(ВИДЕО) ДОСТОЈАН ЧОЈСТВА ИСА МАХМУТОВИЋА: НВУ ,,Ступови“ уручило захвалницу Бјелопољцу Емиру Диздаревићу
1 min readНВУ ,,Ступови“ из Црне Горе данас је уручило захвалницу Бјелопољцу Емиру Диздаревићу – Ђозги као знак захвалности због учешћа на литијама које су се одржавале током прошле године широм Црне Горе.
НВУ ,,Ступови“ је организација која се бави хуманитарним и доброчинским дјелима и заступљањена је у свим градовима Црне Горе.
У име братсва ,,Ступови“ захвалницу су му данас уручили Мићо Ралевић и Неђо Пековић који се обратио јавности.
Кроз историју Срби су памтили многе муслимане који су пружали братску руку.
Један од најпознатијих Бјелопољаца, свакако је Исо Махмутовић из села Бистрица, који је, услед варварског наума комунистичке власти крајем јуна 1972. године, одбио да учествује у рушењу завјетне Његошеве капеле.
Исо је, тада, рекао: „Ја нећу да рушим нечију светињу, да укаљам образ и руке, да на ђецу бацим срамоту и проклетство“.
Чојство Иса Махмутовића, деценијама касније, оживјело је кроз „Ђозгу“ Диздаревића који је био редовни учесник величанствених литија Српске православне цркве, чиме се, очигледно, поносио.
О томе свједочи и његов аутомобил са тробојком, али и многи Бјелопољци, који кроз часни поступак Диздаревића виде, управо, и покојног Иса Махмутовића.
Ова двојица јунака свог времена су свједоци хармоничног суживота заснованог на уважавању својих сународника друге вјере, упркос тешким и турбулентним историјским тренуцима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Похвала за братство Ступови, што су се сјетили овог часног човјека.
Napokon i nesto lijepo za vidjeti.
Pohvalno! Zdravo bio !svako dobro
Ево један можда неоправдано заборављени примјер чојста Петра Радовића из Пљеваља:
Iz knjige Bukovica Fonda za humantirano drustvo, svjedocenje Salima Sljuke:
„Tu su me ostali vojnici nastavili tući i tada je počela nekakva pucnjava između ovih vojnika koji su se bavili mnome i nekakve druge grupe. Kada se to stišalo čuo sam da neki vojnici govore da će me voditi za Foču. Tome se usprotivio Petar Radović, koji je, mislim, rekao: „Ako vodite njega, vodite i mene“. Tu sam još čuo i riječi „sutra Vitine gore“. Vidio sam da su tada maltretirali i meštanina Halima Ramovića, pokazujući mu nož i nešto mu govoreći.
Posle intervencije Radovića vojnici su pustili Šljuku i on je krenuo nazad prema Pljevljima. Na putu je susreo Edina i Osmana Ramovića, pokupio ih u auto i svi zajedno stigli su u Pljevlja.“
Ниеј залуд Марко Миљанов писао Примјере чојста и јунаштва. Чојства Иса и Ђозге су су уписана су у вјечну књигу примјера чојства. Памтиће их и помињати и будуће генерације.
Брат је мио, ма које вере био!
Svaka cast.
Poštovanje, za sve koji poštuju komšije, koji znaju istoriju i koji znamo da je sve ni moje ni tvoje, nego naše.
Svaka čast momčino
Poštovanje, za sve koji poštuju komšije, koji znaju istoriju i koji znamo da je sve ni moje ni tvohe, nego naše.
Svaka čast momčilo