Везивање за мртваца

Пише: Јован Лакићевић

Прича о везивању за мртваца, изузимајући њен помало морбидни карактер, има, на неки начин, митолошко значење. Ја бих, у овој прилици, о њеном буквалном значењу. У Србији и Црној Шуми. И њиховим „пријатељима“ и „савезницима“.
Ријеч је о стремљењу „без алтернативе“ у НАТО и тзв покојну Еуропску унију!
Црна Шума је , као што је, нажалост, позната, уписана у највећу злочиначку организацију Планете, још прије шест-седам година. Учинио је то, против воље народа, њен, још увијек актуелни Поглавник, по наређењу својих западних ментора.
„Био је то „визионарски потез“, рече један од његових блиских сарадника!
Потписујући санкције Руској федерацији, учинио је то , такође „визионарски“, још увијек актуелни, „технички премијер“ и то у својству мандатара!
Тако је Црну Гору, која је као држава опстала захваљујући Русији, по први пут у њеној часној историји, сврстао у званичне непријатеље Русије!
Као необавијештен грађанин Црне Шуме, нијесам знао да имамо толико визионара!
Видјећемо ускоро како ће се завршити то визионарство. Наравно, уколико по упутствима наших пријатељских западних обавјештајних служби, успијемо да се одбранимо од „малигног утицаја Русије и Кине“!
Пошто знам да је моја, некад часна постојбина, ЦГ, одавно најобичнији протекторат Запада, не бих да се уплићем у актуелне изборне прогнозе, пошто знам да је такорећи наша ЦИА уложила више десетина милиона долара за побједу њихових фаворита на недавним изборима у Подгорици! Сада ће сума, логично, бити много, много већа!Нека нам је, браћо Црногорци, наздравље!
Оно што је и даље упитно, јесте положај Србије између Удруженог Запада, коме, „без алтернативе“ и даље стремимо и Руске федерације. Морам да признам да ми је више него смијешан „сукоб“ десне опозиције са актуелном влашћу. Па та опозиција, колико ја схватам, само подржава, у нешто жешћој варијанти, оно што наводно актуелна власт већ десетак година наглашава , да КОСМЕТ никад неће бити предат Шиптарима и њиховим западним спонзорима!
Друга је ствар Споразум који је потписао господин Дачић и након тога још 50(!) споразума којима су усвојени сви захтјеви Шиптара , који, практично, заокружују постојање самосталне шиптарске државе!
Тражити од опозиције да те преговоре прихвати, како би се створило јединство у СР Србији, и ојачала њена „преговарачка позиција“, мислим да је, благо речено – неумјесно!
У Србији је тренутно актуелна одбрана њене самосталности и неутралности, виза ви притисака са Запада да се сврста у коалицију против Руске федерације!
Вјерујем да до тога неће доћи, јер на челу Србије има људи који мисле мало дугорочније, односно, геополитички. Добро, правити дистанцу према „источној варијанти“ и Удруженом Западу може бити схватљива геополитичка варијанта. Али, придавати већи значај „цивилизацији“ на умору, сатанистичкој, бесумње , био би катастрофална варијанта.
Утолико ме више чуди изјава уредника и водитеља једне БГ Телевизије, у јутарњем програму (ријеч је о ТВ чија је уређивачка политика: „Добар дан, чаршијо, на све четири стране“, како је недавна изјава руског амбасадора у Београду „цинично и лицемерно“ зазвучала.
Амбасадор је, наиме, недавно рекао да решење питања Косова мора сачекати крај сукоба у Украјини како би Србија могла да рачуна на помоћ Русије.
Могао је, мој колега Марић, то да каже и на моју адресу, од прије три мјесеца. Тада сам, на овом Порталу, изјавио да КОСМЕТ можемо вратити само уз помоћ побједничке Русије!(У потоњим преговорима, у Бриселу, па ни у предлогу Макрон-Шолца, односно Ишингера, нигдје се не помиње Резолуција УН 1244, на којој Руси годинама инсистирају!
Најзад, оно што сам хтио да кажем: национална политика данас се не може водити без актуелног увида у геополитику. Што се Црне Горе тиче, ту нема баш велике наде. Што се тиче Србије, хоћу да вјерујем да људи који воде Србију, много боље разбирају коме припада будућност Планете!
И да неће пристати за везивање за мртваца!
Умало да заборавим! Колико јуче, видјех у посјети највећем кловну Планете (послије Чаплина) у Кијеву три представника Велике Албаније. Пардон, Албаније са дијелом Црне Шуме и Косова, Рама, Дритана и гђе Османи.
Не знам само шта ће они тамо! Сем ако није оно… Атмосфера је, заиста, била погребна. Претпостављам да је, након вишеминутног ћутања над „покојником“, ово троје (нимало) чудних сапутника, сложно изрекло оно што се у нашим брдским, а и равничарским крајевима у таквој прилици обично каже: „Слава Украјини“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: