Великани Баухауса на изложби у Лондону: Вијек настанка школе

У наредних шест дана, почев од данас, у Лондону ће јавности бити доступна ријетко виђена дјела легендарних стваралаца и следбеника Баухауса и то прије него што буду понуђена на продају, а у години када се широм свијета обиљежава један вијек од настанка те школе.

У просторијама аукцијске куће „Садеби”, пише „Гардијан”, 25 радова аутора међу којима су Василиј Кандински, Паул Кле, Оскар Шлемер, Ласло Михољи-Нађ и Лајонел Фенингер посвједочиће на њима својствен начин о експлозији креативне енергије поменутог покрета који је од 1919. до 1933. успио да замашно измијени поглед на умјетност и њену улогу у свијету у којем живимо.

„Они су спајали утицаје француске авангарде и кубизма са њемачким експресионизмом долазећи до самосвојног маштовитог израза. Ово је ријетка прилика да се виде дјела која нису била изложена деценијама и никад заједно”, каже Томас Бојд-Бауман, који је у овој кући задужен за импресионизам и модерну умјетност. Он додаје да је пред публиком, заправо, читава генеза Баухауса, посебно се истиче еклектицизам умјетничких укуса оних који су му припадали.

Највриједније дјело јесте „Дубоки импулс”, уље на платну које је Кандински насликао 1928, управо док је предавао у Баухаус здању у Десауу и које је заједно са једном од слика Паула Клеа красило тадашњи школски дневни боравак. Процијењено је да ово дјело може достићи цијену од 7,5 милиона фунти, наводи Политика.

Интересовање свакако изазива и Шлемерово стваралаштво, будући да је ријеч о умјетнику који је био један од амблематичних представника школе којој је припадао. Слика „Група за столом” ријетка је представа фигура у геометризованој просторној перспективи, па је могуће очекивати да износ који за њу буде био плаћен премаши суму од 1,5 милиона фунти.

Ту могућност поткријепљује и чињеница да на тржишту у посљедњих двадесетак година није било могуће наћи ниједно уље на платну овог аутора. „Оваква Шлемерова дјела углавном се налазе по музејима, ово је један од изузетака”, наглашава Томас Бојд-Бауман. Ништа мање занимљиви за публику неће бити ни „Сегменти” Михољи-Нађа, а ни Клеов „Млади плави мјесец”.

Већина слика о којима је ријеч припадале су приватној збирци покојне Ерике Пол-Штрухер, насљеднице виђене породице Штрухер која је још 1880. у Саксонији основала козметичку компанију „Вела”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: