(ВИДЕО) Глишић: Литије су духова побуна српског народа и катализатор неправде која траје деценијама

У емисији „ИН4С Уживо – Студио Београд“ са Владимиром Добросављевићем, историчарем и политичким консултантом, саговорник је био члан Предсjедништва Српског патриотског савеза (СПАС)и адвокат Владан Глишић.

Тема анализе била је политичка дешавања, медијска ситуација како у Црној Гори и Србији, тако и у региону и свијету. Уједно, акценат је стављен и на тзв. Закон о слободи вјероисповијести.

„Литије су духова побуна српског народа. Литије су на неки начин и политичка манифестација без обзира што су у суштина једна духовна појава и феномен. Први пут долазимо у зону гдје онај ко реагује политички против, а то је режим Мила Ђукановића и оних који се још увијек око њега окупљају а све их је мање, толико је екстремно против литија.Зона екстремизма више није наша него њихова“, каже адвокат Глишић.

Политички консултант Владимир Добросављевић казао да овдје није само ријеч о екстремизму већ и о баштињењу ауторитативне традиције.

„Начин на који реагују медији који су под контролом власти у Подгорици, начин на који државни врх Подгорице реагује, је потпуно антилибералан. Он не баштини оно што се колоквијално зову европске вриједности или стандарди Западне цивилизације„, каже Добросављевић.

Међутим, Глишић даље наставља да он инсистира на екстремизму, не због тога, што је тачно да се црногорски режим понаша као бољшевички режим, као режими који не схватају ни концепт људских права ни толеранције, него што форсирају причу о Србима као реметилачком фактору.

„Ви можете да буде екстремиста и ако нисте у позицију тоталитарне власти, можете у побуни да буде екстремиста. Ми сад као народ показујемо да у побуни која је најмасовнија, најорганизованија, ми смо наводно, агресивни, екстремни, хистерични…Међутим, истина је да се све држи у једном савршеном реду, гдје ви видите људе који кроз осмјех, господство и пристојност указују једном обезљуђеном, озвереном режиму да ће до краја бити постојани у том гандијевском начину борбе“, наводи Глишић.

Они који имају проблеме у свом дворишту, наставља Глишић, прије свега у Бриселу, Паризу, Берлину, најмање им је потребно да се на неком мјесту праве екстремно радикалне ситуације које ће довести до тога да они морају да решавају те проблеме.

„Наравно, неки од њих имају интерес да овдје запале Балкан по зна који пут, али у суштини, кад се они престројавају њима неко кога су до сада подржавали, неко за кога кажу да држи стање на терену, постаја неко ко не да не држи стање на терену, него неко ко пали ватру и прави проблеме. Ако видимо људе који преко пута себе имају Мила Ђукановића који све само не пристојан, толерантан и који могу да се боре на једа пристојан, достојанствен начин, зашто онда не бисмо на цијелом српском простору усвојили тај модел борбе“, каже он.

Тактичка побједа ће, додаје Глишић, бити уклонити тај Закон.

„Та побједа није ни почетак ни крај, зато што они који су се окупили у литији нису се окупили само због Закона. Ту је тачка везивања свега онога нагомиланог, односно катализатор неправде која траје деценијама. Ми не смијемо да завршимо битно на томе, али у овом тренутку не треба тражити ништа више од тога. Сва ова енергија треба да се пренесе на јесење изборе“, наводи Глишић.

Према његовој оцјени, ту морају да артикулишу они људи који раде то као представници српског народа.

„Дакле, не само политичари, него политичари који су својом жртвом показали да су постали природни и прави лидери српског народа у Црној Гори. То су људи који имају своја имена, презимена – то су Андрија Мандић и Милан Кнежевић. С друге стране, ту је Небојша Медојевић који је доказа да се може бити Црногорац а да се не буде анти Србин“, појашњава Глишић.

На питање Добросављевић, да ли вјерује у будућност српско-културног простора односно у могућност његове интеграције, Глишић каже:

„Нашем народу је урађено толико страшних ствари задњих николико вјекова. Да је било који народ то доживио, тај народ би се изгубио, изгубио осјећај солидарности и у свом појавном облику би ружно изгледао. Међутим, оно што се сад дешава у Црној Гори је својеврсна појава неког чуда. У великој мјери то је ауторитет митрополита Амфилохија који горостас у многоме  и све оно што му се замјера остаје у сјенци онога што је све урадио за православља и за свој народ. Међутим, нису само његов ауторитет и непосредност подигли тај народ, као што није ни свијест о томе да људи треба да бране последњу линију своје обране. Нешто више од тога је –  а то је враћање осјећаја солидарности, закључио је Глишић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: