(ВИДЕО) Гдје текло-опет жубори: Народ у Црној Гори доказао да се до Бога једнога, не боји никога

Свједоци смо највеличанственијих литија на овим просторима, литијама које су трајале мјесецима, хладним, кишовитим, промрзлим. Исто тако смо, ако смо људи са оба ока, свједоци угријаних лица вјерника, који су својим корацима топили снијег а поносним прсима вјетар одгонили.

Пред најважнији празник, пред почетак славе мимо сваке друге, пред Божић-дан рођења Исуса Христа, осмјели се црногорска власт да изгласа закон о (не)слободи вјероисповијести. И почеше литије. Прво они, бројчано мањи, па затим све већи скупови. Сваке ноћи. Као да је нека рука невидљиво изводила једно по једно чељаде на улицу.

Сваке ноћи тог децембра све бројнији скупови угријаше и вјерне и невјерне. И та рука није одустајала. Дођосмо до скупа од 200 хиљада људи у једном дану, на једном мјесту, са једним циљем-одбрана светиња.

Да има праве правде, суда и правосуђа-тог дана се закон морао повући (исправиће нас експерти за права-не може то, не иде то тако). А како иде? Јер, откад су ступиле на снагу мјере превенције ширења актуелног вируса, најстроже је захтијевано да их поштују вјерници (иронија, зар не?).

Поштовали су вјерници, поштовала је Митрополија црногорско приморска, поштовали су сви-до данас. Шта се сад десило и како то да у Никшићу исти они који су поштовали (неке) (бе)смислене мјере,  јуче шетају? Забрањено је. Они шетају. Шетало је и Беране јуче. Забрањено је. Шетала је Андријевица, Будва, Тиват, Бијело Поље, Пљевља… Као некад. Само, није извршна власт могла да ухапси толико људи, да ли зато што нема капацитета или нема смјелости-не знамо. Јуче је био дан Светог Василија. Данас је народ јачи од сваке власти, државе, забране. Данас смо најсигурнији од сваког вируса, а највише од вируса безбожништва.

Срамно привођење владике Јоаникија и свештенства Српске православне цркве, остаће упамћено као срамна страница ове власти. Срушен је крст изнад Рисна који су грађани бранили од полиције. Стидиш ли се се Црна Горо?

Грађани су задњих дана показали и доказали да им је доста препорука Националног координационог тијела и поштовања мјера која су у највећој мјери била усмјерена против вјерујућег народа, Цркве…

И како то епски бард Бећировић у једној својој пјесми рекао.. „али су се преварили љуто, све то може бити обрнуто“..,

Ауто литије, мирне и тихе шетње, прослава славе града Никшића покренуо је опет лавину емоција и борбе за православље.

Народ у Црној Гори је, коначно, показао и доказао, да се, до Бога једнога не боје никога.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: