Велики которски брат

(Извор: Недељник)

На путу за Врање, крајем марта, преко Албаније и Косова* прошао сам кроз Гњилане и Велики Трновац, и коментарисао супрузи у колима како Бора Чорба у пјесми „Гњилане“ – која би могла да се зове и „Велики Трновац“ – пластично описује посједовање и пуштање у промет опојних средстава, тамошњу најуноснију економију. Истина, путник намјерник не може да опази ни грам минуле тврдње док пролази кроз ова два мјеста, као што то не може да опази ни туриста у Котору.

А о главном граду Боке биће ријечи у наставку…

Један је независни* подгорички лист, изоставивши да проспекулише колико је у Заливу оних који плове зарад шверца дроге, узео да повезује два и два, те је довео у везу недавне профи ликвидације људи с криминалним досијеима са чињеницом да су Н.Н. лица током више мјесеци поставила по Котору на десетине камера – захваљујући којима су убиства и извршена филигрански прецизно.

Котор је до прије 10-ак дана био премрежен камерама високе резолуције о којима држава* није знала ништа. Мафија је суверено надгледала ко долази у Котор из правца Будве и Тивта, из правца Херцег Новог, ко и кад улази у Стари град, приградска насеља, чак и ко ноћу пролази двокилометарским тунелом Врмац, или ко пак ходи градским парком…

Модерна технологија инсталирана да би опазила и мене како се срећем с тајанственом особом која се представља као Други одвјетник которски, у стању је била да зумира и до 32 пута Нацрт документа о формирању Бокељске партије.

Камере о којима је ријеч мафијашки је џојстик био у стању да помијера за 360 степени по хоризонтали и до 270 степени по вертикали. У сред ноћи као и у подне. У бајковити, барокни Котор, град опасан с 4,5 км зидина, главну луку српске средњовјековне државе, канда се преселио будвански талог што га неки сматрају пословном и друштвеном елитом.

Да лист који дуго већ упире да обори Мила Ђукановића није први објавио вијест о великом которском брату, канда не би било ни реакције Врховног државног тужиоца, него би се и которска и републичка власт чиниле слијепе.

Па је у организованој акцији, како се то без много стила каже, Основног државног тужилаштва у Котору и Управе полиције – пронађено двадесетак камерах, а то ко их је све поставио није установљено до краја. Ухићени су пиони који су, након писања подгоричког гласника, наврат-нанос покушали да под окриљем ноћи уклоне неке од апарата.

Но што је Котор, осим што је главни град Боке? То је историјски дубровачки конкурент, то је мека за стотине хиљада туриста, станица за десетине мега-крузера, стоно мјесто црногорске масонерије, важна католичка столица, стуб православља, алогични урбани лавиринт, град са вишевјековном поморском историјом, веома скуп, али и пун сиротиње која финалменте хоће своје, па плови зарад наплативог шверца дроге.

Мени то не смета, опазио сам да је у коментарима на аферу казао један Бокељ: Прије него што уђем у Котор лијепо се почешљам и набацим осмјех као Џокер из Бетмена.

Ad finitum, није ли свеједно снима ли те држава или мафија?

Дилеме нема да је Град узео да надгледа доминантни которски криминални клан. И као што ће из црногорског затвора да изађе Светозар Маровић прије или касније, тако ћемо ми да уђемо у нову реалност капирајући по ко зна који пут да за наших живота лоши ђаци побјеђују у животним такмичењима, а да су камере которског Великог брата само пошалице у односу на worldwide камере, или око свевидећег, све геополитичкијег Гугла.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: