Велике промене у Аустрији — добра вест за Србе и Русе

„Било би добро да Себастијан Курц спроводи реалну политику, као док је био шеф аустријске дипломатије. Иако његова победа изазива опрезни оптимизам, требало би да сачекамо какви ће бити његови потези када су у питању односи са Москвом“, оцењује Александар Камкин, из Центра за немачка истраживања Института за европске студије Руске академије наука.

Како каже, будући лидер Аустрије залаже се за поштовање националних интереса, али у оквиру бриселског модела:

„Тако да се може се рећи да је он одмерени критичар Европске уније, који види одређене мане у бриселском моделу, али не планира да одустане. За разлику од његовог евентуалног коалиционог партнера Штрахеа, који је против бриселског модела као таквог“, каже Камкин.

На питање да ли је успех Курца добра вест за Русију, Камкин каже да је то релативно добра вест, али да не би требало прецењивати њен значај.

„Из искуства дијалога са западним лидерима знамо да сваки политичар, који на почетку ствара утисак ’проруског‘, кад долази на функцију, у најбољем случају гледа искључиво интересе сопствене државе или ЕУ, а у најгорем случају мења ставове и постаје антируски. О Могеринијевој и Трампу се такође причало да су проруски…“, каже Камкин.

Дописник Танјуга из Беча Зоран Мирковић сматра да ће Курц сигурно много тога променити и да ће Аустрију мало другачије позиционирати него досад.

„И Европској унији је јасно да је он проевропски политичар, али који зна где су границе до којих може да иде у уступцима према Бриселу. Што се тиче и односа према Русији, Курц је за укидање санкција, што је у више наврата говорио рекавши и да је било погрешно уводити санкције“, подсећа Мирковић.

Када је реч о односима према Србији, Мирковић указује да Курц снажно подржава Западни Балкан и посебно Србију на њеном путу ка Европској унији. Најављивао је да ће и наставити то да ради.

„Такође, може се очекивати да ће имати више посета, јер Курцу у Србији види кључног актера на Западном Балкану“, сматра Мирковић.

Аустрија је свакако један од главних инвеститора у Србији, и тако ће и остати. Постоји и даље велико интересовање у Аустрији за инвестирањем у Србији међутим то не зависи толико од политике колико од самог интересовања предузетника због близине нашег тржишта преносе.

Камкин указује да је победа Курца добра вест пре свега за саме Аустријанце. Што се тиче политике према мигрантима, он очекује ригорознију миграциону политику.

„То не значи затварање капија, већ постепени прелазак на ’канадски модел‘“, рекао је Камкин и додао да је успех Курца на изборима добра вест за оне мигранте који су већ постали део аустријског друштва и који су прихватили европска правила понашања и културни модел.

И наш саговорник из Беча, дописник Танјуга Зоран Мирковић, објашњава да је Курц у добрим односима с немачком канцеларком Ангелом Меркел, пошто су то сестринске партије.

„Међутим, Курц је у више наврата водио потпуно супротну политику посебно када је било питање везано за миграцију и мигрантску кризу, где је Курц био први који је тражио обустављање политике добродошлице према мигрантима. То тад није било прихваћено у Берлину, али је касније Берлин ипак преузео његову политику, па исто увео контроле на својим границама и затворио их“, каже Мирковић.

Када је реч о унутарполитичким дешавањима, Камкин указује на то да многи аналитичари сматрају да је могућа коалиција између Курцове Аустријске народне странке и Слободарске партије Аустрије Хајнца Кристијана Штрахеа.

„Бирачи који су гласали за Курца и надали се променама једноставно неће разумети одлуку да се реанимира стара коалиција са социјалдемократима“, каже Камкин и објашњава да су многи критиковали Аустријску народну странку када је 2000. године формирала коалицију са Слободарском партијом на челу са Јергом Хајдером.

Наш саговорник из Центра за немачка истраживања, Института за европске студије Руске академије наука додаје да су тада невладине организације плашиле јавност „повампирењем нацизма“. Према Камкиновим речима, партија на челу са Хајнцом Кристијаном Штрахеом води потпуно другачију политику у односу на Јерга Хајдера.

„Штрахе је спровео рибрендинг партије, очистио је од маргиналаца и радикала. Ако дође до коалиције са странком Курца, то ће бити коалиција десног центра, која ће изазвати велико незадовољство либералних кругова, али политичка ситуација у Аустрији се разликује од ситуације у суседној земљи, где политичка сарадња са Алтернативом за Немачку не долази у обзир. Чак и већина аустријских политиколога сматра да Слободарска странка заслужује право на политички дијалог“, закључује Камкин.

И Зоран Мирковић сматра да ће лидер Слободарске партије највероватније бити коалициони партнер, и указује на то да је он велики пријатељ Србије и противник санкција Русији.

Марковић каже и да је Себастијан Курц победио на изборима зато што су грађани Аустрије желели промену, а једино су у њему видели кандидата који може те промене и да спроведе.

„Он је на својој сопственој странци показао да је реформатор јер је странку потпуно променио — од боје па до статута. Народна партија је била називана црном странком, пошто је ту боју користила у кампањама, а сада је постала тиркизна. Такође, Курц је увео и ново правило у странци — да на листи кандидата могу бити и нестраначке личности, што досад није било могуће“, каже Мирковић.