(ВИДЕО) Црква почиње да смета држави

Изјава патријарха Германа приликом освећења манастира Косијерева, у којој је рекао „Црногорци су Срби“, утицала је на заоштравање односа између Митрополије и државних власти у Титограду.

Председник Републичке комисије за верска питања Црне Горе Мијат Шуковић примио је, на његов захтев, митрополита Данила 27. октобра 1969. године, а о њиховом разговору сачињена је белешка, документ који се чува у Архиву Југославије.

Овога пута, митрополит Данило је „изнио једну листу неријешених питања имовинско–правне природе“ и тражио да републичка комисија интервенише око неколико својинских проблема. Конкретно је поменуо конак манастира Морача, имовину манастира Цетиње, национализовани епископски двор у Котору, црквени дом у селу Кавчу, црквену кућу у Титограду у којој се налази ресторан, куће изграђене на имању манастира Дуга, неразграничену имовину манастира Врањине, порушене цркве у Рожају, земљу одузету од Цркве Николац у Бијелом Пољу и црквену ливаду у Бањанима која је „дата за фудбалско игралиште“. На овом подужем списку митрополита Данила нашао је своје место и одузети млин у Жупи никшићкој „који нико не користи“, а поменуо је и нека друга нерешена питања.

Као позитивне примере навео је имовинске проблеме решене у општинама Будва, Херцег Нови, Плав, Иванград, Плужине и Никшић, а упознао је домаћина и с чињеницом „да је оправио и оспособио многе цркве и манастире као: Цетиње, Брчели, Дајбабе итд“.

„За мене култа нема, ја сам реалан, ја сам хришћански социјалиста, демократа по начелу а не по партији“, објаснио је митрополит Данило.

Када је Мијат Шуковић изразио спремност да се спорна имовинска питања реше и дао обећање „да ће настојати да се неријешена питања са Скупштином општине Цетиње ријеше“, тада је митрополит упао у ријеч и са призвуком нервозе и револта рекао: „Како се то може ријешити када су предсједник Општинске скупштине и та општинска Скупштина, завадили Српску православну цркву, која има између 9 и 10 милиона вјерника, са државом, и то са једним својим ставом, и једном одлуком. Ја никоме не дајем право да је већи патриота и родољуб“.

На то је Шуковић одговорио да одлука Скупштине општине Цетиње о настављању радова на подизању Његошевог маузолеја на Ловћену није могла, сама за себе, изазвати поремећаје односа између врха СПЦ и државе, у степену у којем ти поремећаји постоје.

Потом се Шуковић позвао на став Комисије ЦК СК Србије за међунационалне односе који је пренела штампа. Ова комисија констатује „да врх Српске православне цркве православну вјеру узима као основ за националну хегемонију српства према оним дијеловима Југославије у којима је православље доминантна вјера и да је један дио активности врха СПЦ усмјерен у том правцу“. С таквом оценом, поручио је Шуковић митрополиту Данилу, „Комисија за вјерска питања Извршног вијећа Скупштине СР Црне Горе потпуно (је) сагласна“.

„У том гледању и настојању врха СПЦ, комисија види најбитнији и главни разлог насталим поремећајима у односима између православне цркве и државе“, рекао је Шуковић и онда нагласио да се „са више или мање сагласности може ријешити питање премјештања капеле на Ловћену“.

Пошто је „пажљиво саслушао ово излагање“, митрополит је рекао да је изненађен тиме што је верска комисија у Црној Гори сагласна са оценом партијске комисије из Србије. „Вјерујем да ће исто тако бити изненађен и патријарх. Моје изненађење је тим веће што сам лично разговарао прије кратко вријеме са три министра из Београда, који ништа у том правцу нијесу рекли или наговијестили.“ Потом је поставио питање „да ли се тај закључак заснива само на изјави патријарха Германа приликом освећења манастира Косијерева, у којој је рекао „Црногорци су Срби“…“.

На то је Шуковић казао да је оцену „исправно изводити на основу сагледавања у укупности посљедица тог деловања, сагледавајући их објективно, без обзира што се мислило када је то дјеловање предузимано“. Онда је за изјаву патријарха, која „јавно није демантована, иако се то очекивало“, рекао да су њени „суштина и смисао“ оцењени „у оквиру низа других изјава и односа“ и да се она „не може никако оцијенити да је у оквирима прописа о вјерским заједницама, нити се може казати да је друштвено исправна“.

Председник верске комисије Мијат Шуковић поновио је како власт оцењује писмо којим се врх СПЦ противи рушењу капеле, а под тачком три је рекао: „Посебан значај, свакако, има свеукупност односа и поступака врха СПЦ према Македонској православној цркви, а у суштини се ради о односу и према СР Македонији и македонској нацији“.

(Касније ћемо видети, на основу до сада необјављених докумената, од каквог је значаја, осмотрено из угла власти, било уплитање тек отцепљене Македонске православне цркве у збивања и расправе о Његошевој капели на Ловћену.)

На четвртом месту Шуковић је поменуо и „изјаве и интервјуе“ његовог сабеседника, митрополита Данила, дате титоградској Побједи „у форми питања“, када је „изразио изненађење што грб Црне Горе не садржи симболе грба бив. краљевине“.

„Не може се то оцијенити позитивно и као признање постојања социјалистичке реалности у нашој земљи“, рекао је Шуковић, после чега му је „митрополит упао у ријеч“, казавши: „Ја до скоро, до разговора са новинаром који ме је интервјуисао, нијесам знао каква је садржина садашњег грба Црне Горе“.

“ Било би нормално да митрополит у СР Црној Гори, бар од тренутка када је постао митрополит, потпуно и прецизно зна садржину грба СР Црне Горе. Но, незнање, и да је било, не може оправдати цитирану изјаву“, одговорио је Шуковић, а митрополит узвратио „да у Побједи није вјерно интерпретирана његова изјава, на што му је скренута пажња да објављено није демантовао, иако је од њеног објављивања прошло неколико мјесеци“.

У даљем разговору, Шуковић је „поновио увјерење да митрополит битно учествује у утврђивању, разради и спровођењу политике врха СПЦ, посебно када је у питању Црна Гора те да има и велику одговорност за све последице које настају и могу настати због те политике и њеног провођења“.

Потом је Шуковић од митрополита Данила „затражио обавјештење о његовом захтјеву да посјети предсједника Републике у којем истиче да са њим жели да разговара о неким питањима односа између државе и цркве“.

„Истовремено је (Шуковић) истакао да о тим питањима, уколико су ширег значаја, разговор би могао препустити патријарху, а уколико се ради о односима у Црној Гори, требао би та питања претходно да покрене у разговорима са одговорним у Црној Гори, а не да тражи одмах пријем код предсједника Републике. Подсјетио је митрополита да је Синод СПЦ упутио писмо предсједнику Републике и у вези подизања Његошевог маузолеја, па уколико сматра да то треба да буде предмет разговора са предсједником Републике, треба препустити Синоду да оцијени да ли ће тражити и непосредне разговоре, а не да митрополит започиње иницијативу“.

Осећам се као туђин

Митрополит Данило је у разговору са Шуковићем рекао и ово:

„Од марта мјесеца ове године доведен сам у чудну ситуацију. Осјећам се као туђин у средини која га не прихвата. Људи са којима сам био пријатељ зазиру од мене и пролазе без ‘Добар дан’. Не позивају ме у Цетиње на свечаности и пријеме, иако је то раније редовно чињено. Нијесам позван на пријем организован у част предсједника Републике, мада су позвани ‘моји попови’. То ме наводи на размишљање да је републичко руководство сагласно са односом руководства из Цетиња према мени.“

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Жестоко спорење око капеле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: