(ВИДЕО) Бока је једина географија где Срби живе уз море: Др Машан Ерцеговић у „Српском св(иј)ету“
1 min read
Српски свијет
„Бокешки књижевник Никола Маловић има једну врло фину уводну сентенцу када се говори о Боки, а то је да је Бока последња географија на свету у којој наш српски народ живи још увек уз море. То је са једне стране сурова истина, а са друге намеће поштовање свих оних који држе до историјског значаја српског народа и до оних који тамо живе. Ја волим да кажем колико год демократија може да буде збуњујућа, јер су отворени сви венитили, да је она отворена да све изађе на видјело. Хоћу да кажем да се у историјском погледу на Боку, ја држим пар закључака са Велике народне скупштине Бокеља из 1848. године у Прчњу, са ког је требало одговорити хрватско- славенском Сабору да се прикључимо њиховој троједници, како би тако били представљени у Бечу“, у „Српском св(иј)ету“ је рекао др Машан Ерцеговић у уводном дијелу говорећи о Боки из које је потекао, додајући да је је том приликом објашњено да Бокељи нијесу Далматици, већ Бокељци, и то Славеносерби, чега су они већином свјесни и данас.
Након увода о свом грбљанском поријеклу, бивши вицегувернер Народне банке Југославије је говорио о процесима трансформације привреде након распада СФРЈ:
„Привредна структура је тражила конципирани модел ревитализације. Нажалост је изабран најгори модел. То је посебна одговорност економиста и политичара. Интелектуални потенцијал је постојао да се не направи таква грешка, и што смо имали искуство источноевропских земаља, који смо могли примијенити. Ради се о томе да можете имати два концепта транзиције из једног друштвеног система социјализма у систем либералне демократије (либералног капитализма). Тај прелаз може да се уради кроз организовану реформу вођеног тржишта, у ком ће се тржишне законитости ослобађати онолико колико та економија може да поднесе; или транзиторни модел, заснован на неолибералној парадигми и вашингтонском концензусу. Систем мјера који садржи стабилизацију, либерализацију и приватизацију је кључни део тог вашингтонског концензуса насталог наводно за извлачење јужноамеричких држава из њихових проблема осамдесетих година“.
Говорио је о односима валута, њиховој зависности од економије земаља, и неопходност стабилности због међународних улагања, и о свеукупном процесу транзиције:
„Још 1995. године је у Москви одржана једна међународна конференција о транзицији, у којој је једна група озбиљних, неокензијанских економиста из САД изразила згражавање над концептом који се спроводио у бившим социјалистичким источноевропским земљама и констатовали су да је то пример најпримитивније карактеристике капитализма који је у западном свету превазиђен пре два и по века“.
Он је коментарисао и дуг црне Горе према Кини, настао услед изградње аутобута Бар- Бољаре. Након што је водитељка Гордана Јанићијевић прочитала текст који говори о задужености Црне Горе и залагање њене територије у име тог дуга, он је рекао:
„Класичан текст глобалистичког приступа стварности. Прво, тај дуг је твз. суверени дуг- склопљен је директан уговор о кредиту државе са државом и сигурно је да концепт спољне политике Кине није заузимање територија. Друго, није непознато да када имате такав дуг, ви имате право да преговарате са својим повериоцем. Треће, Кина није непозната инвестициона држава која није спремна да о својим потраживањима преговара и да их чак и опрашта. Четврто, колико ја знам- нису они заузели Пиреј, него купили. Односно- Кина је спремна да купи. Када имамо такву ситуацију, онда преговори могу да буду на обострану корист. У овом случају то би било завршавање те инвестиције, редизајнирање уговора тако што ће се понудити вишедимензионално решење“.
Са стручне стране искусног економисте је дао озбиљан поглед на стање у економији и Влади Црне Горе, приказујући систематски како је до овог стања дошло.
Душан Басташић: Дан који подсећа на нашу страдалничку историју
У име обиљежавања националног Дана сјећања на жртве холокауста и геноцида, први разговор је кратко вођен путем видео укључења са Душаном Басташићем, предсједником Удружења „Јадовно 1941“.
„За потомке жртава ово је дан који подсјећа на нашу страдалачку историју, али и на нашу јуначку историју. Не само због храбрости оно мало заточеника који су голоруки кренули у пробој, већ и због тога што само пар дана након проглашења НДХ, српски народ је устао без оружја да се супростави усташком злу и ножу. Ово је дан који свједочи о нашој побједничкој историји, унаточ том сатирању у вријеме НДХ, након тог покоља, живот је победио. Многе су гране посјечене, али оне које су остале ничу, имају много потомака . Наше Удружење „Јадовно 1941“ окупља многе од њих. Данас је и државни празник у Републици Србији, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве“, у видео укључењу се обратио Душан Басташић из овог Удружења у емисију „Српски св(иј)ет“.
Говорио је о обиљежавању овог дана у Бањалуци, изражавајући жаљење што политичари који су у Бањалуци данан нијесу отишли у Градину да погледају колико је сиромашно обиљежен тај простор, и што не постоје меморијални центри ни у Београду ни у Бањалуци, а у Београду ни улица јасеновачких жртава.
Цијелу емисију можете погледати на Јутјуб каналу ИН4С телевизије.
Текст приредила Милијана Ераковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Herceg Novi je jedini srpski grad na moru.
https://ips.ac.rs/publications/nikola-malovic-boka-kotorska-i-srbija-geopolitika-boke-srbi-i-more
Žive Srbi uz more i u Paštroviće!
Гушење Боке или покушај тога чина је увјек наишао на тај отпор народа Боке а поготово Грбља,тога су били свјесни и непријатељи нашег народа било с које стране,а понекада и добронамјерни чин неких и пријатерља, али и злонамјерних пријатеља који су покушавали неким свопјим унутрашњим преуређењима било културних и духовних,у било којем времену и систему који је владао,било окупационих или добронамјерниих ујединитеља.
Када су људи из Грбља рекли и Господару Црне Горе да су намјерно запоствљани у некој историји коју су писали Црногрви ,карљ је између остало рекоа и ово,то смо радили да вас неби излагали непријатељима,како год било о Боки се и мало зна а још мање пише.Умро је Васко Костић прије неки дан скоро да је мало који медији то забиљежио било у Боки а не шире,зашто????
Бока се увјек гледала ко неки дио нечега што једни не дају а други би да присвоје,случајно или не о томе се да разговратаи ,али нетреба све другима приписивати, било некој хегемонији, или боље рећи слабости народа Боке а донекле и вјеровању свим форма уједињеља Срба било када и у било које вријеме,гдје су увјек заборављали на своју и територију и неке интересе.Доласком на валст деведесетих тада заједничког ДПС-а је то тек касније показао разједињавањем заједничке државе Савезне ЈУГОСЛАВИЈЕ,тек тада су Бокељи или за мене Јужни Срби су увидјели да је наша свеопшта стварност и заједничко живљење само фарс ,од дијела народ који је показао пријед свега сепаратистички циљ и обећањима новчане надоканде за ту издају!
Како даље и колико тога су Срби Боке свјесни мада не сасвим и морају сами размислити ,овако како сада функционише прилично смушено замгљено и нејасно,да ли неко од Срба Боке има неку идеју или план ЗА САДА СЕ ТО НЕВИД,да ли ће и хоће ли показат ће вријеме.
Да и данас поједини Срби из Боке не могу да дођу у Боку само зато што важе неке регалуатвиве из прошлости је срамота и за Боку иза све који у њој живе,али цијена коју плаћамо Ђукановићевом бандитизму и неким обавезама према ЕУ су изгледа виши циљеви од достојанства и права Срба Боке да у њој живе,али и буду сахрањени када за то дође вријеме!Сте стране стидим се и државе Црне Горе чији пасош имам и Боке као дијела Црне Горе која све то трпи и слуша од било Цетиња Подгорице или од неког другог па маскар био то и сам иБеограда!