(ВИДЕО) Блажић против Блажића: Прво јавно тврдио да не може Мило да распусти Скупштину, па се “предомислио”!

Декан Факултета за европске и државне студије Ђорђије Блажић недавно се нашао у центру пажње јер је један од оних заговорника да предсједник Црне Горе Мило Ђукановић има ингеренција да распусти Скупштину Црне Горе.

Ову опцију је коментарисао и сам Ђукановић који наводи да са својим правним тимом разматра и ту опцију. Међутим, Блажић је недавно говорио потпуно супротно гдје је, позивајући се на члан 92 Устава Црне Горе, говорио да Скупштина не може бити распуштена од стране Ђукановића и његове воље, већ потпуно супротно.

По члану 92 Устава Црне Горе, Скупштина се распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када први пут Предсједник Црне Горе предложи мандатара.

„Ако Скупштина дуже вријеме не обавља надлежности утврђене Уставом, Влада може, пошто саслуша мишљење предсједника Скупштине и предсједника клубова посланика у Скупштини, распустити Скупштину. Скупштина се распушта указом предсједника Црне Горе. Скупштина се не може распустити за вријеме ратном или ванредног стања, ако је покренут поступак гласања о неповјерењу Влади, као ни у прва три мјесеца од конституисања и три мјесеца прије истека мандата. Предсједник Црне Горе расписује изборе првог наредног дана по распуштању Скупштине“, пише у члану 92 Устава Црне Горе.

Ово Блажић и појашњава у видео снимку објављеном изнад, на гостовању на Е телевизији од 17. септембра.

Међутим, данас је код Блажића присутна потпуно другачија реторика и он је главни заговоник скраћења мандата Скупштини Црне Горе.

У интервјуу Побједи, само неколико дана након тога, 30. септембра ове године, Блажић постаје заговорник тезе да предсједник може и треба распустити Скупштину указом.

Влада у техничком мандату има уставно ограничење да не може да распушти Скупштину. Дакле, умјесто Владе као извршног органа која има уставно ограничење, предсједник Црне Горе који такође чини извршну власт, из истих разлога због којих распушта и Влада, могао би да распушти Скупштину, јер иначе има овлашћења ставом 3 да је „распушта указом“… При том, образложење одлуке о распуштању мора бити веома добро утемељено у односу на чињенично стање – „да Скупштина дуже вријеме не обавља надлежности утврђене Уставом“ – истакао је Блажић

– Устав прописује ситуацију да предсједник указом може распуштити Скупштину, ако је претходно распушти Влада. Ми овдје имамо правну празнину – неуређен друштвени однос. То би значило да ова норма формално-правно не може да се примијени јер је Влада ограничена. Она врши функцију у готово 99 одсто капацитета, али нема овлашћење да распушти Скупштину – појаснио је Блажић.

Истакао је и да Устав не уређује друге ситуације када предсједник државе може распуштити Скупштину, јер уставотворац није могао да предвиди све ситуације у које можемо да доведемо систем.

Због тога би, према мишљењу Блажића, у конкретном случају, ако Скупштина не скрати себи мандат требало примијенити циљно тумачење уставне норме.

– Код тумачења би само требало поћи од циља – да ли је друштвени циљ да се настави хаотично стање, да се настави ова блокада, посебно ако Скупштина себи не скрати мандат? Или је друштвени циљ да се ово ријеши – истакао је Блажић.

Поред видљиве контрадикторности, ово може да буде и егзактан примјер у каквом се расулу налази политичка сцена Црне Горе. Уставна проблематика из дана у дан постаје све јаснија и јаснија а према ријечима бројних правника Устав је шупаљ као шупаљ зуб. Очигледно је да није долазило до Уставних проблема у моментима када је Демократска партија социјалиста вршила власт у Црној Гори јер очигледно у тадашњем, фактички, једнопартијском систему, није било ни потребе за било каквим различитим тумачењима мимо онога што је Главни одбор ДПС-а одлучивао.

Данас, међутим, видимо правне посљедице оваквих одлука које скупо коштају грађане Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: