Велико откриће у БиХ: Археолози открили дворац на литицама изнад Сане

Да ли сте некада прошли поред Призрена на Сани, тајанственог локалитета необичне лепоте? Док гледате према кањону реке Сане, можда се запитате ко је, када и зашто подигао архитектонски комплекс на врху те тешко приступачне литице, неколико стотина метара изнад речног тока. Шта се крије иза зидина ове мистериозне грађевине?

Одговоре на ова питања открила је археолошка екипа Музеја Републике Српске, предвођена археологом и музејским савјетником Гораном Симоновићем. Кажу да је реч о остацима луксузне резиденције или мањег двора.
И док предање и локална традиција кажу да се на том месту налазио град Црне краљице, која га је напустила пред турским освајачима са коњима наопако поткованим, натовареним огромним благом, археолози више верују да би личност која је подигла овај мањи дворац на Призрену требало тражити међу властелом која је столовала у граду Кључу и управљала жупом Бањицом, једном од жупа Доњих Крајева, крајине средњовековне Босне. Ипак, питања о првобитној намени комплекса и о ономе ко га је подигао, остаће отворена до краја ископавања, преноси Спутњик.

Шта је све пронађено на Призрену?

Симоновић и његова екипа од средине октобра наставили су археолошка истраживања која трају већ девет сезона, откривајући да су зидови мањег касносредњовековног комплекса грађени на начин карактеристичан за то раздобље.
„Зидови су израђени од ломљеног и притресаног камена, везани кречним малтером, слагани у неуредне хоризонталне редове с округлим отворима, а ту су и трагови дрвених носача за скеле“, објашњава Симоновић.
У средњој целини комплекса пронађен је објекат који је имао дворану и подрум.
„У њему су у грађевинском шуту, 2013. године, у археолошким ситима заблистали украшени делови архитектуре овог загонетног комплекса. Било је ту делова допрозорника или довратника израђених од меког пешчењака, украшених мотивом пластичне тордиране врпце и урезаним геометријским мотивима. Луксузни карактер неких од ових налаза, за сада, упућује на претпоставку да би првобитна намена комплекса на Призрену могла бити резиденцијална” додаје Симоновић.
Између слојева земље, који су више од 500 година прекрили рушевине комплекса, археолози су открили још један слој са значајним садржајем. Ови налази, укључујући делове касносредњевековног оружја, грнчарију, животињске кости, делове жрвњева, стаклене посуде, коњску опрему, фрулу, удицу и грађевинске окове, пружили су кључне информације о тајанственој прошлости овог места.

Страдање комплекса

Истражујући, археолози су дошли до закључка да је комплекс највероватније страдао 1463. године, приликом првог пада Босне под Турке.
„Недуго после тога, комплекс је заузела војна посада која је прилагођавала, делимично уклањала и рушила затечене остатке ради комуникације,“ објашњава Симоновић.
Он додаје да све указује на то да је осматрачница на Призрену функционисала у оквиру ланца утврђења и осматрачница које су припадале Јајачкој бановини, стратешкој зони према Турској царевини, формираној након што је Угарска држава преотела Турцима делове некадашње босанске краљевине. Војна посада је, највероватније, напустила локалитет крајем XV века, након чега је ово место запустило и препуштено зубу времена.
И Илири су били овде?
Бавећи се Призреном, археолози су, уз помоћ локалних становника, на врху открили остатке утврђеног праисторијског насеља, баштенског типа, насеља са кога су дошли они који су на врху стене одбацили фрагменте поломљених лонаца.
„Да се на ову стену изнад хучне и кањоном стешњене Сане излазило и много пре него што су на њој отпочели градити средњовековни неимари, сведочи неколико фрагменатапраисторијских лонаца, пронађених на самом почетку истраживања, и то сасвим случајно, на површини локалитета. Необично је то, али ови неугледни, одбачени парчићи разбијених посуда од печене земље у трену нас уводе у лавиринте историје несагледиве дубине, у неко древно време, у гвоздено доба, негде, у први миленијум пре Христа, када су на највишем врху брда Призрена, у немирна времена, припадници неког локалног илирског племена склањали себе и своје ближње, тражећи уточиште од непријатеља или природних катастрофа, постављали прве темеље за оно што ће касније постати град са богатом историјом,” пише Симоновић.

Будућност Призрена на Сани

Ове године истраживање ће се фокусирати на ископавање јужне целине, која је за сада најслабије истражена. Симоновић напомиње да ће систематско археолошко истраживање Призрена на Сани омогућити формирање квалитетне базе података која ће значајно допринети истраживању средњовековне баштине Републике Српске и Босне и Херцеговине. Пронађени предмети могу послужити као основа за будући завичајни музеј Мркоњић Града.
Након истраживања, биће израђена монографија о локалитету која ће пратити завршну изложбу. Археолози су уверени да Призрен на Сани има светлу будућност, са реконструисаним комплексом, музејском поставком и атрактивним садржајима који ће привлачити посетиоце.
На крају, важно је напоменути да систематска археолошка истраживања локалитета трају у континуитету од 2011. године. Спроводе се у организацији Музеја Републике Српске, уз финансијску подршку Општине Мркоњић Град и Министарства за просвету и културу Републике Српске, преноси портал Бука.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: