На Ђурђевдан прије 13 година је почео са радом званично портал ИН4С, и поводом тога је на Националној ИН4С телевизији, која је велики пројекат изникао из ове мисије која је започета порталом, организовано специјално издање емисије „Српски св(иј)ет“ у ком је главни и одговорни уредник Гојко Раичевић као гост-домаћин се подсјетио онога што је претходило и развијало се из ове идеје свих ових година, заједно са својим блиским сарадницима.

Гојко Раичевић: Српски свијет је већи од Велике Србије, и није опасност, већ добронамјерност

„Имам обавезу да се захвалим сарадницима који су за ових 13 година унијели свој интелект и своју вољу и жеље да ИН4С буде оно што је данас. Колико год да је Српски св(иј)ет прилично нова кованица, може се примијетити да се она први пут помиње у најави истоимене емисије на Видовдан 2020. године. ИН4С је од самог оснивања имао рубрике Црна Гора, Србија и Република Српска. Хвала свима који су се уградили у ову причу, хвала и нашим читаоцима и гледаоцима који имају повјерење у оно што ми радимо“, отворио је након најаве ову емисије главни и одговорни уредник Гојко Раичевић, након чега су прочитане честитке стигле од многобројних истакнутих поштовалаца и сарадника портала.

„У питању је аутоцензура, нама нико не брани да будемо то што смо ми. Негативне конотације спрског св(иј)ета долазе од српских медија, али ми не треба да се осврћемо на то, већ можда да им се захвалимо, јер пружају прилику да објаснимо овај појам“, појаснио је Гојко Раичевић.

Заживљавање појма српски св(иј)ет као једног позитивног концепта, али и дистанцирање од њега из страха да буде протумачено као једна великосрпска хегемонистичка кованица, која се  у неким црногорским медијима користи у екавском облику као нешто опасно или пејоративно можете погледати у наставку емисије у прилогу гдје се смјењују наслови из различитих медија, и исјечци из телевизијских наступа Предсједника Србије и Црне Горе Александра Вучића, односно Мила Ђукановића, а затим и Милице Ђурђевић из Заветника.

За назив Национална телевизија је заслужан Драгослав Бокан, како је то нагласила водитељка Гордана Јанићијевић, што је потврдио и главни и одговорни уредник, напоменувши да је назив Српски св(иј)ет заслуга једног кафанског дружења у првом реду са Небојшом Остојићем, Миљаном Глишићем и Вељом Чупићем, једним од водитеља емисије.

„Српски св(иј)ет је већи од Велике Србије, али нек не брину они који мисле да од тог свијета вреба нека опасност, ми смо сасвим добронамјерни“, главни уредник је поменуо успомене из раних деведесетих и организације којима је руководио у Лондону, подсјећајући се и чланских карата „Тамо далеко“, и у склопу тога свог животног пута борца за истину до данас.

Драгослав Бокан: Ми смо остали уз Његоша, не уз Мила Ђукановића, јер је Његош имао ту црту бунтовничког и роматичног

„Све телевизије у Србији, посебно оне са националном фреквенцијом би требало да буду суштински национално одређене, а не да повремено имају неки верски или национални садржај, чисто да кажу да имају и то, посебно након више децинија антисрпства и безбожништва. Нажалост то није тако, па је ова телевизија подсетник осталима како би то требало. А то што имају националну фреквенцију би требало да укаже да имају и националну духовну фреквенцију. Читава та борба од деведесетих година је борба за посрбљавање једне расрбљене територије која тек треба да постане држава, па онда и нација и српски свет. И то је суштина, то није ништа насилно, не значи величање наших мана, већ  да у том свету размишљате о својим манама и да бивате бољи. Српски свет има модеран звук у себи речи отаџбина. Отаџбина се не формира границом, она постоји од времена Светог Саве који је направио тај хармоничан однос цркве, вере и државе“, рекао је директор Института за националну стратегију Драгослав Бокан, честитајући славу ИН4С, али и свим Србима и Русима, напомињући да има и оних који славе ону аждају на икони Светог Ђорђа.

„Ми смо остали уз Његоша, не уз Мила Ђукановића, управо због тога јер је Његош имао ту црту бунтовничког, роматичног према присили да не будемо Срби и да пређемо у другу веру. За правог борца је битно да се боримо, не да се изборимо. Ту сам лекцију научио од Цара Лазара“, Драгослав Бокан је упечатљиво резимирао причу о новијој генерацији која је његовала братство у Христу, а не братство у Титу.

Он се осврнуо на свој умјетнички пут са значајним именима српске културе са којима је дијелио генерацијске теме и учествовао и у пројектима твз. Новог таласа, а који су се у једном тренутку зачудили откуд тај национализам код њега. Он га је објаснио причом о „рафалном пуцњу који се чуо“. Говорио је о авангарди духовног феномена који увијек носи садржај који је побједнички.

Александар Раковић: ИН4С је једно од ретких места где се смело писати о српском јединству

„Српски свет је, захваљујући Гојку Раичевићу, појам  који је прихваћен. ИН4С је заједно са РТВ Републике Српке у самом почетку  био једино место где сам ја могао да причам о јединству српског народа, и да није било њих, та наша српска идеја се не би ширила. Напокон је та идеја дошла и на РТС. ИН4С је разбијао страх, изграђујући себе као свесрпску институцију“, рекао је историчар Александар Раковић, поменувши  дешавања у Црној Гори прије и послије 30. августа.

„Кутурни концепт који је засводио српски свет је доминантан у односу на остало, и онима који су против не остаје ништа него да га критикују“, надовезујући се на ту причу о рокенролу и авангарди закључио је Александар Раковић, а Драгослав Бокан је констатовао да Мило Ђукановић никада није био човек рокенрола, позиционирајући га у неки међупростор.

У емисији можете чути и анализу онога што је Дигитални форензички центар у Црној Гори, који је основао НАТО написао као извјештај о ИН4С, али и Комитет за стране доносе Сената САД  који је у једном документу на 160 страна анализирао односе у Црној Гори, који се 2018. године бавио порталом ИН4С.

Владимир Добросављевић: Српски свет је оно што нас дефинише у културном простору

„Свет у ком живимо више није свет од пре 20 година, и тај њихов наратив о анализи српског света је препун општих места, реторике која се труди да се допадне центрима моћи не увиђајући промене које су настале и да више нема повратка на старо. Не можемо гарантовати да се нешто неће догодити, али можемо ухватити неке основне токове: политике великих сила се не мењају тако што неко дође и нешто одлучи, већ су ти планови дугорочни. Демисионирање ДПС-а и Мила Ђукановића је процес који се неће вратити. Они покушавају неинтелигентно и незграпно да нам прилепе неку врсту русофобије. Не схватају да су тај наратив потрошили 2016. године твз. ‘државним ударом’. И тада су западни центри моћи знали да је то превара, али су баш тада рекли да нема више“, политички консултант Владимир Добросављевић је коментарисао тенденције у политици Црне Горе и оно што је довело до овдашњег стања. Напоменуо је да оно што је српски свијет је још увијек неуобличена идеја која се интуитивно осјећа, и да је најближе ономе што су Мађари дефинисали у свом Уставу: „Мађари су нација јединствене културе“, ондосно да је српски свијет оно што нас дефинише у културном простору, без обзира на ком континенту живе они што желе да буду јединствено биће са српском културом.

„Ми као генерација смо дали одговоре у националном и у индивидуалном смислу, долазећи са једне одређене маргине“, Влада Добросављевић је говорио о мултикултурном миљеу и кодовима који су увијек имали осјећај за истину, без обзиру из које епохе или земље долазили, и који су побјеђивали у односу са уским визијама које су углавном биле владајуће.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Текст приредила Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: