(ВИДЕО) Без хајдучије и авантуризма, молим, Горан Даниловић у „Српском св(иј)ету“

„Не можемо сваки дан да се пљујемо до мјере неразумијевања,а онда да заједнички реконструишемо Владу и изаберемо 5 нових министара. Није проблем само на релацији коалиције „За будућност Црне Горе“ и премијера, ту су и Демократе и УРА. Морамо прво, без дисконтуниутета да се договоримо да 41 посланик изабере реконструисану Владу, па да онда смјењујемо. Никаква хајдучија и никакав авантуризам, него да чувамо ову побједу и колико год да је тешко објаснимо господину Кривокапићу, иако се понаша да нема никакве везе са нама, да овако не може“, рекао је функционер политичке коалиције Уједињена Црна Гора Горан Даниловић у емисији „Српски св(иј)ет“.

Он признаје да озлојеђеност ДФ према премијеру је оправдана, али да он никада неће дозволити да та озлојеђеност према УЦГ њега натјера да повуче погрешан политички потез, јер се морају понашати као власт, и обезбјеђивати компромисе са партнерима са којима чине парламентарну већину.

Изразио је незадовољство Владом, инстистирајући да се не иде у авантуру да се ова сруши, а да преходно не постоји договор око склапања друге:

„Побједа од 30. августа прошле године није побједа само нас из коалиције ЗБЦГ, ми имамо 27 посланика, а за већину нам треба 41. Морамо наћи партнера. Против сам нових избора у овом тренутку, јер нису сређени бирачки спискови, нити је професионализовано тужилаштво, нити је промијењен уређивачки сервис РТЦГ…“

„Треба да одлучимо да мјера националне политике више неће бити руководство ДПС и његова политичка процјена, ма шта год да је у питању. Ја са њима не бих гласао до тренутка док се не промијени ако ништа наратив и намјера, не бих гласао ни за капелу на Ловћену, бојим се да не би трајала“, рекао је о сопственом разочарању након гласања о резолуцији о Сребреници.

На исту тему је изразио став да код нас постоје политички профитери који хоће да на једној несрећи направе подјелу која је улазница у царство европских политичара, и да смо дошли до тога да и нова власт мора да се изјасни по тој теми, а да суд о томе опет даје ДПС, који на свако питање о својим крађама одговарају питањем о Сребреници:

 „Да ли треба сваких десет година да потврђујемо институционално свој однос према злочину? Да ли је природно да то радимо два пута у вези са злочином у комшилуку, на прагу нашем, а да се никада не сјетимо властитих непочинстава која су поред нас незатрпана, жива, која оптерећују генерације? То је лицемјерје. Зар је могуће да нас толико боли злочин, а да нас не боли растакање богатства Црне Горе? О томе гласају људи који су под истрагама, људи који су добили станове од 100- 150 квадрата за кредит од 20000 евра, који треба да врате за 20 година са просјечном мјесечном ратом од 20- 50 евра. Страшно“.

На питање водитељке Гордане Јанићијевић ко је гласао за Резолуцију и ко је био уздржан од посланика нове власти, Горан Даниловић их именовао, рекавши да ће морати и он да их пита зашто:

 „У Црној Гори постоје стратишта о којима не можете да прочитате у уџбеницима ни једно слово. У Долима пивским је за само сат времена убијено 520 људи, од тога 109 дјеце. Ми немамо осуду тога. Нама се ни један њемачки амбасадор није никада извинио. То би требало да буде музеј сјећања у који би сви долазили, то је велики процент становништва“.

У првом дијелу емисије су гледаоци могли да чују и поезију овог искусног црногорског политичара, који је вагао у младости између тога да ли да буде књижевник или философ. А о тим младалачким данима и свом односу према српству је рекао:

„Преиспитивао сам се када су људи који су предуго владали у Црној Гори нам наметнули црногорство као различитост од српства. Ја сам растао тамо гдје и данас живим, и другачије се то поимало у мојој раној младости када кажете да сте Црногорац или Србин. Често сам помињао како би се моји ђедови обрадовали када им кажете ‘Србине брате’ или ‘црногорска главо’, а били би подједнако љути да им ускратите било шта од то двоје. То је оно вријеме када смо ми учени, иако нас је то можда и коштало, да смо ‘со соли српскога хљеба’. Јер кад кренете у ту крајност да смо посебни и да смо надсрби, онда лако одете у теорију коју подрже они који имају довољно новца да подрже и теорију и да сте надљуди, а онда и да нисте Срби. Нема искључивости код мене, јер у свом бићу не презирем ни своју младост у којој сам се поносио оним његошевским српством“.

О данашњем поимању одређених идентитетских тема образлаже једну од њих:

„Није завичај територија, нити је то мјесто у дјетињству, већ је то мјесто које сте сањали да се у њему играте. Тај је завичај шири од онога што је нова политичка превара, и подјела“.

О величанствености литија које су заштитиле светиње у Црној Гори гост Националне телевизије је рекао:

„Само покушајте да замислите колико је то велико, ако се у једној ноћи, а то се дешавало изреда, појављивало на улицама и до 100000 људи. Онда замислите колика је шестина Француске или Њемачке. Да се такав покрет народа, љубави и ненасиља појави код њих, мислим да би свијет био другачији за 24 сата“.

„Шта год сјутра да се догоди поново у Црној Гори, знам да никада до краја овоземаљског живота нећу сумњати у снагу овога народа који је породио све нас. Тешко је прекодирати православни народ у Црној Гори. Нека то буде образац и другим народима, нек чувају своје“, нагласио је да је порука са литија била порука свима да чувају своје. Подсјетио је да су грађани друге вјере и свјетоназора пришли литијама, осјећајући да је то борба за праведну ствар, и да и они могу бити следећи.

О томе ко је покренуо народ, гост Српског свијета открива своја убјеђења:

„Моји пријатељи политичари ће ми замјерити, они вјерују да су они покретачи литија. Знам да то није било до наше снаге, него је то био један чудесан покрет, нисмо ни примјећивали да су и прије атака на имовину цркве биле пуне младог свијета. Неко их је ипак придобио, уз Митрополита. Ту је било много младих свештеника, који су загрмјели са тргова, и схватили смо колико разумију дневни живот који је напунио цркве, а затим и тргове. То је живот, за који је господин Ђукановић вјеровао да је инцидент“.

Нагласио је да је показана је снага од које се нико није плашио, јер то није била агресија, већ величанствено пројављивање давно запретане народне душе која никоме није сметала.

„Мени није потребно лицемерно жаљење другога, мени је битно да не заборавим ја. Хоће ли заборавити он, то је његова ствар. Ствар је колективног осјећаја да ли ће стићи признање од другога, али је суштина да ми не заборавимо. Надао сам се да поново у политику не уводимо Сребреницу, не желим ни да уводимо у политику ни Јасеновац, јер знам да иза тога стоји превара“, осврнуо се још једном на горућу тему у јавности функционер парламентарне странке Уједињена Црна Гора.

На крају је позвао на политичку мудрост своје колеге, да се договарају са друге двије партије, да не би дошли у ситуацију да питају ДПС како даље.

Прочитајте ЈОШ:

ДНП: Ђукановић промашио тајминг, његово потомство итекако боље живи од оног што је сам наслиједио

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: