(ВИДЕО) „Досије Косово“ у шест филмова ускоро пред публиком

МУП Србије и РТС јуче су представили нови серијал документарно-играних филмова „Досије Косово“, који се ради у заједничкој продукцији, а бави се хронологијом дешавања и судбинама цивила и припадника полиције на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 2001. године.

Серијал ће обухватати шест филмова. Прва два ће бити емитована почетком наредне године и посвећена су страдалим цивилима и 118 полицајаца настрадалих на Косову и Метохији 1998. године.

Ауторка и редитељка филмова Слађана Зарић прецизирала је да први филм покрива догађаје који су се десили у периоду од марта и априла, када су кренули оружани сукоби између терористичке УЧК и првенствено, снага полиције, па до краја септембра 1998. када се завршило оно што се у многим уџбеницима назива „велика летња офанзива“.

Други филм, који ћемо такође гледати почетком следеће године, како је навела, је Рачак.

– Прича о једној полицијској акцији која је бриљантно изведена, а која је на крају представљена као једно страшно страдање цивила. Гледаоци РТС-а ће по први пут моћи да се упознају са оним шта се у Рачку дешавало, по хронологији дешавања из сата у сат и први пут ће у овом пројекту, РТС-а и МУП-а, причати они који су тог 15. јануара 1999. били у Рачку – прецизирала је Зарић.

Истакавши да је документарне филмове „Ратне приче са Кошара“ и „Ратне приче са Паштрика“ радила јер је сматрала да тим људима и дечацима који су тада бранили отаџбину треба рећи хвала, Зарић је рекла да јој је мотив за серијал „Досије Косово“ била жеља да жртве и њихова страдања кроз ове филмове буду део колективног сећања српског народа.

Указала је да су они који 1998. године нису живели на Косову и Метохији врло мало упознати са оним што се тамо дешавало.

– Када сам почела да истражујем, заједно са својим тимом, оно што се дешавало 1998. године, била сам изненађена и шокирана. То су биле свакодневне отмице у периоду од маја до прве половине јула. Људи су отимани из кућа, на путу, нико тада није био сигуран. УЧК терористи отимали су грађане и одводили их у логоре. Ми смо то тада звали импровизовани затвори, ја сам прихватила терминологију Хашког трибунала, а то је да су то логори УЧК – рекла је Зарић.

Све драматизације, како је истакла, рађене су на основу аутентичних свједочења жртава и њихових фамилија, као и на основу свједочење Албанаца која су дата Хашком трибуналу приликом процеса који су вођени против Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаља. Нагласила је да ће у овим филмовима по први пут бити приказана ексклузивна свједочења која су тада дата српским службама безбједности. Зарић је истакла да је само у Ораховцу отето око 100 људи, од којих је 41 тијело нађено у масовним гробницама, а да је само из села Ретимље убијено 15 чланова породице Костић.

Драгица Божанић из Оптеруше, којој су те 1998. године на Косову и Метохији отети и убијени шеснаестогодишњи син, супруг и други чланови породице, као и мештани Ретимља, Ораховца, Зочишта, посвједочила је о страшној трагедији коју је преживјела. Навела је да су шиптарски терористи најприје искључили струју, а потом отворили ватру на село Оптеруша која је трајала цијелу ноћ.с

Према њеним ријечима, покупили су све Србе из села и тракторима одвезли у село Пећане гдје су раздвојили мушкарце и жене, наоружани терористи УЧК су их испитивали, да би потом жене пребацили у Зочиште, гдје су их смјестили у манастир. Након што је на манастир бачена бомба, како је рекла, премјештени су у село Семетиште, где су монахе и жене испитивали, а једног монаха су одвели, држали цијелу ноћ, након чега је враћен сав испребијан.

Жене и монаси су ослобођени посредством Међународног црвеног крста, а сви мушкарци из Ретимља, Ораховца, Оптеруше су убијени и њихова тела су 2005. нађена у двије масовне гробнице у Малишеву и Волујку. У оквиру представљања и најаве серијала „Досије Косово“, приказане су драматизоване сцене које приказују УЧК логор Јабланица, који се налазио у селу у Метохији, у оперативној зони којом је тада командовао Рамуш Харадинај.

Министар МУП-а: Зато што смо заборавили Јасеновац, доживели смо Олују и зато што нисмо причали о балистима, дочекали смо УЧК

Министар унутрашњих послова Александар Вулин, најављујући серијал, истакао је да МУП има обавезу да сачува истину о времену шиптарске оружане побуне и НАТО агресије на нашу земљу.

– Зато обрађујемо овај важан део, од 1998. године када је полиција практично водила борбу са шиптарским терористима, па све до 2001. када имамо последњи део оружане побуне на простору Прешева и Бујановца – прецизирао је министар Вулин.

Истакао је да су Србији деценијама забрањивали да памти, да се подсјећа, да пише своју историју.

– Деценијама су најлошији међу нама одлучивали да је боље да не говоримо истину, да том истином не би увредили оне који су нам убијали децу. Министарство унутрашњих послова, баш као и некада Министарство одбране, неће дозволити да се тако нешто икада више понови и уради – рекао је министар.

Како је нагласио, овај серијал је организован, систематичан, документован и на истини и доказима заснован начин да испричимо своју причу, да своју историју ми напишемо.

– Ако ми не будемо писали своју историју, писаће нам је други. Када год други пишу нашу историју ми смо агресори, убице, за нашу децу нема правде – рекао је министар Вулин и додао да је Министарство унутрашњих послова бескрајно поносно на сарадњу са РТС-ом из које ће произићи бар шест филмова који ће обрадити све што се дешавало на простору Косова и Метохије, све што је претходило НАТО агресији и што је било оружана побуна од 1998. до 2001.

– Свака прича ће бити испричана, свака ће бити документована, ниједно наше име неће бити заборављено. МУП има обавезу да штити безбедност, сигурност, имовину и част сваког грађанина Србије, али има и обавезу да сачува сећање – нагласио је министар полиције.

– Будемо ли и то прећутали дочекаћемо поново неко зло. То више не сме да се понови. Српски народ ће писати своју историју, зато што нема чега да се стиди у њој, зато што је наша борба била велика, зато што наша борба није завршена – казао је министар.

Крволоци који су на слободи, како је рекао, можда су далеко од наше правде, али на овај начин нећемо им дозволити да се осјећају као да су успјели да се извуку и на овај начин сачуваћемо имена жртава, али и убица.

– Нећу допустити да се већ сада, не тако давно од рата и оружане шиптарске побуне, прича како су сви били само жртве рата, како су све то трагичне људске судбине. Нису трагичне људске судбине. Трагичне људске судбине су наша побијена деца , а они који су их убијали су злочинци и ми нећемо престати да тражимо правду – рекао је министар Вулин и изразио наду да ће ове генерације бити у стању да то преточе у дјело.

– Још од Првог светског рата нисмо пописали имена наших побијених, ни у Првом, ни у Другом. Немамо права да то не урадимо и сада, немамо право да се не обратимо свету са нашом истином. Знам ја да велики и моћни неће желети да чују нашу истину, али хоћу барем да им отежам да је сакрију и да о нама лажу – поручио је министар Вулин.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: