(ВИДЕО) Јочић: Незапамћена мржња, коју Ђукановић исијава ових дана (а и онај други његов друг, сиједих власи и млаке памети), не треба да брине никога, сем његове политичке саизвршиоце

Драган Јочић, на жалост није могао да буде гост у нашем данашњем специјалном програму, па је упутио Гојку Раичевићу, директору и главном и одговорном уреднику ИН4С Националне ТВ писмо.

Његово писмо преносимо у цјелости:

Поштовани Гојко,

Хвала Вам на позиву . Радо бих учествовао у емисији,  али нисам таквог здравственог стања које би ми то омогућило.

Што се тиче недељних избора, за мене је формални резултат небитан. Спокојно ишчекујем време које наступа после њих. Мишљења сам, да је скоро све окончано.

Ђукановић није схватио просту ствар. Да онај тренутак када је , од својих западних покровитеља, наговорен да ступи у акцију, и активира доношење богоборачког закона, није заправо значио и тренутак давања њихове дозволе за затирање и прогон Митрополије црногорско-приморске, Српске Православне Цркве (сигурно не тада). Већ је то био тренутак отпочињања времена његове међународне провере.То је рафинирано испитивање, и сондирање његове самодржачке моћи и количине државничког ауторитета. Једном речју – његово политичко мерење. Дакле стављен је на кантар.

На његову муку и његове јаде, ту проверу није прошао. Као никада и нигјде, устао је Народ да сачува своју душу и одбрани дух. А ментори закључише да њихов дугодеценијски протеже,  изгледа не контролише стање.

Даље, како то увек бива, од лидера у региону, за кратко време он ће постати узрочник проблема (trouble makers – tрабл меjкер). Оваква констатација , после неког турбулентног процеса или догађаја, код покровитеља, jе обично праћена и захтевом да се дисмисионира . Барем то у први мах, а после…

Незапамћена мржња, коју Ђукановић исијава ових дана (а и онај други његов друг, сиједих власи и млаке памети), не треба да брине никога, сем његове политичке саизвршиоце. Разлог за ту мржњу је лични страх. Страх, произашао из сумње у своју политичку снагу и скопост да даље буде неупитни господар. Такође, и страх од издаје и вероломства у својем најближем окружењу.

Ово колебање, престројавања, партијска стерилност и бројне малодушности, Ђукановић непогрешиво, интуицијом звери,  осећа.

Уосталом, сломница сваког диктатора, дешава се тихо, и за њега, појединачно непрепознатљиво. Почиње прво у сопственим окружењу и редовно је праћена утихом ангажованих криминалаца.  Наставља се ” нехајним” бојкотом чиновника и неодлучношћу апарата државне силе . Окончава, као по правилу, скидањем шлемова и бацањем штитова…Следе братски пољупци измирења, помеђу оних, које је делио и свађао.

Драги Гојко, да је Ђукановић читао Светог Ловћенског Тајновидца, или ако га је и читао, да су му при памети и науку били његови стихови: “ Песницом се нада не растеже”, не би данас био у позицији: “За међеда скована секира”, и срамно стасавао у народни и општи проблем.

Слава Богу! Срећа и мир Црној Гори!

Искрено Ваш,

Драган Јочић

Прочитајте ЈОШ:

(Пре)ломни избори

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: