(ВИДЕО) Аутошовинистичка фарса, Зоран Ћирјаковић у „Српском св(иј)ету“

„Разлог зашто је Демократска странка 2012. године изгубила преломне изборе је тај што ‘Ђитлер’, како га ја називам, није дозволио одржавање ‘параде поноса’. Јако је моћна лекција како мала мањина у једној дубоко политички подељеној земљи уређује односе. На Западу постоји мишљење да на Западном Балкану, који је друга и другачије Европа заправо, али нам не дозвољавају да то будемо; да ту важи да су геј права последња гранична људска права“, објашњава за „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији политиколог Зоран Ћирјаковић зашто се то питање намеће као битно у односу на питање људских права која гарантују неке елементарне људске слободе.

Надаље објашњава како се то питање искривљује, да би било у служби потрошачког друштва, и подсјећа како термини који се користе немају алтернативу на српском језику, а и то има свој психолошки ефекат:

„Критичке квир студије су нам подариле неколико моћних концепата: хомокапитализам, хомонационализам, хомоколонијализам. Припадници тих заједница бивају регрутовани у служби превредновања западне доминације и капиталистичке експлоатације. Ксенија Форца и Мајда Пуача, наше две левичарке, рекле су да су Срби хомофобични, они и заслужују све што им се дешава; па тако у њихово главно окупљалиште у Београду радник не може да уђе, пошто је то нешто што они не толеришу. То је један од разлога пропасти левице, која се бави мањинама и мањиницама и присвојила је тај кључни либерални, анитиполитички приступ људским правима. Не бави се радничким правима више, на пример.
На ‘парадама поноса’ има најмање геј особа. Треба разликовати представнике који су монополисали тај положај (заштитника геј права): оно за шта се они залажу није приоритет једног обичног представника геј популације“.
„Када су испоштована геј права, то подразумева да се сва друга права и слободе и медијске и политичке поштују. То је моћна ствар, то је патентирао Израел, покушао и Сингапур. То је моћно спољнополитичко оружје“, објашњава гост Српског св(иј)ета зашто се овај закон налази у процедури у Србији, и зашто је усвојен у Црној Гори и многим другим земљама. У том контексту говори о Премијерки која на више нивоа припада различитим мањинама и како је то слика која се шаље Западу, чији је значај виши него што би ми желели, али је евидентан.

Говорио је о нацијама, о нестајању малих и мијењању већих, затим о геополитици НАТО-а, и врло често о Црној Гори , из више углова:

„Моја прича о Црној Гори није везана за неко познавање Црне Горе, већ за меру и начин на који је Црна Гора стратешки важна за Запад. Србија нема више никакву стратешку важност“.

Више пута таргетира неколико имена српске јавне сцене као примјер аутошовинизма, термин на који се често враћа, а поред водитеља Ивана Ивановића, Зорана Кесића и Југослава (ког више пута назове Натославом) Ћосића у исти контекст ставља ова два имена:

„Питам се да ли тај Милан Ћулибрк, или та Оља Бећковић некад себе доведу у питање. Ја и када сам веровао неке ствари, нисам веровао због тога што сам био плаћен. Да сам размишљао о плаћености, не бих имао ове ставове, био бих аутошовиниста. Овде где ја радим, не да нема пара, ја зависим од пар неких дивних људи који су ми помогли. Највише ме боли не што сам отеран са ‘факултета аутошовинистичких наука број 2’, а то је Факултет за медије и комуникацију Наде Поповић Перишић, већ тихо суучесништво националистичке елите“.

Политиколог Ћирјаковић је коментарисао питање водитеља Веље Чупића о епидемији у смислу феномена:

„Сматрам да је епидемија јако стварна, открила нам је суштину глобализације и позадину Европске уније. Европска унија се показала катастрофално у овој ситуацији, а вакцинација је истопила неке илузије о предности Запада, о универзалности њиховог модела. Вакцине и све компоненте неког лека се одавно производе у Индији. Ми сад користимо паметне телефоне и лаптопове, а нека ‘стока’, из угла тих људи који (западно орјентисаних) који тако посматрају ове друге у Бангладешу и Кини прави вакцине. Руши се та илузијао глобализацији.

Мени је фасцинантно како се руши та фикција на Западу да је крај историје кад је њима најбоље и када они желе да је крај. У то верују и њихови привесци овде у Србији и у Црној Гори. ‘Верници’ у ЕУ нису у стању да мисле на алтернативу“.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С .

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: