Allan Poe (razgovor | doprinosi) zaštitio je Мирослав Ћосовић [Napravi=Samo administratori] (neograničeno) (Preventivna zaštita stranice) (his-пов)
17:02, 5 juli 2018 Edgar Allan Poe (razgovor | doprinosi) je obrisao stranicu Мирослав Ћосовић (pizdarija vol. 2)
obrisa brzo i drugi clanak istopg sadrzaja>
https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%8B%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0)
a evo cijelog clanka
Мирослав Ћосовић (Титоград, 22. фебруар 1968) је публициста из Црне Горе.
Sadržaj/Садржај
1 Животопис
2 Дјела
2.1 Његош је измислио српску народност Црногораца
2.2 Бизарни свеци српске цркве
2.3 Тесла се изјашњавао као Црногорац
3 Ставови
3.1 О Светом Сави
3.2 Србин као вјерска одредница
3.3 Свеци са етнонином поред имена
3.4 Црногорски језик
3.5 Никола Тесла је „национално“ одређен као Црногорац
3.6 Србовање Саве Петровића и „фалсификовано“ писмо
4 Референце
5 Литература
Животопис
Старији преци су му били Клименти (из истог племена су поријкелом и Карађорђевићи) од којих су неки, преко римокатолицизма и ислама пошиптарени, као великоалбански интелектуалац Rexhep Qosja (Реџеп Ћосја) из села Вусање код Гусиња. Ћосовићи-Ћосје су се из оближњег села Вукел у данашњој сјеверној Албанији ширили на све стране, а они који су прешли у Куче и сачували српски језик и православље су временом постали Брђани. Један од тих предака (Дрекаловића-Куча) је прешао у Стару Црну Гору у племе Цуце и временом су постали Црногорци. Живи и ради у Подгорици. Није факултетски образован и у својим књигама не наводи свој животопис. Пише искључиво латиницом користећи новоцрногорска слова ś и ź.
Дјела
Објављује чланке углавном историјске садржине (иако није историчар) за портал Аналитика, а објављене су и три књиге под његовим именом: Његош је измислио српску народност Црногораца (2013.) на преко 700 страница, Бизарни свеци српске цркве (2014.), Тесла се изјашњавао као Црногорац (2016.).
Батрић Јовановић у својој књизи Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин тврди да Саво Брковић није аутор „своје“ књиге О постанку и развоју црногорске нације него је књига само објављена под његовим именом, а у склопу државне политике расрбљавања Црне Горе. [1] Исте сумње су оправдане и у случају Мирослава Ћосовића чија прва књига има преко 700 страна, са селективним цитирањем огромног броја извора или Новак Аџић који са 20 година већ објављује прву књигу историјског садржаја, на око 300 страна.
Његош је измислио српску народност Црногораца
Књига има за циљ расрбљавање Црногораца и нема научну вриједност. Сам аутор призна да књига није плод деценијских истраживања него виђење аутора, засновано на читању фељтона, Политикиног забавника и сл. У књизи се у несрпском смислу спомињу и бискуп Мартин Сегон, Божидар Вуковић, Петар I Петровић Његош… а када се селективно цитиране књиге (у којима се редовно изоставља њихова српска мисао) погледају, види се да се Мартин Сегон сматрао Србином (…пореклом Србина из Новомонта друкчије Новобрда), као што и син Божидара Вуковића, Вицко Вуковић (да се угледам…на претке који потичу од племена побожних владара српске земље), Петар Први и др., имају српску народну мисао.
Бизарни свеци српске цркве
Књига има за циљ рушење ауторитета Српске православне цркве погрешном интерпретацијом светаца српске цркве. Аутор цитира многе историчаре који су наводли разне поступке Немањића, који се тешко повезују са светим дјелима. Убице, користољупци, педофили (Милутин-Симонида)… Српска црква му је приватна црква Немањића у којој су они сами развили свој култ. Када се познаје црквена историја, познато је да су исте судбине били и безбројни други хришћански светитељи. Апостол Павле је радио на прогону хришћана и учествовао је у убијању светог Стефана, али се након обраћења посветио. Убице су били и старозавјетне личности и хришћански свеци: Мојсије, Давид, Илија (пророк)… па су због својих добрих дјела, а не лоших, сматрани светим пророцима. И цар Константин Велики је крштен пред смрт од јеретика, а у Пули је дао убити свог оклеветаног сина (који је оптужен да је био у вези са својом маћехом), па је због својих заслуга за Цркву проглашен светим. Аутор овакве аналогије у својој књизи не наводи јер има за циљ оцрнити углед Српске цркве и њених светаца. Неки новији свеци који су били четници и убице се оправдано критикују што су канонизовани, као Милорад Вукојчић и Слободан Шиљак.
Тесла се изјашњавао као Црногорац
Од 240 страница књиге само посљедњих 20 се баве Теслом. Сви претходни текстови су разни чланци које је аутор објављивао на порталу Аналитика, од којих су огромна већина овакве тематике: Свети кнез Владимир Дукљански није био Србин, Фес, српска национална капа 19. вијека, Како су у 19. вијеку измишљени Срби католици, Црнојевићи за свеце нијесу признавали Стефана Првовјенчаног, кнеза Лазара, краља Милутина… Аутор наводи чланке из америчких новина с краја 19. вијека у којима се види да је Тесла називан Црногорцем, да је рођен у Смиљану у Црној Гори (иако је Смиљан у Лици, а не Црној Гори), да је дјетињство провео у Црној Гори (иако историја не зна за такав податак), да му сестре живе у Србији (иако то није истина). Аутор не негира да је Тесла био и Србин али се ове нетачне тврдње из америчких новина желе приказати као да се Тесла национално изјашњавао и као Црногорац, иако су сви тадашњи Црногорци национални Срби. Познато је да је Едисон Тесли замјерао да му домовину не налази на картама, а Тесла као православни Србин није хтјео свој народ у Лици да веже за Аустрију или Хрватску, но увијек регионално за Лику или за Србију и Црну Гору, одакле су и поткели овакви чланци у америчким новинама.
Ставови
Текстови су углавном пропагандно – сензационалистички и србофобне садржине. Главна теза му је да Црногорци нису Срби но потмци Илира, Влаха… који су од досељених Словена језички словенизирани, а да их је преко Његоша национално посрбио Сима Милутиновић Сарајлија. Признаје да српске мисли има и раније у Црној Гори али ријетко и то само код владика цетињских који су у контакту са Пећком патријаршијом посрбљени. Поред владика српску мисао су имали и други образовани људи са тих простора као Катернина Радоњић која је написала књигу о историји Зете и Црне Горе или Јован Балевић, који средином 18. вијека пише да су Црногорци православни Славеносрби.[2] Вицко Вуковић и Зећани су му посрбљени преко књига Немањића, а Јован Скилица који је живјео прије Немањића и у Дукљи спомиње Србе му се забунио. Још старије, Ајнхардове тврдње да Срби контролишу велики дио Далмације није коментарисао. Чињеницу да се Црногорци сматрају и Србима тумачи да је Србин само вјерски термин, иако се владика Сава Петровић у три своја писма Дубровчанима католицима обраћао као Србин Србима (таква писма без доказа проглашава фалсификатима) а Петар I Петровић Његош муслимане нашег језика сматра да су српскога рода. Образовани људи (Радоњићи, Петровићи-владике, Балевић…) су разликовали вјерску од народне припадности док су неуки бркали појмове. Тако је Јосеф Холечек записао да просјечни Црногорци кажу да су Срби по вјери а по народности Црногорци, али одмах додаје да су народности српске а православне вјере, што црногорски антисрпски пропагандисти (као Дарко Шуковић и др.) редовно не наводе потпуни Холечеков текст но само први дио, да се добије утисак да се и малобројни образовни у Црној Гори исто осјећају. Наши муслимани су себе називали Турцима па су етнолози морали такво слободно изражавање одбацивати као нетачно јер би морали признавати некакве словенске Турке. Потом су се у вријеме комунизма национално декларисали као Муслимани (иако је то вјерска а не народна припадност) а од 1993. као Бошњаци. Исто су неуки Срби у Лици прихватили да су Власи, како су муслимани поспрдно називали православне, а када се развијало образовање у Лици, вјероучитељи су и шамарима неуке ученике учили да су Срби. И отац Николе Тесле, српски православни свештеник је радио на сузбијању влашке мисли код православних Личана јер се образовањем сузбијало незнање и неукост, а то пропагандисти у Црној Гори желе да прикажу за посрбљавање. Ћосовић корјене свог идентитета тражи у неуким Црногорцима гдје су појмови нејасни а дистанцира се од Његоша и новије историје и бјежи у дубљу старину, гдје је мање извора, а самим тим и простор за манипулације већи.
Стил писања је изостављање свих података који указују на то да су Зећани и каснији Црногорци били Срби. Пишући о Косачама не наводи да су били херцези (војвде) светог Саве, али наводи да их Дубровчани називају Власима.[3] Ђурађ Црнојевић је 1494. на Цетињу штампао калнедар у којем још нема свих Немањића као светаца. Аутор нагласи да Црнојевићи нису за свец
+++
Аутор нагласи да Црнојевићи нису за свеца признавали Стефана Првовјенчаног, Милутина… али не наведе да им је црвено слово у календару (за фебруар) био Стефан Немања под монашким именом “Симеон србски нови мироточац“, којег сматра окупатором Дукље (иако ју је ослободио од Грка).{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Crnojevići za sveca nijesu priznavali Stefana Prvovenčanog |year=|url=http://m.portalanalitika.me/clanak/204131/dragulji-istorije-crnojevici-za-sveca-nijesu-priznavali-stefana-prvovencanog |publisher=|location=|id=}}{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu|year=|url=http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/ |publisher=|location=|id=}}
Поред одбацивања свих историјских докумената који се не уклапају у антисрпску идеологију црногорства, аутор има често тврдње које историјски нису утемељене. Тако тврди да је бивша турска тврђава у Подгорици између два свјетска рата названа Немањиним градом, алудирајући на „посрбљавање“ Црне Горе након [[1918]]. године,{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Budvanska ploča, bilbordi, laži i propaganda|year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/300080/budvanska-ploca-bilbordi-lazi-i-propaganda |publisher=|location=|id=}} а Нешо Станић на два мјеста у својој књизи “Споменица сјени подгоричких Срба“ из [[1912]]. г. спомиње ту тврђаву и шеталиште поред ње под Немањиним именом (укинут је тај назив улице). Први пут цитира пјесму Николе Петровића “Пјесник и вила“ у којој кнез пише: “На Рибници самом ушћу Немања је двор дизао, па отоле земљу Рашку и све српство сабирао“, а други пут спомиње Немањину риву.{{Cite book|last=Станић|first=Нешо |authorlink= |coauthors= |title=Споменица сјени подгоричких Срба. стр. 7., 42|year=1912|url= |publisher=|location=Цетиње|id=}}
Аутор у књизи “Тесла се изјашњавао као Црногорац“ предлаже да црногорски интелектуалци који се изјашњавају као национални (несрпски) Црногорци више не лажу јавност да Његош није био национални Србин, јер таквим ставом црногорске Србе само утврђују у српству. Поставља овакав избор: Његош или црногорска нација, уз констатацију да ни један појединац није већи од неке нације. Његоша ту назива плаћеником [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] и руских дама, лажовом, убицом, среброљупцем, вјероломником… Предлаже да у уџбенике уђе став да су Црногорци преко Његоша посрбљени и да ће таквом “ноторном чињеницом“ српство у Црној Гори за неколико деценија бити маргинализовано.{{Cite book|last=Ћосовић|first=Мирослав |authorlink= |coauthors= |title=Тесла је измислио српску народност Црногораца, Док црногорски интелектуалци-патриоте негирају да је Његош био Србин, нација нам непрестано копни pp. 77—82|year=2016|url= |publisher=|location=Цетиње|id=}}
=== О Светом Сави ===
У истом тексту о Светосављу у Црној Гори Ћосовић пише {{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Sv. Petar Cetinjski i Njegoš nikada Svetog Savu nijesu ni pomenuli|year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/303596/sv-petar-cetinjski-i-njegos-nikada-svetog-savu-nijesu-ni-pomenuli |publisher=|location=|id=}}: {{цитат|У 18. и 19. вијеку српска елита је извела “’правилан закључак“’ да је Св. Сава најзначајнији Србин у историји… Наравно циљ елите (ново)Срба која је одлучила да се Сава прославља као школска слава био је да се ђеци већ од ђетињства “’наметне као највећи Србин“’ у историји.}}
=== Србин као вјерска одредница ===
У тексту “Зејбеци прије 141 годину на Табачком мосту убили попа Јована Поповића“, аутор коментарише наслов цитиране књиге “Споменица сјени подгоричких Срба“ на овај начин: “Нешо Станић пише о подгоричким Србима, ознака Србин је у 19. вијеку и почетком 20. вијека у обичном народу означавала вјерску припадност, србин је значило исто што и данас православац.“ {{Cite book|last=|first=Нешо |authorlink= |coauthors= |title=Zejbeci prije 141 godinu na Tabačkom mostu ubili popa Jovana Popovića|year=|url= http://portalanalitika.me/clanak/276822/zejbeci-prije-141-godinu-na-tabackom-mostu-ubili-popa-jovana-popovica|publisher=|location=|id=}} Нешо Станић строго разликује вјерску од народне припадности, па у истој књизи пише: “…који су српско име, и православну вјеру толико љубили…“, из чега се види да писмени људи разликују вјерску од народне припадности. {{Cite book|last=Станић|first=Нешо |authorlink= |coauthors= |title=Споменица сјени подгоричких Срба. стр. 11.|year=1912|url= |publisher=|location=Цетиње|id=}} Исто, вјеру од нације разликују и образовани људи ранијих вијекова, као Балевић, Цетињски митрополити, Радоњићи…
=== Свеци са етнонином поред имена ===
Аутор у књизи “Његош је измислио српски народност Црногораца“ (168.страна) замјера Теодосију и Доментијану што светог Саву стално називају српским: “Колико писац ове књиге зна, свецима се увијек додаје придјев, етноним никад.“ Нина грузијска, Сава српски, Симеон српски, Макарије египатски, Јован Рус, Владимир руски, Исак и Јефрем сиријски, Горазд чешки, Герасим јордански и бројни други свеци демантују овај став аутора.
=== Црногорски језик ===
[[Фредерик Феријер]] у својој књизи (дневнички записи) “Црна Гора“ спомиње словенски, црногорски и српски језик у Црној Гори. {{Cite book|last= Феријер|first=Фредерик |authorlink= |coauthors= |title=Црна Гора, стр. 36., 84., 125. |year=2007|url= |publisher= ЦИД|location= Подгорица |id=}} Аутор у чланку на Аналитици наведе само спомен црногорског имена али не и српског, и на тај начин обмањује неуке људе који помисле да је тада црногорски језик (под тим називом) у оптицају у Црној Гори. Ипак, црногорске новине из тог периода спомињу само српски језик, а Феријер као странац није упознат са свим чињеницама па је прво споменуо словенски језик (15. јануара). Потом црногорски (30. јануара), а касније српски (5. марта), на Острогу, јер је у међувремену научио којим се језиком прича у Црној Гори. {{Cite book|last=|first= |authorlink= |coauthors= |title=Frederik Ferijer, 1876. godine: Serdar je na svom crnogorskom jeziku govorio|year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/304523/frederik-ferijer-1876-godine-serdar-je-na-svom-crnogorskom-jeziku-govorio|publisher=|location=|id=}}
=== Никола Тесла је „национално“ одређен као Црногорац ===
Због чињенице да је у неким америчким новинама Тесла приказан као Црногорац аутор тврди да је самим тим национално одређен као Црногорац, иако у Црној Гори ни један Црногорац није тада национални Црногорац, но национални Србин. {{Cite book|last=|first= |authorlink= |coauthors= |title=Pittsburgh Dispatch, 22. juna 1891. godine: Tesla je Crnogorac|year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/305220/pittsburgh-dispatch-22-juna-1891-godine-tesla-je-crnogorac|publisher=|location=|id=}} Из коресподенције Тесле са родбином ни на једном мјесту он нити је одређен нити се изјашњава као Црногорац но увијек, па и у том периоду, само као православни Србин. Сестра, [[Марица Косановић]] му [[1894]]. пише: ““У Плашком 25.6.1894. … За ово неколико година од како га ти прослави, поскочило је Српство у цијени пред странијем народима, а и Хрвати морају увлачити роге у се. Свакако не смију ти рећи више да си Хрват, него свуда веле, „наш дични, наш велики земљак.“…““ {{Cite book|last=Тесла|first=Никола |authorlink= |coauthors=|title=Никола Тесла, преписка са родбином, стр. 82. |year=2013|url= |publisher=Академска књига |location=Нови Сад |id=}} Никшићки лист [[Невесиње (новине)|Невесиње]], број 34. од 23.12.1898. доноси чланак о Босни и Херцеговини у којем између осталог пише: {{цитат|Митрополит Мандић непосредно агитира за себе. Какво је стање у БиХ види се најбоље по томе, што је славни елекро-техничар и ватрени православни Србин Никола Тесла писао Митрополиту Мандићу, својем ујаку: Ујаче! Проклет био ако издаш народ и вјеру православну и било проклето србско млијеко, које си сисао!}}{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Невесиње|year= 1898 |url= |publisher= |location= Никшић |id=}} Муж његове сестре Марице пише Тесли: “Николаидин Косановић, Плашки 1891. Хрватска журналистика грозно псује нас Србе. Вели нам да смо влашки накот, свињска пасмина, морална трулеж… то се већ тешко сносити даде, могло би до крви доћи, тако је хрватство ослијепило. Ми се бранимо, али не онако безобразно како они нападају српство.“ Црногорске новине [[Глас Црногорца]] су писале: “О Николи Тесли пише „Чикаго Хералд“: Никола Тесла је Црногорац или како се он сам зове у већем смислу Србин… Он каже да је српски језик, језик пјесништва и тврди, да је Гете научио тај језик, за моћи боље цијенити пјсме и баладе српских пјесника. Породица Теслина полази од једног српског војника, који се није хтио предати Турчину код битке на Косову пољу 15. јуна 1389… Када сам ја радио са Едисоном..није никада могао појмити, којој народности ја припадам. Он је хтио да сам ја Аустријанац или Талијан. Ја сам њему казао што сам, али он ми зачуђено одговори , да моје домовине нема у земљовиду.“ Касније га је Едиосн питао да ли је јео људско месо тј. да ли је људождер… “јер није могао наћи моју домовину на земљовиду.“ {{Cite book|last=|first= |authorlink= |coauthors= |title=Глас Црногорца, бр. 39.|year=1893.|url=|publisher=|location=Цетиње|id=}} Ујаку Паји Мандићу је 17. маја 1894. писао: “Драги ујаче, …а Вама шаљем један број великог магазина Century у ком су преведене неколике Змајеве пјесме. По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета…“ {{Cite book|last=Тесла|first=Никола |authorlink= |coauthors=|title=Никола Тесла, преписка са родбином, стр. 81. |year=2013|url= |publisher=Академска књига |location=Нови Сад |id=}}
=== Србовање Саве Петровића и „фалсификовано“ писмо ===
[[Sava Petrović Njegoš|Сава Петровић Његош]] је у три своја писма писана Дубровчанима србовао на начин да им пише као Србин Србима (1. септембра 1763.) {{Cite book|last=Петровић|first=Сава |authorlink= |coauthors=|title=Вјесник, стр 225. |year=1914|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s |publisher=|location=Загреб |id=}}, износи став да и Дубровчани и Црногорци говоре српским језиком (15. јуна 1767.) и сматра их српском господом (1775.) {{Cite book|last=Ђерић|first=Василије |authorlink= |coauthors=|title=О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, стр 34. |year=1914.|url=https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric |publisher=|location=Београд |id=}} {{Cite book|last=Брковић|first=Саво|authorlink= |coauthors=|title= О постанку и развоју црногорске нације, стр. 48.|year=|url=https://www.scribd.com/document/235978423/Savo-Brković-O-postanku-i-razvoju-crnogorske-nacije |publisher=Графички завод|location=Титоград |id=}} Аутор наведе нетачан податак да је руски историчар Александар Александров 1897. објавио “’исто писмо“’ у којем Сава није србовао. {{Cite book|last=|first= |authorlink= |coauthors=|title=Kako se posrbljavala crnogorska prošlost prije 19. vijeka |year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/199015/arhiv |publisher=|location= |id=}} Када се упореде два писма, датирана истога дана (што је Ћосовића навело на погрешан закључак да се ради о истом писму и самим тим фалсификату) види се да је Сава једно писмо упутио 25. јула 1775. г. дубровачком Провидуру и у њему не србује. То писмо је објавио руски историчар, a Василије Ђерић је касније у Загребу пронашао и остала писма у којима Сава и србује и објављује их 1914. године. Некоме су та писма вјероватно сметала када су уклоњена из дубровачког архива и пренешена у Загреб. Друго писмо Саве истога датума (25. јула 1775.) је написано дубровачком Принципу и господи дубровачкој и у њему србује. Савина писма (без србовања) је средином 19. вијека објавио и [[Ivan Kukuljević Sakcinski|Сакцински]] {{Cite book|last=|first= |authorlink= |coauthors=|title=Дописи црногорског владике Саве Петровића… Дубровачкој влади, од 133. стр.|year=|url= https://www.scribd.com/document/233514714/Arkiv-za-povjestnicu-jugoslavensku-Knjiga-III|publisher=|location= |id=}} , а 1914. поред осталих писама и она у којима Сава србује, објавио је у Загребу [[Василије Ђерић]] (пронашао их је у архиву ЈАЗУ).
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{DEFAULTSORT:Ћосовић, Мирослав}}
[[Категорија:Рођени 1968.]]
[[Категорија:Публицисти]]