Велики српски лекар и научник – Милан Јовановић Батут

На данашњи дан, 11. септембра 1847. у Сремској Митровици, рођен је српски љекар Милан Јовановић – Батут, професор Медицинског факултета у Београду, који је готово седам деценија посветио модернизовању српског санитета.

Упорно се борио и за оснивање Медицинског факултета, што му је успјело 1919. године, послије више деценија полемика и припрема. Објавио је велики број радова, посебно из области здравственог просвјећивања.

Био је велики лекар, писац, научник, председник Српског лекарског друштва, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и Српске књижевне задруге. Једном речју, може се рећи да је био највећи српски медицински просветитељ – Доситеј Обрадовић српске медицине.

Необичан надимак наследио је од оца Косте Јовановића Батута, угледног шабачког трговца. Након дипломирања на Медицинском факултету у Бечу, Батут одлази у Сомбор где започиње лекарску каријеру. Године 1879. године одлази у Цетиње, где оснива савремену здравствену службу и реорганизује рад тамошње болнице. Добар глас се далеко чује, па је тако и др Владан Ђорђевић чуо за успешног лекара са Цетиња и заинтересовао се за њега. Млади доктор постаје стипендиста српске Владе, која га шаље на трогодишње усавршавање у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Тако је од 1882. до 1885. године изучавао хигијену и бактериологију и то раме уз раме са најеминентнијим светским стручњацима, као што су: Роберт Кох, Луј Пастер, Френсис Галтон и Макс Јозеф фон Петенкофер.

По завршетку стручног усавршавања, Батут добија више него примамљиву понуду да стане на руководеће место на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, он одбија светску научну славу и угодан живот и бира тешку вишедеценијску борбу за оснивање медицинског факултета у Београду.

Батут је своју професорску каријеру започео као предавач судске медицине и хигијене на београдској Великој школи – некој врсти претече Београдског универзитета. Године 1892. постаје ректор ове високошколске установе.

Тек након завршетка Првог светског рата, 1919. године донет је акт у којем се наводи да наредне године, 1920. почне са радом Медицински факултет у Београду. Др Милан Јовановић Батут изабран је за првог декана овог факултета.

Др Милан Јовановић Батут био је и на челу Комисије за епидемиологију Министарства здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Поред тога што је био успешан професор и предавач и велики здравствени просветитељ, бавио се и писањем. Написао је 57 књига и брошура и на стотине чланака о медицини и здрављу који су били намењени грађанима. Писао је народним језиком, како би свако могао да разуме написано и примени прочитано.

Није само медицина била предмет његовог интересовања, др Јовановић је дао велики допринос и развоју српске културе. Он је био члан Књижевно-уметничког одбора Народног позоришта и оснивач Српске књижевне задруге. Велики професор и епидемиолог, др Милан Јовановић Батут, преминуо је 11. септембра 1940. године, у 93. години живота.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: