Велики и одрживи инвестициони циклус – главни носиоц економског препорода

Пише: Проф. др Бранко Радуловић, замјеник предсједника ПзП и посланик у Скупштини Црне Горе

Ових дана много је било дволичности и моралног посрнућа, огољеног кроз изјаве у медијима и на друштвеним мрежама, много амбиција без покрића много провидних покушаја задржавања привилегија и нелегално стеченог богатства. Све то је преклопило два наша горућа проблема, јавно здравље и економско стање. Зато овим текстом враћам пажњу на економске изазове и пут опоравка којим треба да кренемо.
Прије свега обећавати „златна брда и долине“ без утемељења на који начин то реализовати је безобразлук.

Наплата пореског дуга, анулирања сиве економије, утврђивање поријекла имовине, раскид штетних уговора, нулта толеранција према корупцији и криминалу је нешто што се мора спровести и на томе мора да почива слободна и просперитетна Црна Гора, али је на „дугом штапу“. То захтијева изградњу системског оквира и уистину независних правосудних органа. Ко очекује да ћемо одмах наћи „сандуке злата“ и лако доћи до великих износа на банковним рачунима оних који су опљачкали Црну Гору, грдно се вара. Ефекти се могу очекивати тек на средњорочном плану и то скромнији.
Такође очекивати да ће нам ЕУ и међународне финансијске институције и водеће државе свијета „шаком и капом“ покрити све наше дубиозе је велика заблуда. Просте чињенице то потврђују.

Пакет за „Нову генерацију ЕУ“, износи 750 милијарди еура, од којих су 525 милијарди бесповратна средства а 225 милијарди повољни кредити, који ће се враћати до 2058. године, а додељивати у периду 2021-2023. година, док нови Вишегодишњи финансијски оквир за период 2021-2027. године износи 1.074,3 милијарди еура. То је 1.480 еура по становнику, уз принцип да она подручја која су више погођена пандемијом и која су у економском заостатку добију више. Шпанија је добила 77,3 милијарде еура бесповратно и 63 милијарде еура кроз повољне кредите, односно 3.074 еура по становнику, Грчка 22,5 милијарди еура бесповратно и 9,4 милијаре еура кроз повољне кредите, односно 2.985 еура по становнику, Италија 81,8 милијарди еура бесповратно и 90,9 милијарди еура кроз повољне кредите, односно 2.878 еура по становнику, Хрватска 7,3 милијарде еура бесповратно и 2,6 милијарди еура кроз повољне кредите, односно 2.453 еура по становнику.

Земље Западног Балкана су добиле 12,5 мијарди € и у наредних седам године 22 милијарди € гаранција. То је 228 € по становнику, а за Црну Гору значајно мање од овог износа. Цио Западни Балкан је добио као једна Хрватска. А земље кандидати требају да имају исти третман као чланице. Знам једно, да ћемо кроз инфлацију и буџете сви враћати те огромне еуре који се сада штампају.

Да не говориомо о огромним фондовима у САД-у и другим водећим земљама који износе преко 10.000 $ по становнику.
Према процјенама ОЕЦД-а, просјечне финансијске обавезе 37 најбогатијих земаља због пандемије ће порасти са 109 на 137% БДП, а те земље учествују са 80% у свјетском БДП, у њима живи 1,3 милијарде људи или 15,6% укупне популације, процјењује се да ће Италија имати јавни дуг већи од 160, а Јапан већи од 240% БДП.

Поставља се суштинско питање како покренути велики и одрживи инвестициони циклус, како реализовати „Маршалов план“ у Црној Гори, која је пропустила многе шансе због претходног незнавеног и корумпираног режима, са девастираним ресурсима, са заостатком и у односу на сусједе, са ниским кредитним рејтингом, примитивним друштвеним производом, високим јавним дугом у односу на такав производ, сигурно тешко.

У постојећим условима, уз бројне друге мјере у финансијском и реалном сектору, одрживе динамичне инвестиције, уважавајући “зелену“ политику ЕУ, износ и критеријуме инвестиционог оквира за Западни Балкан, однос мађународних и домаћих кредитних институција, су једини спас од бакротства и дуготрајног сиромаштва.

Прије свега треба формирати институције које ће бити носиоци тих инвестиција. То је Институт за развој Црне Горе који би уистину окупио еминентне домаће стручњаке који би одређивали стратешке приоритете и за то припремали квалитетну документацију. Треба подсјетити да су то у доба претходног режима радили Ацов Завод и корумпирани професори штитећи парцијалне интересе и доводећи нас у ситуацију да је данас „бити или не бити“ Црне Горе.

Ти продани интелектуаци треба да сносе већу одговорност од њихових налогодаваца, данас они ћуте или чак покушавају да промијене дрес представљајући се као нови реформатори.
Финансијска подршка великим инвестицијама треба да буде комбинована са што већим удјелом средстава из Инвестиционог оквира за Западни Балкан, квалитетним коришћењем ЕУ и других фондова, формирањем Фонда за спас Црне Горе, трансформацијом Инвестиционо-развојног фонда у Развојну банку, активирањем тржишта капитала кроз штедњу грађана, мотивацијом комерцијалних банака, коришћењем најбољих кредитних линија и услова на међународном финансијском тржишту.

Инвестиције треба да буду у област „зелене“ енергије, реиндустријализације и дигитализације, модерног саобраћајног система, одрживог туризма и еколошке пољопривреде.

Конкретно то значи, када је у питању „зелена“ енергија неспорна изградња три велике хидроцентрале на водотоку Пиве ХЕ „Комарница“, ХЕ „Пива ИИ“ и ХЕ „Крушево“. Неопходно је преиспитати и екомоску и еколошку одлуку да се не гради ХЕ“Бук Бијела“ у новим околностима када је Република Српска одлучила да гради пет хидроцентрала на Дрини, почев од границе са Црном Гором. За ове пројекте паре можемо добити бесповратно од ЕУ а и од комерцијалних банака са грејс периодом од четири године, а за то вријеме се могу изградити хидроцентале које ће својим радом касније, имајући у виду неминован раст цијене електричне енергије, саме враћати кредите и позитивно пословати.

Еколошка реконструкција ТЕ Пљевља, коју је режим незнавено, због својих интереса отпочео, треба зауставити. Скупље ће нам бити „пенали за ЦО2“ него цијена електричне енергије, ЕУ ће временом све више бити против рада ТЕ Пљевља. Зато треба преиспитати могућност складиштења или превођења ЦО2 или привремено „ставити кључ у њу“ док се овај процес не комерцијализује. Изградња хидроцентрала на Морачи, у овом моменту је сулуда.

Када је у питању модеран саобраћајни систем, брза саобраћајница на „топлој“ страни од Хрватске до Албанске границе је приоритетна и неспорна. Такође нам је неопходна модернизација унутрашње путне инфраструктуре. Реконструкција и модернизација жељезничке пруге Бар-Београд и Луке Бар спада у групу приоритетних инфраструктурних објеката. Треба имати у виду нову „зелену“ политику ЕУ која у транспорту људи и роба ставља приоритет на жељезнички транспорт, те ће идућа година у ЕУ бити проглашена као година жељезнице.

Међутим, треба имати у виду да док смо ми чекали, друге земље Балкана су већ одавно кренуле у изградњу модерног саобраћаја. Модернизоване су луке Копар, Плоче и Драч, почиње изградња и модернизација жељезничке пруге од Мађарске до Копра, реализуује се пројекти изградње три путна правца кроз БиХ, пут „мира“ подржан од САД-а биће један од бројних саобраћајних пројеката који ће се реализовит кроз Србију, Косово и Албанију. Како у тим условима завршити ауто-пут Бар- Бољаре је велико питање, на којем треба радити промишљено и у сагласју са Србијом.

Реиндустријализацију и производњу производа са високим технолошким садржајем у области алуминијума, челика, дрвета и хране треба реализовати уз гаранцију и подршку комерцијалних банака и других финансијских институција.
Валоризација преосталих невалоризованих туристичких дестинација мора бити у функцији одрживог туризма, уз испуњавање еколошких и амбјенталних критеријума, ниједан квадратни метар не смије бити намијењен стамбеној изградњу што је била досадашња пракса.

Санирање црних еколошких тачака и успостављење Црне Горе као уистиму еколошке државе је огроман проблем и велики изазов. За то нам је потребно најмање 2 милијарде еура и системски надзор и самосвијест грађана. Сигурно да ћемо за многе пројекте од Улциња до Пљеваља имати финасијску подршку ЕУ.

Изградња друге неопходне комуналне и телекомуникационе инфраструктуре су неопходност и ти пројекти могу бити финасијски подржани од Инвестиционог оквира за Западни Балкан, ЕУ фондова и других међународних институција.
Све ове и многе друге инвестиције треба реализовати по „дубини“ од пројектовања до што већег коришћења домаћих сировина, материјала и радне снаге. Сигурно да ће оне произвести многа радна мјеста, одрживост и оснивање малих и средњих предузећа. Такође ће продуковати много већу тражњу, а са тим и сектор услуга учинити одрживијим и динамичнијим.

Услов свих услова је знавена и реформска Влада и успостављење Црне Горе као правне државе, а вријеме нам неумитно цури и сваким даном се ионако потрошена Црна Гора још више троши. Тога морају да буду свјесни и мандатар и политички лидери и укупна јавност. Програм и састав Владе се могу бити дефинисани већ ове недеље уколико смо мудри и поштени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: