(ВИДЕО) ИН4С ОТКРИВА: Улога тужитељке Наташе Кривокапић и ВЈТ у Београду у случају пуковника Алексића

Име тужитељке Наташе Кривокапић, бивше шефице Вишег јавног тужилаштва у Београду се, поред непоступања и злоупотреба у појединиим крупним аферама и случајевима у Републици Србији, што тврди дио стручне и лаичке јавности,нпомиње и у познатом предмету пуковника Радована Алексића, држављанина Србије, коме је 2016. године у Подгорици, од стране лица из државног врха и руководства служби безбједности Црне Горе, подметнута оптужба да је покушао да убије полицијског службеника Предрага Шуковића, због чега је пет година вођена бесмислена истрага да би на крају поступак био обустављен и без суђења.

Као што је и сам Радован Алексић јавно саопштио, поред неспорно главне улоге државних институција Црне Горе, дио одговорности за ову примитивну фарсу сносе неки државни органи и појединци у Републици Србији, који су активно учествовали у њој и значајно доприносили тешкој ситуацији у којој се нашао њихов држављанин иако су сви знали да се он у моменту извршења кривичног дјела налазио у Београду и то у једном војном објекту.

То се прије свега односи на Наташу Кривокапић и њено тужилаштво која је, заједно са тужилаштвом у Подгорици на чијем челу је била Весна Јовићевић, вршила опструкцију, игнорисала захтјеве одбране, одбијала потврђивање Алексићевог алибија пуних пет година, да би на крају игнорисала и кључни приговор Алексићевог браниоца достављеног преко Амбасаде Србије у Црној Гори, а који се односи на прихватање кривотвореног налаза једног вјештачења одбаченог чак и од стране Вишег суда у Подгорици.

Да би оправдали покретање и дуго вођење тог бесмисленог поступка, црногорски истражни органи се после свега, кроз изјашњење тужиоца Жељка Томковића, позивају на непоступање тужилаштва Наташе Кривокапић и њено избјегавање потврђивања алибија истичући да је у питању „веома комплексан случај вођен у специфицним околностима“, при чему никако да објасне шта под тим подразумијевају.

По сазнањима ИН4С од извора блиског одбрани, пуковник Алексић је успио документовати дио тих закулисних радњи, али је остало нејасно да ли је то био лични хир Кривокапићеве или је пак она само поступала по нечијем налогу, као што је остао нејасан и циљ оваквог односа надлежних у Србији према њиховом држављанину за разлику од оних у Црној Гори који су тачно знали шта хоће.
У последње вријеме се све чешће чује да Алексић, поред тужбе против државе за случај Шуковић подноси и нове тужбе против правних и физичких лица у Црној Гори, али и наводно тужбе против одговорних у Републици Србији, сазнајемо од извора блиских одбрани.

Да ли је то истина или су у питању спекулације, остаје да се види.
Једно је потпуно јасно – дешавања око Радована Алексића најбоље говоре да постоје криминализовани дјелови државног система, како у Србији тако и Црној Гори, који међусобно добро сарађују и то све на штету грађана у обје државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: