(ВИДЕО/ФОТО) Антицрквени закон више НЕ ВАЖИ – народ ПОБИЈЕДИО Ђукановића: Година ЛИТИЈА и полицијског терора због одбране вјере

Сет закона које је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић потписао 23. јануара ступили су на снагу након што је јуче објављен у Службеном листу Црне Горе.

На снагу је ступио Закон о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, Закон о измјенама и допунама Закона о кредитним институцијама, Закон о измјенама Закона о санацији кредитних институција, Закон о измјенама и допунама Закона о фискализацији у промету производа и услуга, Закон о измјени Закона о раду.

Свакако највећу пажњу протеклих годину дана имао је Закон о слободи вјероисповијести који је покренуо читаву Црну Гору, изазвао огромно незадовољство међу грађанима због чињенице да је Демократска партија социјалиста усвајањем овог закона планирала отимачину црквене имовине СПЦ.

Литије и ауто-литије, инциденти, привођења, избори…

Упркос противљењима Митрополије црногорско-приморске, цијеле СПЦ и тадашње опозиције, Скупштина Црне Горе је 26. децембра 2019. године усвојила Закон о слободи вјероисповијести.

Био је то окидач за бурне протесте.

Уочи гласања дошло је до инцидента пошто су посланици тада опозиционог Демократског фронта (ДФ) покушали да спријече усвајање закона након чега их је Специјални полицијски тим ухапсио и одвео у просторије ЦБ Подгорица.

Убрзо после тога услиједили су протести у многим црногорским градовима, а организацију је преузела црква, па су се протести претворили у литије.

Од Берана па до мора Цркву брани Црна Гора

Хиљада и хиљаде грађана првобитно је сваке вечери, а касније четвртком и недељом, након литургије ишао у молитвеном ходу у знак протеста против усвајања антицрквеног закона.

Грађани свих вjера и узраста беспоговорно су одбили Закон који је противан праву, правди и здравом разуму, и устали против прекрајања сопствене историје.

И у планинским сметовима, низ стрме стране, уз море, по свим градовима и мjестима Црне Горе, одјекивао је јединствени поклич и завjет: „Не дамо светиње“. Овај друштвени феномен најбоље је описао академик Матија Бећковић који је казао:

„На крају је свет видео литије какве није видео никада раније и чуо јединствени поклич какав се ни у једној земљи није чуо, „Не дамо светиње“.

Усред сукоба око закона хапшења чланова породица ДФ-а

У просторије подгоричког Центра безбједности (ЦБ) приведено је 16 особа, међу којима је и 68-осмогодишња Ратка Кнежевић, мајка једног од лидера Демократског фронта (Дф) и предсједника Демократске народне партије Милана Кнежевића.​

Шездесетосмогодишња Ратка Кнежевић теретила се тада због наводног ометања и омаловажавања полицијских службеника током претреса њене породичне куће у Зети, код Подгорице, у раним јутарњим сатима, 31. јануара.

5. и 6. фебруар 2020. – Полиција неће па хоће да обезбјеђује протестне литије

Из Управе полиције је тада саопштено да од 6. фебруара њени припадници више неће обезбјеђивати литије, те да ће сву одговорност за евентуалне инциденте сносити организатори. Из Цркве су и поред негодовања због ове одлуке саопштили да ће наставити молитвена окупљања, која се у скоро свим градовима Црне Горе организују четвртком и недељом.

Након тога су договорене заједничке обавезе, полиције и СПЦ и одговорности поводом јавних окупљања – литија.

Састанак митрополита Амфилохија и тадашњег премијера Марковића

Први састанак између представника Владе Црне Горе и Српске православне цркве у Црној Гори, окончан је 14. фебруара 2020. године без договора и са различитим погледом на Закон о слободи вјероисповијести због чијег усвајања и ступања на снагу од почетка године већ увелико трају протести православних вјерника у Црној Гори.

Пореска контрола у вјерским заједницама

Режим Мила Ђукановића настваља обрачун са МЦП преко свих доступних механизама заробљених државних институција.

Пореска управа Црне Горе 22. фебрура, 2020. године покренула је контролу у свим вјерским заједницама у тој земљи, којом је руководио тадашњи директор Пореске управе Црне Горе Миомир Мугоша.

У објави Владе Црне Горе на Твитеру навео је тада да Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве има више привредних друштава чији је оснивач, више отворених жиро рачуна у пословним банкама преко којих је у протеклих неколико година прометовано више десетина милиона евра.

Брука и срамота црногорске полиције: Привођење митрополита Амфилохија

Након одржаног вјерског скупа коме је присуствовало двадесетак свештеника и вјерника, припадници Управе полиције су привели дио њих, од којих су узели изјаве и прослиједили их надлежном тужиоцу.

Митрополит Амфилохије је са неколико свештеника и грађана приведен у недељу, 12. априла на информативни разговор у полицију након окупљања испред вјерских објеката у Подгорици. Његово саслушање трајало је више сати, што је изазвало револт грађана који су организовали протест испред просторија ЦБ Подгорице.

Режим прешао црту обрачуна са МЦП –  владици Јоаникију одредили притвор од 72 сата

Епископу будимљанско-никшићком Српске православне цркве Јоаникију одређено је задржавање до 72 сата након саслушања у Основном државном тужилаштву у Никшићу због литије у том граду на којој се окупило више хиљада грађана, а која је одржана упркос забрани јавних окупљања.

Како је саопштило Основно тужилаштво у Никшићу 13. маја, притвор до 72 сата одређен је и свештеницима никшићког Саборног храма Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу.

Мило најавио оснивање самосталне „Православне цркве у Црној Гори“

Мило Ђукановић на двогодишњицу мандата предсједника одржао је 18.маја говор у којем је најавио стварање, односно „обнављање самосталне Православне цркве у Црној Гори“.

„Нисмо ни државу обновили за годину дана. Нећемо ни аутокефалну ЦПЦ. Потребно је направити добру стратегију и ја немам дилему какав ће бити исход ове борбе. Дакле, Црна Гора ће без сумње имати аутокефалну цркву“, рекао је тада Ђукановић.

Погоршана епидемиолошка ситуација и ауто-литије

Суочена са забраном вјерских окупљања због погоршања епидемиолошке ситуације, СПЦ у Црној Гори увела је нове облике комуникације са јавношћу и вјерницима: интернет и ауто-литије.

Интернет-литије и ауто-литије почеле су након што су 25. јуна, због погоршане епидемиолошке ситуације у Црној Гори, одлуком Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ) забрањена вјерска окупљања на којима су од почетка 2020. године хиљаде присталица СПЦ протестовали против усвајања Закона о слободи вјероисповијест

30. август 2020. – Избори и ПОБЈЕДА народа

У Црној Гори 30. августа су одржани парламентарни избори. Коалције „За будућност Црне Горе“ коју је предводио проф. др Здравко Кривокапић, Демократска Црна Гора на челу са Алексом Бечићем и коалиција „Црно на бијело“ коју је предводио Дритан Абазовић успјеле су да сруше режим Мила Ђукановића и побиједе ДПС.

Нова влада усвојила измјене Закона

Скупштина Црне Горе 28. децембар 2020. године  усвојила измене Закона о слободи вјероисповести, без присуства  опозиције. Ђукановић, међутим, одбија да потпише измјене Закона и враћа га скупштини на поновно одлучивање, да би он 20. јануара ове године поново усвојен гласовима 41 посланика.

Summa summarum

Борба вјерног народа за очување православља ући ће, засигурно, у историју Црне Горе. Законом о слободи вјероисповијести Црна Гора је запалила велики пламен праве вере, док је власт имала другу амбицију, којом је дала вјетар у леђа цијелом покрету. Све је до тада стајало, а онда је почело да се буди, и више се није могло зауставити.

Народ је САЧУВАО и ОДБРАНИО светиње. Заклетву Богу, и нашем Митрополиту смо испунили. Остала је још једна, а то је да обновимо Његошеву капелу на Ловћену. Биће и то!

Весели се, српски роде, имаш и због чега!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: