(ВИДЕО/ФОТО) Командант Новица Гушић – подсјетник на људску и војничку величину: Невесиње му у знак захвалности подигло споменик

Споменик легендарном команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу одраз је љубави и поштовања невесињског народа и бораца Невесињске бригаде према свом команданту, поручено је са свечаности откривања споменика у природној величини испред некадашње касарне „Невесињска пушка“.

Споменик су открили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, један од команданата Невесињске бригаде Ранко Продановић, син погинулог борца Александар Зиројевић и син команданта Гушића Дамјан Гушић.

Син команданта: Мој отац носио се само једном мишљу – Невесиње не смије пасти

Син команданта Гушића Дамјан Гушић захвалио се Невесињу и свима који су помогли да се подигне споменик његовом оцу, нагласивши да је Невесиње до сада имало мање споменика него личности који су споменике заслужили.

Он је рекао да је његов отац 1992. стао пред народ и борце како би уједињено одбранили Невесиње, народ и Републику Српску.

„Оно што није имало могућности да се овјековјечи у бронзи или камену, Херцеговац је стављао у десетерац и гусле као чуваре колективног памћења. Породица Гушић нема ријечи којима би исказала захвалност што је Невесиње и Република Српска показало част да један њен члан дибије признање за оно што је учинио за свој народ и да то буде овјековјечено бронзаним спомеником“, рекао је Дамјан Гушић.

Колико бронзана статуа у природној величини говори, каже он, о Новици Гушићу, његовом дјелу и заслузи, исто тако говори и о духу Херцеговаца, њиховим витешким и моралним вриједностима које баштине вјековима.

„Ратна каријера Новице Гушића започета је почетком 90-тих година у Словенији гдје је са својим саборцима у највећем дијелу заслужан за извлачење 31.корпуса. То је једини корпус који је у цјелости извучен из бивших југословенских република. Ратни пут га је затим одвео у источну Славонију и вуковарско ратиште. Сазнање да ће се Војска Југославије повући са простора источне и западне Херцеговине пробудило је у њему највеће страхове и дилеме. Поучен искуством из Славоније о разним мешетарењима и подвалама гдје је дебљи крај извлачио српски народ, одмах се упутио у Херцеговину са само једном мишљу – Невесиње не смије пасти“, рекао је Гушић.

Додаје да је његов отац био свјестан да се Невесиње може сачувати само без било каквог калкулисања.

„Искрено и одлучно са тим увјерењем храбро је стао пред народ и борце у намјери да се уједињено стане у одбрану Невесиња, Херцеговине и Републике Српске“. Овај споменик је још једна свијетла страница невесињске и херцеговачке историје, јер су Новица Гушић и његови борци храбро стали на браник своје Херцеговине да бране слободу, огњишта, част и достојанство, светиње и гробове предака и да не изневјере ријечи пјесника да су расадник српства и колијевка лава „, закључио је Гушић.

Гушић је преминуо у Београду у марту ове године у 79. години, а сахрањен је у родном селу Братач код Невесиња.

Када је у јуну 1992. године кренуо егзодус српског народа и војске из долине Неретве, Гушић је 16. јуна на Чобановом пољу код Невесиња стао пред војску и народ и рекао да даље нема повлачења.

Тог дана је формирана Невесињска бригада и сматра се да је то било пресудно за одбрану источне Херцеговине и Републике Српске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: