Велики и мали зајеб (струја и геополитика)

Пише: Сибин

Много тога се, уважени и докони мој, догодило у периоду мог одсуства (мада се то, додуше, што је и нормално, најмање примјетило), током одмора на неплаћено, и тако сам могао ладне главе да пратим Трампово твитеровање, велику фрку у Маћедонији, да се дубоко посрамим одлуком изгласаном на Цетињу којом смо (ваљда), уљегли у НАТО, и тај ће нас луксуз, коштати годишње седамдесет милиона евра, али, кад смо већ могли забадава дати Луку Бар, шта нас кошта искеширати и који милион, висока вањска политика такве ствари изискује, и кога боли курац што сада Британија жали свој непромишљен и брзоплети излазак из ЕУ…

Него, да ти се људски пожалим: опет ми рачун за струју већи од киловата које сам потрошио, јер сам, у међувремену, како унесох у првим редовима колумне, био на одмору – (ништа што обични смртник у данашњој црвеној монтенегрини не може себи приуштити). И, тако, док сам се занимао за гео-енд-локалне марифетлуке, мени струја цурила у празној гајби ни да сам све апарате оставио да горе на максимум! Страшно! И нека то, него још морам платити и неку комуналију; ама, кад ти зборим, последњих пола мјесеца нисам био на адреси гдје сам најобичније, у најобичнијој улози докоњака, који од јутра до сјутра само мозга како да пред собом убије тако досадно досуђено му вријеме.

У реду, можда са уласком у НАТО упоредно треба разумјети да нас следују нешто већи рачуни за струју, иако то, надајмо се, нема никакве логике, опет, ко ће га знати. Углавном, како било (био на гајби или не, испада да је свеједно), рачун за струју, за протекли мјесец, и овог пута паушално израчунат: домаћина нигдје, а струја цури на све стране у мрклом мраку…

Ух, видиш ти то – има и важнијих питања од тога: да ли ћемо (или не) ући у тај факинг му НАТО! Струја као Теслин сан, мени се претворила у ноћну мору. Зато, шта да радим са струјом, док Ђуро Р. из бегиша (у белом сакоу и кравати, са фенси дугом брадом) разглаба о томе како се шеф све пита, од питања религије, па до присаједињења.

Добро. Ако није било референдума поводом питања о НАТО-у, да ли може (ево пита један невидљиво присутни појединац, за кога великоуважене лобање (субверзивни колумнисти, анархисти, постструктуралисти, итд…) кажу да је шанса друштва, јер само појединци чине друштво, а никако друкчије, а ту причу већ знаш) бити референдума поводом скандалозних рачуна за струју? Ево би могло, што да не, бити једно егзистенцијалистичко питање, ништа мање важно од оног колико Бог има супстанци, а колико их, пак, има мува.

Да, Ким Џоунг-ун, подбацио са, заиста, одвећ застарелом ракетом, мада, руку на срце, у овим војним спектаклима има нечег умјетничког; перформанс је сиров и подразумијева се да тежи произвести шок, што је урученој коверти са рачуном за измишљено потрошену струју, у мом случају, нажалост, упалило до краја.

(Чомски упозорава да је Трампова администрација истинско зло које пријети уништењем планете. Послушај ти мене: и наша електропривреда тежи да нас свеже у мрак, док нам се џиновски ратни НАТО бродови буду лагано укрцавали у Луку… Тако је то, свак своју муку.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: