(ВИДЕО) Хаџић: Испунили смо оно што смо обећали да ће бити остварено у првој години Владе, а то је повећање плате

У Скупштини Црне Горе одржао се насатавак 22. састанка Парламентарног одбора Европске уније и Црне Горе за стабилизацију и придруживање (ПОСП).

Усвојена је Декларација о напретку Црне Горе ка ЕУ и препоруке за даљи пут.

Посланик Албанског форума (АФ) Никола Цамај казао је да су мањине безрезервно подржавале бившу власт због европске агенде.

„Све што је постигнуто на том путу су заслужне и мањине – и осамостаљење, и чланство у НАТО. Црна Гора је имала највише среће од свих земаља бивше Југославије што има лојалне мањине. Међутим, мањине нису могле утицати на оно што је зауставило европски пут, а то су корупција и организовани криминал. Управо због обећане борбе против организоване корупције и криминала, али и то што су споразумом предвиђени конкретни кораци да се настави у реализацији евро-агенде да је утицало да мањине буду дио ове владајуће већине“, истакао је.

Он је поновио јучерашње ријечи хрватског еуропарламентарца Томислава Сокола да Црна Гора не смије постати Бјелорусија, али да је за то потребна подршка ЕУ.

„У овом тренутку имамо подршку од преко 80 одсто и не смијемо еуроскептицима да је разводне. А еуроскептика има и у унутар Европе, али има и оних који су изашли, па им је криво“, истакао је Цамај.

Посланик Социјалдеморката (СД) Борис Мугоша казао је да се морамо фокусирати на јачање конкуренције, али и на јачање јавне управе.

Он је додао да се нада да ће, барем у економији, бити мање популизма.

Посланица Демократске Црне Горе Анђела Војиновић оцијенила је да бити министар екологије није лак задатак, јер је неопходно подизање свијести грађана, али и политичке елите која „кош увијек не посвећује довољно пажње заштити животне средине“.

„Извјештај за 2023. годину је казао да је прогрес у поглављу 27 у паузи, а ове године имамо напредак“, саопштила је, одговарајући на нводе посланице ГП УРА.

Копредсједавајућим посланик Нове српске демократије (НСД) Дејан Ђуровић је казао да је као предсједник Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање био у Бриселу, као и да је закон о управљању отпадом био тада први пут представљен.

„Један дужи период Електропривреда се није суочила са проблемом Рудника угља Пљевља. Мада, тај наш рудник јесте проблем, али немојте да је он проблем за читаву Европу, али се након пандемије коронавируса и агресије Русије на Украјину се у Њемачкој отворило сто термоелектрана. Такође, Норвешка је отворила још нафтних поља“, саопштио је копредсједавајући.

Други копредсједавајући Томас Вајц је оспорио ове наводе.

Посланица Грађанског покрета (ГП) УРА Ана Новаковић Ђуровић је оцијенила је да је јако добро што се у извјештају Европске комисије (ЕК) налази осврт на програм „Европа сад 2“ у ком се наводи да „те мјере представљају ризик по стабилност јавних финансија“.

„До повећања није дошло уз помоћ структурних мјера, већ административних које су направиле дефицит у пензијском фонду који ће се покушати надомјестити повећањем ПДВ-а и акциза“, саопштила је.

Она се осврнула и на зелену агенду, за коју је рекла да је ова влада једино увела Закон о управљању отпадом, који је припремила претходна.

„Наше ослањање на ТЕ Пљевља и угаљ је проблем и оно што је доминантна обавеза државе је да заврши климатски план и постави таргете преласка на чисту енергију. Тај прелазак је комплексан процес и захтијева стратешки приступ. Од ове Владе нисмо добили визију“, саопштила је.

Посланик Европског парламента (ЕП) Араш Сеиди, казао је да просперитет мора бити у служби свих.

„Ја нисам рођен у једној од земаља оснивача Европске уније (ЕУ), али сам држављанин једне од њих. Сматрам да је јако важно водити рачуна о двије ствари – квалитет јавне службе, али и о социјалним правима. Врло често се велика пажња посвећује великим компанијама и њиховим потребама, али имајте на уму да је процес приступања заснован на вољи свих грађана“, истакао је Сеиди.

Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Сеид Хаџић казао је да европски пут за грађане нема алтернативу.

„Баш данас се осјећам посебно поносан на чињеницу да смо 1. новембра 2024. грађанима испунили оно што смо обећали да ће бити остварено у првој години Владе, а то је повећање плате. Ја вјерујем да није случајно, а и одлична је симболика, да управо на овај дан, ову велику ствар, дијелимо са вама, европским парламентарцима. Кључне мјере подразумијевају повећање минималне зараде на 600 еура за запослене до петог степена образовања, односно 800 еура за запослене са шестим и вишим степенима“, саопштио је Хаџић.
Како је додао, програм „Европа сад 2“ има позитивно дејство према грађанима, али и на прикупљање пореза и стабилност јавних финансија.

У Скупштини Црне Горе јуче је одржан 22. састанак Парламентарног одбора Европске уније и Црне Горе за стабилизацију и придруживање (ПОСП).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: