ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Ђукановић о случају Можура: Предао концесије „беспрекорно легално“ малтешкој компанији које по Закону НЕ МОЖЕ продати

1 min read

Фото: Глас јавности/Илустрација

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић саопштио је, током недавне посјете Цетињу, да је у случају Можура све беспрекорно одрађено, да је држава Црна Гора у потпуности чиста и одговорно тврди да у Црној Гори нема ни једног кривца. Истакао је да опозиција, дио НВО сектора и дио медија покушавају да оштете аурторитет предсједника државе, не штедећи ни државу.

Дајући изјаву за медије Ђукановић је, између осталог, говорио и о концесијама истичући да је такође беспрекорно одабран први концесионар, те да је ријеч о реномираној компанији из Шпаније.

Међутим, како истиче, суочили су се са проблем да та фирма не може да заврши инвестицију у предвиђеном року.

Пожелио је да добије или новог партнера или да прода своја концесиона права у складу са прописима из нашег правног система„, рекао је Ђукановић.

Он је навео и да је Влада Црне Горе учествовала у доношењу одлуке о промјени уговорних страна у том послу а да је услов био да посао добије једнако реномирана компанија као претходна.

Према његовим ријечима, управо се то догодило и концесиона права је преузела малтешка компанија „Енелмалта“.

Правни систем наше државе непознат „вицепредсједнику“

Наиме, у нашем Закону о концесијама, у члану 53, о престанку уговора о концесији стоји:

(1) Концесиони однос престаје:
1) истеком рока на који је закључен уговор о концесији;
2) раскидом уговора о концесији;
3) споразумом концедента и концесионара.

Дакле – концесију концесионар НЕ МОЖЕ продати, може је вратити, може му бити одузета и може истећи рок за који је дата концесија.

Други концесионар је добио концесију без тендера (дил) без Закона о јавним набавкама, тј., експлицитно незаконито.

Подсјећамо, Мило Ђукановић је кључна особа из Црне Горе којом се убијена новинарка Дафне Каруана Галиција са Малте бавила док је истраживала случај Можура.

„Испитивала је везе између Ђукановића, премијера Малте Џозефа Муската и владајуће елите у Азербејџану“ – те детаље открио је у интервјуу за “Вијести” Метју Каруана Галиција, син поменуте новинарке убијене прије три године.

Такође подсјећамо да је у питању посао од 90 милиона евра који је Влада Црна Горе дала фирми вриједној један долар.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “(ВИДЕО) Ђукановић о случају Можура: Предао концесије „беспрекорно легално“ малтешкој компанији које по Закону НЕ МОЖЕ продати

  1. Da imamo ozbiljne tužioce, a ne karikature, ova izjava bi bila čisti penal za tužilaštvo i svi oni što su potpisivali odluke već bi bili u pritvoru.

  2. Ustala je Crna Gora svetinja se branit mora Milo lopooveee. Milo lopoveee. Cuje sa i na kopnu i u vodi i u vazduhu. Pjeva i staro i mlado i ovdje i svud u svijetu.

  3. Какав ли је осјећај издати налог за ликвидацију? Да ли такве особе осјећају грижу савјести или им его још више порасте???

    11
  4. Samo da dodam nesto na ovu izvanrednu analizu afere Mozura.NIJE tacno da je koncesija data na 12 g,nego je data na 20 god.,kao sto pise u tekstu.Drugo, investicija se potpuno amortizuje za 20.g. t.j turbinama je toliki vijek trajanja,poslije idu u staro gvozdje.Trece injzenjeri iz CEDIS-a su dali podatke da je cijena zelene energije od kad je prvi put utvrdjena do danas porasla preko 150 puta.Zato bi ovaj ekonomski analfabeta trebao da odgovori na 2 pitanja: Ko je vlasnik 90% Mozure i drugo ,Ko je oprao 60 mil.eura preko Mozure ?

    12
  5. Ne ulazeći u tehničke finese pri formiranju raznih offshore kompanija koje su učestvovale u realizaciji projekta vjetroelektrane,, Možura’’, a koji su i predmet istrage Europol-a i policijskih organa države Malte a u kojima su učestvovale razne offshore kompanije od Španije, Dubaija, Malte i Crne Gore, želimo ukazati javnosti na nesagledive posljedice koje će ova mala vjetroelektrana (zajedno sa onom na Krnovu) imati po platni bilans Crne Gore i u krajnjem na džep običnih građana.
    Predstavnici države su nas slavodobitno izvijestili da je projekat vjetroelektrane ,,Možura” sa 23 vjetroturbine snage 2 Mwh maksimalne snage 46 Mwh koštao 90 miliona eura. Ovo je proglašeno velikom investicijom u kojoj učestvuje država Malta preko svoje kompanije ,,Enemalta”. Istina je da je malteška kompanija vlasnik samo 10% kapitala u kompaniji ,,Mozura Wind Park” zašto je platila 10,3 miliona eura. Ovdje dolazimo do prvog ključnog problema, koji je u krajnjem doveo i do smrti malteške novinarke, tj. do rasplijetanja afere ,,Možura”. Razlozi su sledeći:
    Na osnovu relevantnih podataka poznato je da cijenu koštanja vjetrofarme čini 70% vrijednosti vjetroturbina i 30% svih direktnih i indirektnih troškova. Na linku https://www.alibaba.com/product-detail/China-top-brand-Mingyang-MY12120-2MW_62548990080.html?spm=a2700.galleryofferlist.0.0.35e22e17x4fyLX svi možemo da se uvjerimo kolika je cijena koštanja jedne vjetroturbine od 2 Mwh u Kini. Poznato je da se na količinu dobija popust tj. za 23 vjetroturbine cijena koštanja je ispod million dolara po jediničnoj brojci. Samim tim realna vrijednost kupljenih vjetroturbina je 23 miliona dolara, odnosno 20,7 miliona eura. Ako na cijenu turbine dodamo vrijednost direktnih i indirektnih troškova (koji čine 30% ukupnog projekta) dobijamo sumu od 29,5 miliona eura koja u stvari predstavlja realnu cijenu koštanja ovog projekta. Znači ključ afere na Malti je u tome što je državna kompanija platila više od 300 % svoje akcije u ovom projektu. Ali rekli smo ovo je problem državnih institucija Malte i Europol-a.
    Drugi ključni problem ove afere direktno se tiče građana Crne Gore jer će im po sadašnjim cijenama ova vjetroelektrana izbiti preko 300 miliona eura iz džepova u narednih 20 godina, a i ovo zavisi od rasta cijene Kwh za zelenu energiju koja sigurno neće ostati 9,6 centi u tom periodu nego će se povećati nekoliko puta te će tako gubici za crnogorske građane iznositi preko 1,5 milijardi eura u narednom periodu. Da pojasnimo, vjetroelektrana ,,Možura“ ima maksimalni kapacitet od 46 Mwh i sa prosječnim stepenom iskorišćenosti od 40% njena realna proizvodnja je 441,6 Mwh na dnevnom nivou što na godišnjem nivou iznosi 161184 Mwh odnosno 161,18 Gwh tj. za 20 godina trebala bi da proizvede 3223 Gwh. Ako ovu kolićinu struje pomnožimo sa cijenom od 9,6 centi po Kwh dobićemo nešto preko 309 miliona eura koje će građani Crne Gore morati da plate u narednih 20 godina. Međutim pošto je svima poznato (odnosno nije poznato) ko su vlasnici proizvođača obnovljive energije u Crnoj Gori samo potpuno neinformisani mogu misliti da će sadasnja cijena od 9,6 centi po Kwh ostati nepromijenjena u narednih 20 godina. Po procjenama naših stručnjaka cijene će se uvećati u tom periodu minimum 5 puta, što nas dovodi do realne procjene od 1,5 milijardi eura troška za građane Crne Gore.
    Ovakav scenario predviđen za eksploataciju vjetrofarme ,,Možura” za sobom povlači i dva bitna pitanja.
    Prvo pitanje je ko je vlasnik 90% vjetrofarme ,,Možura” pošto znamo da je malteška državna kompanija vlasnik samo 10% akcija.
    Drugo pitanje se odnosi na ulogu EPCG u ovom poslu, odnosno zašto EPCG nije sama investirala 29,5 miliona eura u ovako profitabilan projekat iako je poznato da ima 88 miliona eura na računima crnogorskih banaka.
    Zbog svega što smo iznijeli pitamo sve nas da li je investicija od 29,5 miliona eura (iako je po vladinoj procjeni 90 miliona eura) vrijedna ovolikih gubitaka za narod Crne Gore.

    20
  6. Мило каже:у томе и јесте поента ГЛОБАЛИЗМА!

    Продајеш оно што ти не припада и није твоје,али узимаш профит!

    45

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *