Велики економски ИЗАЗОВИ пред новом Владом: Црној Гори ће бити потребни најбољи људи, криза је некада шанса за радикалне промјене!

Очекивања грађана Црне Горе од нове Владе су велика.

Социо-економски биланс непрекинуте тродеценијске владавине једне политичке гарнитуре је, најблаже речено, поражавајући. 

Упркос значајним природним ресурсима и повољном географском положају одлазећа политичка елита није успјела да створи од Црне Горе државу социјалног благостања. Штавише, данас је Црна Гора презадужена земља, немодернизоване индустрије, ослоњена на туризам, зависна од увоза и заробљена у раљама корупције и криминала.

Званични статистички подаци су поражавајући. Јавни дуг је за само четири године, од 2016. скочио са 2.5 милијарди евра или 63% БДП-а, на чак 3,7 милијарди евра, што износи око 90% БДП-а. До краја године, Црна Гора ће морати да исплати 158 362 264 евра домаћим и страним повјериоцима на основу доспијећа кредита, државних обвезница и камата. Од тог износа, 28 589 085 евра се односи на камате, док се износ од 129 773 178 евра односи на главницу. До ког нивоа су у Црној Гори присутни ефекти катастрофалне економске политике видимо и на примјеру неравномјерног регионалног развоја. Тако имамо ситуацију, на коју су својевремено указали из реномиране консултантске куће Fidelity consuliting, да је Андријевица на свега 45%, а Будва на чак 252% индекса развијености на црногорских општина на крају 2015. године и најразвијенија је општина у Црној Гори. На крају 2018. године, подсјетили су они, доходак по глави становника у Андријевици износи 2.586 еура док у Будви износи 6.078 еура.

Који су то највећи изазови који стоје пред новом Владом из области економије и финасија? Да ли можемо очекивати недвосмислену подршку, прије свега Европске уније, али и са осталих међународних адреса, када је у питању санација незавидне економске ситуације у којој се Црна Гора тренутно налази? Да ли је реално да нова Влада омогући долазак нових инвестиција и који су то принципи и смјернице које би требало да се усвоје, а све у циљу опоравка и консолидације економско-финансијског система Црне Горе? На ова и слична питања, разговарали смо са економистима Младеном Бојанићем и Веском Пејаком.

Бојанић: Криза је некада прилика да се ствари радикално мијењају

Бивши посланик у Скупштини Црне Горе и кандидат за предсједника Црне Горе економиста Младен Бојанић, истакао је у изјави за ИН4С да до смјене власти долази у најгорем могућем тренутку по нову власт.

„Првенствено мислим на тешку здравствену, али и веома сложену економско-социјалну ситуацију у којој се налази данашња Црна Гора. Апстрахујући у одговору на ваше питање добро познате разлоге који су нас до тога довели, а у циљу избјегавања било каквих примисли за тражењем наклоности за будући рад владе, у овом тренутку је јасно да изазова има на претек, а да су рјешења прилично ограничена. Међутим, кризне ситуације могу бити шанса да се неке ствари радикално мијењају. И ту видим прилику да се, у првом реду нова власт ослободи партијских, кумовских и рођачких стега које су деценијама гушиле економски, али и укупан друштвени прогрес. Никад више се у раду комплетне државне администрације испред општег не смију наћи лични интереси“, нагласио је Бојанић.

Он је истакао да су, конкретно, проблеми у економији и финансијама велики, али за све се може наћи рјешење.

„Прво треба доћи до пуне информације о тренутном стању државног буџета, за сада имамо само назнаке или полуинформације. Свакако да је стање државних финансија далеко од идеалног, тако да ће се морати дјеловати у оба правца. Са једне стране на рационализацији трошкова, а са друге стране на повећању буџетских прихода. Да не останем само на општим ставовима, конкретно мислим да један дио буџетских јединица треба угасити, нарочито дио беспотребних савјета и комисија, на примјер. Савјет за приватизацију, а код осталих сигурно има довољно простора за значајно смањење трошкова. Са стране прихода, редовнијом наплатом и ширењем базе буџетских обвезника, а без повећања пореских обавеза, они се могу значајно повећати. Уколико то није довољно за обезбјеђење текуће ликвидности буџета и сервисирање узетих кредита, онда ће се морати посећи за новим репрограмом дугова или ући у преговоре за међународним финансијским институција. Наравно, то јесте непопуларна и крајња мјера, али ће се од сваке владе, након почетног ентузијазма, тражити редовност у сервисирању својих обавеза“, истакао је Бојанић.

Што се тиче привреде, каже Бојанић, требају јој јасни и невосмислени институционални услови, како би привредници могли да предвиде економска дешавања, па сходно томе планирају своје активности.

„Наравно, владавина права, односно елиминисање корупције, услов је којим се обезбјеђује лојална конкуренција на тржишту. Све остало је привид тржишта, тј. заваравање домаће и међународне јавности, а које једино иде у прилог повлашћеним појединцима. Финансијска помоћ која се најављује од стране ЕУ јесте значајна, али је свакоме јасно да није довољна уколико не реформишемо економију. Што се тиче међународне помоћи, више бих волио да је видим у виду стручне помоћи у циљу обезбјеђивања праве конкуренције. Немам дилему да у Црној Гори постоји значајан број појединаца који су спремни да покажу своје предузетничке способности ако им се обезбиједе несметани услови за привређивање, односно пружи права прилика“, јасан је Бојанић.

Нова влада, за разлику од пређашње, истиче Бојанић, мора убиједити све актуелне и потенцијалне актере тржишта да су њене намјере, активности и дјеловање фокусирани ка општим, а не партијским или личним интересима.

„Другим ријечима мора изградити повјерење, а да поновим то је једино могуће ако буде ослобођена партијских, кумовских и рођачких стега. Тек тада можемо очекивати нове и здраве инвестиције, како страних тако и домаћих инвеститора“, закључио је Младен Бојанић у разговору за наш портал.

Пејак: Црној Гори ће требати најбољи људи – некорумпирани и храбри

Координатор партије „Алтернатива“, економиста Веско Пејак, говорећи за ИН4С о изазовима са којима ће се суочити нова Влада, истиче да је највећи изазов стабилизација буџета, тј. редовна исплата плата и пензија.

„С обзиром да се Црна Гора дужи временски период фокусирала на туризам и криминал, јасно је колико је то крупан проблем. Проблеми са вирусом јесу били погубни за туризам, али је највећи наш проблем то што ништа не производимо. То што је профитабилно углавном су држали и држе „пријатељи бившег режима“. Што нас онда води до другог неопходног корака који нова Влада мора да предузме а то је – БОРБА ПРОТИВ КРИМИНАЛА“, поручио је он.

Криминал у Црној Гори је тежак најмање милијарду Еура годишње, истиче Пејак и наглашава да то значи да имају више новца него Тужилаштво и Полиција заједно.

„Како да де полицајац са платом од 450€ бори са криминалом?! Једини начин борбе је са специјалним тимовима формираним у Полицији и Тужилаштву. Сваки други начин је узалудан“, констатује Пејак и додаје да ће новој Влади требати најбољи људи, некорумпирани и храбри.

„Колико таквих заиста има? То не знамо јер није свима понуђена прилика да буду корумпирани. Ако не буду радили брзо, ова Влада неће трајати много“, поручује Пејак.

Мислим да ће нова Влада бити спремна на подршку новим инвестицијама. У то не сумњам, каже Пејак. Он вјерује да ће то морати јер ова држава нема новца и подржаће сваки пројекат који у Црну Гору уноси новац.

„И ја мислим да је то једини пут оздрављења наше економије. Сигурно да ће на том путу имати у одређеној мјери подршку ЕУ. Не онолико колико очекују, то сам сигуран. До сад је ЕУ давала новац на неке неуспјешне пројекте и нијесу контролисали трошење тог новца. Јасно је да их овај регион није занимао. Ако желе дугорочну стабилност мораће да нам помогну и да контролишу ту помоћ. То даје шансу свима нама да покренемо неке пројекте и фирме, запослимо по пар људи и оздравимо економију. Најважније што нова администрација треба да гура у овом сазиву је помоћ малим и средњим предузећима. Ако та помоћ изостане, ова Влада неће владати дуго. Неће је ни бити“, нагласио је Пејак, закључујући на крају да је, једна од најбитнијих мјера, борба против сиве економије – и то кажњавањем.

„Сигуран сам да би већина приватника плаћала порезе и доприносе ако би их плаћали сви! Овако кад знају да неки не плаћају, само се запитају: Па што ја да плаћам? То није добро јер се шаље сигнал да је држава немоћна. Најважнији човјек после Министра економије је – директор Пореске Управе! Каквог човјека тамо ставимо, таква ће нам бити судбина у наредном периоду. Инспекције треба ојачати. Примјера ради у Подгорици током сезоне има само један Инспектор рада! Само један на 100.000 радника. Шта он може да уради? Све раднике који су вишак у својим секторима а који имају стручна знања треба пребацити у Инспекције: тржишну, радну, санитарну,… Сваки инспектор држави донесе по 1 000 000 еура прихода. Најмање!“, саопштио је координатор Алтернативе Веско Пејак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: