Велики предваскршњи пост 2022.

Пише: Драган Р. Млађеновић

Велики предваскршњи часни пост (најдужи вишедневни пост црквене године, који траје пуних 47 дана!), ове 2022. године почиње у понедељак, 7. марта и окончава се на Велику Суботу, 23. априла. Васкрс – Празник над празницима, ове године празнујемо у недељу 24. Априла

Часни четрдесетодневни пост је установљен у најстарија времена. У Другој књизи Мојсејевој (2 Мој 34:28), описан је догађај када Мојсеј прима од Господа плоче Завета са Десет Божјих заповести: „И Мојсеј оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи Завјета, десет ријечи“.

Пример четрдесетодневног поста даје и старозаветни пророк Илија: „А он уставши једе и напи се; потом, окријепив се онијем јелом, иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив“. (1 Цар 19:8)

У Новом Завету Светог Писма пример четрдесетодневног поста дао је Господ Исус Христос: „Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет напосљетку огладње“. (Матеј 4:1-2)

Христови следбеници, свети апостоли, су по угледу на пост самог Господа Исуса Христа, установили Пост од четрдесет дана: „Тада они, постивши и помоливши се Богу, и положивши руке на њих, отпустише их“. (Дела апостолска 13:3) Овај пост је још у апостолско време (1. век) добио назив Света Четрдесетница (грчки Η Μεγάλη Τεσσαρακοστή или Σαρακοστή, „Велика Четрдесетница“, латински Quadragessima). О установи Св. Четрдесетнице већ пишу најстарији црквени писци: Тертулијан (150-230), Иполит (3. век), Августин (354-430), Јероним (око 348-420) и други.

Часном предваскрном посту претходе три припремне седмице (седмица о блудном сину, месопусна и сиропусна). Њихов задатак је да нас припреме за напоре и искушења која носи најдужи пост црквене године. Зато се у Недељу сиропусну, 27. фебруара на св. Литургији читала из Јеванђеља по Матеју (6: 14-21) поука о посту, а на вечерњу Сиропусне недеље тихом и свечаном песмом се објави почетак Великог поста: „Започнимо радосно време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се, усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење“.

Часни предваскрсни пост ове, 2022. године, почиње у

Понедељак, 07. марта, Чиста седмица

Прва четири дана Чисте седмице, од понедељка, 7. марта до четвртка, 10. марта, на Великом повечерју у цркви чита се Велики канон св. Андреја Критског (7–8. век), величанствено песничко–музичко дело хришћанског покајања, које садржи чак 250 тропара (строфа).

За Чисту седмицу Црква прописује тзв. сухојаденије („сухоједење“) које је у првим вековима хришћанства дозвољавало само хлеб и воду. Данас је ово правило мање строго, па дозвољава и воће и поврће кувано на води.

Недеља, 13. март Недеља прва поста – Чиста или Недеља Православља

Прва недеља поста слави успомену успостављања православног поштовања икона после дугогодишњег прогонства светих слика и иконопоштовалаца. Ова победа Православља дала је име првој недељи Поста, а извојевана је коначно на сабору у Цариграду 842. лета Господњег, којем су председавали царица Теодора и патријарх Методије.

Недеља, 20. март  Недеља друга поста – Пачиста

Друга, Пачиста недеља поста, проглашена је у 14. веку другом победом Православља. Од тада се овог дана слави спомен св. Григорија Паламе (гр. Γρηγόριος  Παλαμάς,  1296–1359), солунског архиепископа, проповедника благодати. У тропару овом светитељу поју се следећи стихови: „Православља светилниче, утврђење Цркве и учитељу, доброто монаха, богословља несавладиви заштитниче, Григорије чудотворче, похвало Солуна, проповедниче благодати, моли се непрестано за спасење душа наших“.

Недеља, 27. март Трећа недеља поста – Крстопоклона

На бденију треће седмице поста износи се Часни Крст на средину храма, где остаје целе седмице. На светој Литургији треће недеље поста слушамо јеванђелску беседу о Часном Крсту:  „Јер каква  је  корист човеку ако задобије и сав свет – а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“  (Марко 8: 36-37)

Током целе црквене године среда и петак су посвећени Часном Крсту. Сваке среде и петка, дакле, и на Крстопоклону, трећу недељу Св. Четрдесетнице, Црква поје тропар Часном Крсту: „Спаси Господе народ свој, и благослови наслеђе своје, даруј победу свим православним хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ свој“.

Недеља, 3. април Четврта недеља поста – Средопосна

У среду четврте седмице Поста, (6. априла),  Црква нас песничко-музичким средствима поучава како да постимо на ползу (корист) вечног спасења: „Они који су жедни духовних благослова, врше своја дела у тајности, не износе их бучно на тргу, већ се без престанка моле у дубини срца. Јер Онај који види све што се ради тајно, наградиће нас за нашу уздржаност. Постимо без туге на лицу, непрестано се молимо у дубини срца: Оче наш који си на небесима, не дозволи да будемо уведени у напаст, него нас ослободи од зла“.   

У четвртак, 7. априла,  славимо празник Благовести у спомен сусрета Пресвете Богородице са св. архангелом Гаврилом. Овај свештени догађај описан је у св. Јеванђељу по Луки (1: 26-38). Св. архангел Гаврило је Пресв. Богородици донео Благу (добру) вест (гр. Ευαγγελισμός, лат. Annuntiatio) да ће родити Богочовека Исуса Христа.

Правило поста налаже да се на Благовести једе риба.

Ова Четврта недеља поста посвећена је спомену св. Јована Лествичника (+око 670, гр. Κλίμακος Лествичник, од речи κλίμαξ „лествица“), писцу монашких поука  „Лествица раја“ (гр. Κλίμαξ του Παραδείσου). Овај душеполезни спис св. Јована Лествичника је брзо постао основно штиво монашке лектире, јер даје практична упутства за успињање духовним лествицама од тридесет пречага, што мистички представља тридесет скривених година Христовог житија. (Можда је крајем 12. века управо ова књига пресудно утицала на одлуку младог српског принца Растка, Немањиног најмлађег сина и несуђеног наследника његовог престола, да „одбаци царску свилу и порфиру“ и обуче монашку ризу.) На Литургији се поје тропар св. Лествичнику: „Као становник пустиње и у телу анђео, показао си се богоносни оче наш Јоване. Постом, бдењем и молитвама, небесне дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује исцелење“.

У средопосну недељу слушамо одломак из Јеванђеља у коме се истиче моћ молитве и поста. На питање апостола зашто они нису могли да истерају немог духа из поседнутог младића, Исус им одговара: „Овај се род ничим не може истјерати, до молитвом и постом“. (Марко 9:29)

Недеља, 10. април  Пета недеља поста – Глувна

Ова недеља је посвећена спомену на преподобну Марију Египћанку, покајницу која је душу предала Богу у Јорданској пустињи око 530. године. На св. Литургији се овога дана чита житије преп. Марије Египћанке, и поје њен тропар: „У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си, примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са анђелима, света Маријо, радује се дух твој“.

Субота, 16. април  Лазарова субота (Врбица)

Лазарова субота више не припада светој Четрдесетници. У суботу пете седмице поста Црква налаже да се поје Акатист Пресвете Богородице. Акатист је врло свечана химна и поје се стојећи (гр. Ακάθιστος ύμνος „неседална песма“). Ауторство овог величанственог дела се приписује св. цариградском патријарху Сергију (610-641), а испеван је у јуну 626. године у спомен избављења Цариграда и његових грађана од Авара и других народа. Тада је на челу литије патријарх Сергије са благоверним народом изнео икону Пресвете Богородице Путеводитељице (грчки Η Παναγία Οδηγήτρια), па је Она тако спасила Цариград од опсаде непријатеља.

На св. Литургији се овог дана чита одломак Јеванђеља које предвиђа издају и страдање Господње: „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима. И наругаће му се, и шибаће Га, и пљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан васкрснуће“. (Марко 10:33-34)

Литургија пређеосвећених Дарова

Током Великог предваскрсног поста, Св. Литургија се не служи од понедељка до петка, већ само суботом и недељом, и то су суботом Литургија св. Јована Златоустог и недељом Литургија св. Василија Великог. Да би верни могли да се причешћују и током седмице, Црква је установила и трећу, Литургију пређеосвећених дарова, или краће – Пређеосвећену Литургију (гр. Η Λειτουργία των Προηγιασμένων Τιμίων Δώρων, латински Liturgia praesanctificatorum). На Пређеосвећеној Литургији приносимо  „пређеосвећене“, тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној, Јовановој или Василијевој Литургији. Зато се ова „посна“, Пређеосвећена Литургија служи укупно петнаест пута само током Великог поста: средом и петком током Св. Четрдесетнице, и прва три дана Седмице Страдања, тј. на Велики Понедељак, Уторак и Среду (од 18–20. априла ове године).

Средишња молитва Пређеосвећене Литургије је песма на стихове тзв. Вечерњег, 140. псалма који поје: „Да се уздигне молитва моја као тамјан пред Тобом. Уместо Херувимске  химне поје се песма: „Сада силе небесне с нама невидљиво служе, јер, гле, улази Цар славе! Приступимо са вером и љубављу да бисмо били учесници у вечном животу. Алилуја, алилуја, алилуја!“  На Причешћу се поје 8. стих 33. псалма: „Окусите и видите да је добар Господ! Алилуја, алилуја, алилуја“.

Петак, 22. април Велики Петак

Велики Петак је најтужнији дан у години, и овог дана се не једе и не пије ништа, чак ни вода. На Велики Петак се не служи ниједна од три Литургије, већ часови као кратка богослужења: Први час је у 7 ујутру, Трећи у 9 пре подне, Шести у подне и Девети у 15. час послеподне. Ови часови се називају Царски, јер су им у средњем веку у Храму Свете Софије у Цариграду присуствовали ромејски цареви.

Средишњи литургијски догађај на вечерњу после Деветог часа јесте изношење Плаштанице у коју је, према јеванђелским сведочанствима, било увијено Тело Господње. Тада се поје погребна песма „Тебе одјејушчагосја свјетом“, која у српском преводу гласи овако: „Тебе одевеног светлошћу као хаљином с дрвета  (Крста),  скиде Јосиф с Никодимом, и видећи Те мртва, нага, непогребена, проли сузе од жалости, и ридајући говораше: Авај мени, Исусе преслатки! Када Те сунце малопре угледа, на крсту где висиш, обави се тамом, а земља се потресе у страху и раздра се храмовна завеса. Гле, сада Те видим где ради нас примаш смрт. – Како ћу Те сахранити, Боже мој. Или каквим ћу Те платном обавити? Каквим рукама да се дотакнем непропадљивога Твога Тела? Или које ћу песме да запевам смрти Твојој, Милостиви? – Величам страдања Твоја, песме појем погребу Твоме и Васкрсењу, и кличем: Господе, слава Ти!“

Недеља, 24. април ВАСКРС – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА

У недељу, 24. априла 2022, на највећи хришћански празник, приступамо Трпези Љубави (гр. Τραπέζι της Αγάπης) на којој се нуди Јагње Божје, принето за опроштење грехова. Велики Часни предваскрсни пост се данас окончава, а представљао је успињање на високу гору чији је врх Васкрс – Празник над празницима – наша Нада, Вера, Љубав и Смисао нашег житија.

На вечерњу највећег празника појемо химну Светле седмице: „Све је данас испуњено светлошћу, и небо, и земља, и ад. Зато цела светковина нека слави Христово Васкрсење у коме се ми утврђујемо.  Не лиши нас овог очекивања, Човекољупче!“

Прочитајте ЈОШ:

Отац Слободан Јокић: Пост је нова нада, наш нови покушај да спознамо дубину живота и смисла постојања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: