ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО/ФОТО) Мојковчани одали почаст јунацима Мојковачке битке: Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле

1 min read

Фото: Сара Крговић

Мојковчани су се и ове године окупили испред Храма Христовог рођења и оточели Мојковачки марш на бојну њиву гдје се за Божић 1916. године одиграла славна Мојковачка битка.

Они на тај начин одали почаст својим прецима, захваљујући чијој жртви данас живимо у слободи.

На најрадоснији хришћански празник, седме године у низу успесмо се до овог светог, крвљу натољеног мјеста да одамо почаст јунацима Мојковачке битке. Прославом стогодишњице битке почели смо један процес едукације свих наших суграђана који су сплетом околности запоставили ову славну страну историје нашега града. Велики пјесник, а још већи човјек Радован Бећировић као најмлађи преживели учесник ове битке написао је оду страдања, али и оду славе и захвалности и које су струне гусала овјековјечиле за вијек и вијекова“ рекао је Александар Мрдак из „НВО Мојковчани“.
Поручио је да су у обавези, док има живота у њима, да чувају славно име овог града који је славу стекао жртвом наших предака.
Фото: Сара Крговић
Фото: Сара Крговић
„Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле. Не допустимо лошим људима који ову битку проглашавају безначајном и узалудним страдањем, јер су нас наши преци сачували од ропства и даровали нам слободу. Слава им и хвала“, нагласио је Мрдак.

Окупљенима се обратио и Веско Делић, који се захвалио свима јер долазе овдје седму годину заредом.

Веско Делић Фото: Сара Крговић

„Седам година није било лако доћи, ове године је најлакше јер смо у ослобођеној Црној Гори. Од наредне године желимо да ово обиљежавамо у још бољој организацији и да нам долазе са стране гости и да се Мојковчани окупљају у што већем броју„, нагласио је Делић, који ће према многим најавама, бити будући предсједник ове општине.

Фото: Сара Крговић
Фото: Сара Крговић
Фото: Сара Крговић
Фото: Сара Крговић

Један од најсвјетлијих примјера жртвовања у Првом свјетском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

17 thoughts on “(ВИДЕО/ФОТО) Мојковчани одали почаст јунацима Мојковачке битке: Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле

  1. NASA DIVNA SRPSKA OMLADINA.DJECO DRAGA, DACE BOG, DA OD IDUCE GODINE, ORGANIZUJEMO NAJVECI SRPSKI SKUP, DA SE VASKOLIKO SRPSTVO OKUPI, I ODA POCAST JUNACIMA, I SPASIOCIMA SRPSTVA.ZIVJELO NAM NASE MILO SRPSTVO, ZIVIO NAM SRPSKI SVIJET !

  2. Samo da podsjetim na istoriske cinjenice. U Mojkovackoj bitci je ucestvovalo oko 5000 Crnogoraca. Napad je izvsen sa 20 000 Austrougarskih vojnika. Preko Crne Gore, Albanije i Grcke se povlacilo oko 40 000 Srpskih vojnika.

  3. Браво браћо Мојковчани нема крста без три прста.Надам се да ћу за свога живота дочекати да се у Мојковцу подигне споменик оснивачу града краљу Стефану Урошу Немањићу.

    29
    2
  4. Neka je vječna slava junacima Mojkovacke bitke i njihovom grandioznom dijelu. Mars na današnji dan je prava mjera počasti i sjećanja na pale junake. Ove godine Mars se održava u oslobođenom Mojkovcu sta je ogromna pogodnost i sta ce biti i svake naredne godine. Bravo svima.

    28
    2
  5. Србиново Сербинон Сербициум Аграм Загреб каже:

    Велики поздрав мојковачкој браћи и сестрама.
    Бог вас благословио

    27
    1
    1. Србиново Сербинон Сербициум Аграм Загреб каже:

      … лијепо је видјети да је омладина та која је свеприсутна и главна покретака снага. Онај ко има такву омладину, тај има и будућност.

      21
      1. Нека је вјечна слава и хвала Мојковалким јунацима. Као студент сам 1986. године писао у Универзитетској ријечи текст о Мојковачкој бици и потреби да се изради споменик сердару Јанку Вукотићу, огради споменик Мојковачким јунацима, врати капела на Ловћену, да Ђилас призна злочине, да се откопају кости побијених у Лијевим скретањима и до Зиданог Моста.
        Још сличих текстова сам написао у тадашњој Побједи Огледалу и понављао захтјев за обновом јубилеја Мојковачке битке, изради споменика сердару Јанку у центру Мојковцу и уређењу гробља. Тих година је још Бећир Вуковић написао један текст у штампи о Мојковачкој бици и нико више. Покојни Павле Булатовић је руководио обновом јубилеја Мојковачке битке и одржао говор на свечаној академији
        И тада, као и сада мислим да је после Косовске битке, за Српство Мојковака битка друга по важности

  6. Ko gođ neće, nagona mu nema
    koga muško srce ne oprema

    kome opšte dobro nije milo
    neka bježi,…. prosto da mu bilo.

    Neka reče kada domu dođe
    za nas koji izgibosmo ođe,

    neka nam se ne nadaju kući
    mi smo pali prošlost krunišući.

    Branili smo Dušanovo Carstvo
    ili teško ljudsko dostojanstvo !

    Kralj Nikola pred Mojkovačku bitku.
    Ali ovo moram reći,…. sestrić mu se odužio tako što ga je protjerao, tako što je poništio državnost i Crne Gore i Srbije iskopavši grobnicu za Srbe nazvavši je Jugoslavijom a koje su ( druga je logičan nastavak prve, da nije bilo prve sigurno ne bi bilo ni druge) ih koštale u ljudskim životima i u gubicima vijekovni nacionalnih teritorija više negoli Turci za 300- 400 god. vladavine.
    Doduše, regent je smijenio i ćaću a brata poslao u ludnicu.
    Srpstvo se trebalo ujediniti oko kuće Petrovića koi su bili Srbi ( ma što ovi kvaziistoričari lagali i izmišljali) a ne oko Karađorđevića koji su bili Jugosloveni, tako su se i izjašnjavali. Ne idealizujem ja Petroviće, imali su i oni povelikih mana, čuo sam ja i za Zeku manitoga i za njegova nepočinstva pod Ostrogom, čuo sam i za dvije pohare Kuča. Ali iz loze Petrovića iznikao je jedan veliki Njegoš, iz loze Petrovića je i Sveti Petar Cetinjski. I ponavljam: za razliku od Karađorđevića, BILI SU SRBI !

    9
    9
    1. Samo sto je ovo bila uzaludna bitka-… Bitka- u kojoj je Crnogorsko-sandzacka vojska pokazala junastvo I nista vise, junastvo koje je skupo placeno….

    2. Jugosloven je bio samo Aleksandar, a i on pod uticajem zapadnog školovanja… Ideja ujedinjavanja je provijavala kod svih( pa i kod Njegosa)… Jugoslavija jeste bila velika greška , ali je tada ta ideja, pomalo romantično, bila opšte prihvaćena… Rijetki su bili protiv. Kralj Nikola je sam sebi potpisao sudbinu kada je kapitulirao i napustio zemlju, a mogao je i on sa ostacima Crnogorske vojske i zajedno sa Srbijanskom vojskom u Grčku… Tada bi se vratio kao vitez… Ali, i on je u poznijim godinama potpao pod uticaj zapada. Njegovi sinovi naročito… Nikola je najpopularniji u cijelom Srpstvu bio u mlađim godinama, kada je još bio Knjaz… Ali, uvijek je neka velika sila stajala na putu Srpskog ujedinjenja, isto kao i sada… Sada je to EU i NATO.

  7. Браво Јунаци, достојни сте својих предака…. битка траје и данас , морамо издржати и победити…нема нам друге …нема повлачења …

    25

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *