Велико невријеме паралисало Црну Гору: Олуја однијела животе, стабла, кровове…

Турски држављанин погинуо је у Чању, а Тивћанин Д. П. (60) на градилишту голф терена у Луштици током јаког невремена које је јуче у пријеподневним часовима захватило Црну Гору.

Олујни вјетар, праћен пљусковима и грмљавином, срушио је сва три претоварна моста, тешка више од 400 тона, али и три дизалице у Луци Бар, чупао дрвеће из коријења у више општина у централном и јужном региону, дизао кровове кућа и зграда, прекинуо напајање струјом у дјеловима државе…Улице на приморју су биле под водом, а најкритичније је било у Будви. Оштећено је више возила, али и пловила.

Метеоролози су најавили могућност невремена, али није било упозорења да би могло бити олујног интензитета. Упозорење није стигло ни од Директората за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова.

Из Завода за хидрометеорологију и сеизмологију јуче је саопштено да та институције “не израђује врло краткорочну прогнозу времена (ноwцастинг) због недостатка метеоролошког радара који би омогућио правовремено откривање и препознавање опасних метеоролошких појава”. “Вијести” су у више наврата упозоравале да је Црна Гора је, уз Албанију и Босну и Херцеговину, међу ријетким земљама које немају радаре за краткорочну прогнозу који би били значајни у спречавању ризика од природних непогода.

Довољан степен упозорења?

Из Завода је јуче саопштено да је на основу прогностичког материјала са којим су располагали, Одсјек за анализу и прогнозу времена, од средине прошле недјеље најављивао је наглу промјену времена и локалне непогоде.

“Од недјеље у билтенима смо потврђивали и израженије и обилније пљускове и наводили могућност за локалне непогоде. На основу професионалних, службених, сертификованих прогностичких продуката Европског центра за средњорочну прогнозу времена ЕЦМWФ-а издат је наранџасти метеоаларам у сјеверним и централним предјелима, а жути за јужне области као довољан степен упозорења на очекиване временске непогоде. Завод за хидрометеорологију и сеизмологију не израђује врло краткорочну прогнозу времена (ноwцастинг) због недостатка метеоролошког радара који би омогућио правовремено откривање и препознавање опасних метеоролошких појава”, саопштено је јуче из Завода.

Из МУП-а су претходно казали да Завод “из техничких разлога није могао предвидјети јачину и временски интервал олује”.

“Невременом које је захватило Црну Гору, посебно је погођен приморски регион у којем нажалост имамо и изгубљене животе. У Чању, на градилишту, живот је изгубио турски држављанин, док је у Радовићима од ударца грома страдало једно лице. У Петровцу је једно лице спасено из воде, а у Луци Бар је један радник лакше повријеђен. Причињена ја значајна материјална штета у луци Бар, Улцињу, Котору и Будви. У средишњем и сјеверном дијелу Црне Горе причињена је мања материјална штета у виду оборених стабала, без већих оштећења”, истиче се у саопштењу.

Биће потребно времена и пара за Луку Бар

Сва три претоварна моста која су у Луци Бар још од 1977. године су се срушила усљед јаких налета вјетра. Мостови су били високи преко 30 метара и тежи од 400 тона. Не може се још увијек знати колика ће бити штета за Луку Бар, али дуго времена неће моћи да ради као до сад, казао је “Вијестима” казао Илија Пјешчић, директор АД Лука Бар. Он је нагласио да ништа није указивало на то да ће доћи до орканских вјетрова те да су на терену били радници који су обављали редовне послове.

“Срећом, нико није преминуо али пар радника је повријеђено. У питању су лакше повреде, огреботине и слично”, испричао је Пјешчић и објаснио да се већина њих на вријеме склонила.

Како је он објаснио, претоварни мост Ц који је био при самој обали, на којем се радила санација сајли и грабилице био је усидрен и везан ланцима за анкере, биле су спуштене кочнице и папучице. Међутим, удари вјетра у једном тренутку су били толики да су анкери попуцали и он је неконтролисано, великом брзином, кренуо ка два друга моста и повукао их је за собом, пошто се налазе на шинама.

“Како су се насложили један на други, вјетар их је вукао док се нису скроз оборили. Баш један тежак дан за Луку”, испричао је.

Пјешчић: Анкери на мосту Ц попуцали и повукли два претоварна моста за собом, не може се процијенити губитак

Новчана штета губитком самих мостова није велика, објаснио је он, али се не може процијенити губитак који ће Лука Бар имати јер ће највише бити погођене робе које су радили до сада.

Министар саобраћаја и поморства Филип Радуловић обишао је Луку Бар и мјесто хаварије, а “Вијестима” је казао да се за сад ни оквирно не зна колика је штета причињена.

“Морам рећи да је ситуација лоша, то ће бити велика штета. У наредном периоду ми ћемо да видимо тачно колико ће та цифра да износи”, поручио је Радуловић.

Казао је да ће, као одговорна Влада, стајати иза Луке Бар и да постоји могућност у Закону контроле државне помоћи да се због елементарних непогода да одређени дио новца. Када се установи конкретно колика је штета, они ће финансијски помоћи овој компанији.

Мјесто хаварије јуче је било ограђено полицијском траком, а на терену су и службеници заштите и спасавања у склопу Луке. Ограђени су и одређени дјелови Слободне зоне због потенцијалне опасности.

Спасени туристи на Скадарском језеру

Служба заштите Националног парка Скадарско језеро јуче је спасила двоје страних држављана, након што се током невремена преврнуо туристички брод.

“Служба заштите је у рејону Чаковица у овом заштићеном природном подручју брзом интервенцијом спасила двоје страних држављана који су се нашли у неприлици усљед превртања туристичког брода због олује која је захватила читаву Црну Гору у пријеподневним сатима. Служба заштите стоји на располагању свим туристима и локалним заједницама за било какву помоћ. Апелујемо на све кориснике простора и туристе да се прије планирања боравка у заштићеном подручју, добро информишу о временским приликама јер је то један од првих услова да боравак у природи буде безбједан”, саопштено је из предузећа Национални паркови Црне Горе.

Због јаког невремена праћеног олујним вјетром које је захватило Црну Гору, дошло је до проблема на електро мрежи у неколико општина.

Из Црногорског електродистрибутивног система (ЦЕДИС) су саопштили да су без струје су били Сутоморе, Чањ и Ђурмани, али је да је напајање брзо успостављено.

Из компаније су казали да су имали прекиде у напајању струјом у дијелу општине Зета, Голубовцима, Понарима и Барутани, Ботуну, дјелови Подгорице, Пљеваља…

Радар кошта 1,5 милиона, а чува животе и имовину

Из ЗХМС су “Вијестима” раније казали да та установа располаже великим бројем метеоролошких станица, различитог нивоа и константно ради на њиховој што већој аутоматизацији, чиме се добијају правовремени и поуздани подаци о стању времена.

Из те институције су раније “Вијестима” објаснили да би “ноwцастинг” прогноза додатно ојачала могућност за издавање упозорења на постојање непосредне опасности од олујно-временске непогоде, којом су угрожене све привредне активности људи, а прије свега њихови животи.

Истакли су тада да је набавка метеоролошког радара функционално повезана са свим пројектима од значаја за рано упозорење на опасне временске прилике. Радар је, тврде, препознат у недавно урађеној “Процјени ризика од катастрофа Црне Горе”, која набавку наводи као обавезу у спречавању ризика од природних непогода.

“Као такав техничко-технолошки уређај, радар (или радари) су већ дуг временски период на листи приоритетних пројеката ЗХМС-а, тачније први приоритет и до сада су кандидовани на велики број адреса и позива за пројекте, донаторске конференције… Додатно, пројекат радара се налази из године у годину у дијелу предлога пројеката за капитални буџет Министарства финансија. Међутим, засад пројекат Радара није реализован.

Из ЗХМС су одговорили да су упознати са радарима који су на тржишту, њиховим карактеристикама, као и да постоји одрађен идејни пројекат, чиме ће се када се обезбиједи новац за куповину и инсталацију пројекат реализовати веома брзо.

Казали су да се претходни идејни пројекти, који су обухватали и анализу потребних инфраструктурних радова, инсталације, обуке за коришћење радара и њихово одржавање, зависно од типа радара крећу у опсегу од 800.000 до 1.500.000 еура.

“Радар чија је вриједност 1.500.000 еура са пословима набавке, инсталације и обуке запослених је најцјелисходније рјешење”, истакли су.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: