Велика лажна Албанија

Запад није ни помишљао, нити је планирао да у вихору Првог светског рата апсолутно нестане Аустроугарско царство. Нестанак Аустроугарске монархије нису хтеле ни силе Антанте, нити им је то био крајњи циљ, нити су икако предвиђале, а још мање хтеле, да после Првог светског рата, на мапи Европе угледају нову државу Југославију. Уосталом, нико у Европи није желео одстрел Бечко – пештанског мастодонта, него, тек, извесне, успутне, територијалне модификације.Али, на почетку Великог рата, ни Србији није било ни на крај икакве памети да се бори за стварање Југославије, нити је то уопште био њен икакав ратни циљ. Уосталом, главнину Поћорекове армије чинили су Хрвати и Словенци, баш они којима ће Србија донети и слободу и државу. А када је 1914. г. Народна скупштина у Нишу, у децембру облачном и тмурном, као гром из баш ведра неба, за ратни циљ Србије прогласила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (без неке велике дебате и лупања у добоше), у народу српском ова идеја је примљена као некакав баук, и мало је рећи да је идеја изазвала неверицу и крајњу недоумицу. Команданти су били запрепашћени са овом одлуком Скупштине. На фронту је јасно и гласно грмело: па ми се против њих и боримо! Грмело је на све стране као у неком делу апсолутно апсурдне политичке драме. Било како било, оно што се свакако мора подвући јесте да је у Првом светском рату Запад, ипак, доживео катастрофу. Мора се рећи да је доживео и своју прву велику катастрофу! Али, мора се исто подвући да се Србија у Првом светском рату борила само за сопствени опстанак а не за стварање некакве Југославије. Ваљда.

Срби су поломили зубе Турском царству и сломили кичму Аустроугарској монархији. Први и Други Балкански рат, и Први светски рат, очистио је Балкан од ропства. На рушевинама тих царстава створене су многе државе. Али, створена је и Албанија 1912. Србија и Црна Гора ослободила су Албанију од турског ропства, и ослобођену, нису припојиле себи, већ Конфоренцијом у Лондону, западне силе створиле су нову државу Албанију. Такво ослобођење једног народа, и стварање једне државе, историја не памти ни прије, ни касније. Вљда.

Напад Нато алијансе 1999. године на Србију, могао би се назвати Трећим балканским ратом, зато што је после тога рата промовисана лажна држава Косово. Да ли је на помолу и четврти балкански рат. Да ли је већ најављен, и, да ли већ имамо мапу нове државе након некаквог четвртог балканског рата. Она мапа која је попут баука кружила изнад Београда, могла би бити нешто још ужасније и од оне мапе која је нацртана у Лондону 1912. Ако је Косово лажна држава, зашто не би после четвртог балканског рата, могла да настане и велика лажна Албанија. Да би се још штошта отело од Србије, да би се штошта отело од Црне Горе, и пола Маћедоније, па и део Грчке, требао би још један рат. Ваљда.

И поред тога што се у мржњи према Србији распао Аустроугарски мастодонт, ипак, зашто је Србија и од делова његовог трупла (у којима не живе Срби!), зидала Југославију, зашто је баш тим чином Србија самој себи ископала велику гробницу. Ми, обични читаоци историје, знамо да је тако и без политичара и историчара, али не знамо откуда баш одједном баук – Југославија. Побогу, зашто (нам) је требала Словенија и Хрватска. Уосталом, оне од почетка, од 1918., страсно мрзе Југославију, или блаже речено кукају за Западом, или најтачније речено, баш као паразити, одн. крпељи, живе на грбачи Југославије, и служи им само као прелазно решење, што је на крају и била.

Идеја југословенства зачела се у књижевно-пропагандним круговима и културним кружоцима српске и хрватске ситне буржоазије (шљиварскохохштаплерске како каже Крлежа), и имала је реторичко-пропагандни карактер. 1915. год. у Лондону, окупио се фантомски Југословенски одбор, о којем се, нажалост, до данас мало зна. Неки извори наводе да је Одбор финансирала Велика уједињена ложа Енглеске основана далеке 1717. године (тако пише израелски историчар Шејмус Миродан). Одбор су чинили емигранти из Аустроугарске: дванаест Хрварта, три Србина, и један Словенац, са Антом Трумбићм на челу. Наиме, у пролеће 1915. г. Лондонским уговором, већи део Далмације обећан је Италији зарад уласка у Антанту, док би други део приморја припао Србији. “Ако се Црножута монархија распадне и Лондонски уговор ступи на снагу“, цвилео је Трумбић (са белим шеширом),”од Хрватске и Словеније неће остати ништа“.

Југословенски одбор, како је знао и умео, морао је ликвидирати ову идеју. Одбор је деловао захваљујући штедрој новчаној помоћи речене ложе, и по целом свету почео да кокетира и представља се као ексклузивни заступник свих Јужних Словена у Монархији. Баук о троједној краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, праћен халабуком у западној штампи (пре свега најутицајнијој Енглеској и Америчкој), допловио је и до Крфа. Следе видљива размимоилажења у Српској влади у вези идеје, итд., (Пашић је био за тзв. мало решење), али млађахном Регенту баш се свидела идеја о титули Краља Срба, Хрвата, и Словенаца. Свидела, или је било нешто друго по среди, већ годинама обични читалац историје српске не зна. Краљу је стигла још и подршка Енглеске Круне, и, Крфска декларација представља тријумф младог и неискусног Карађорђевића. Не осврћући се баш нимало на другачија мишљења искусних политичара и војсковођа, Краљ се одлучио за велико решење. Краљ се одлучио за велику гробницу, одн. пре седамдесет година, Краљ се одлучио за самоубиство.

Речено је и понављано: са пропашћу Аустроугарске монархије почела је и пропаст Запада, читамо код Сиорана. Није речено: са пропашћу Запада и распадом Балкана, настаће велика лажна Албанија. 

Да ли је исти баук измајсторисан у истој ложи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: