(ВИДЕО) Капела као симбол уједињења

Одустајући од своје идеје, да подигне споменик Његошу по скици вајара Ивана Мештровића, краљ Александар је преломио и одлучио да из својих средстава подигне капелу на Ловћену.

Када је митрополит Гаврило Дожић у аудијенцији код краља Александра Карађорђевића крајем 1924. године изложио разлоге због којих се противи идеји да се на Ловћену, на месту раније капеле, подигне споменик Његошу за који је скице израдио Иван Мештровић, краљ је одговорио:

„У потпуности се слажем са вашим мишљењем, Високопреосвештенство, али сматрам да би баш у интересу обе заједничке династије било потребно да се употреби мермер са Венчаца код Тополе за унутрашње ствари и уређај саме Капеле, како ми је то ових дана предложено; ту ће бити урезана једна моја изјава, као сродника Владике Рада, и изражено моје поштовање његовом духу и генију родољубља. Мислим да ће на тај начин две династије бити најбоље до краја уједињене, као што ће бити уједињене Србија и Црна Гора.“

У сваком случају, одустајући од своје идеје, краљ Александар је преломио и одлучио да из својих средстава подигне цркву на Ловћену. Истина, на заузимање бившег министра вера, за ту сврху је у буџет за 1924/25. годину унета као посебна ставка и сума од 500.000 динара, која ће бити употребљена у ове сврхе.

„Већ 18. јануара“, пише Дурковић-Јакшић, „Одбор у Београду је одржао значајну седницу, којом је руководио Јован Цвијић, као и секретар Одбора Светозар Томић (етнограф, географ). На овој седници претресено је питање о Капели на Ловћену: да ли да се стара поправи и обнови, или да се изнова подигне. Прегледане су скице и планови како за поправку и обнову, тако и за подизање нове Капеле. На истој седници министар вера саопштио је Одбору да ће бригу о Капели узети краљ, па је, у исто време, тражио да му Одбор одговори на горње питање, тј. да ли да се реновира стара Црква или да се изнова гради. Одбор је доставио писмено 23. јануара 1924. министру вера своје мишљење о овом проблему:

„Време у коме се Капела подиже, а то је после нашег трогодишњег робовања, и у доба нашег потпуног ослобађања и уједињења; ктитор који Капелу диже, а то је Њ. В. Краљ (подвукли аутори); онај коме се Капела диже, а то је велики Његош, као и момент: шта се на Ловћену оставља по свршеној свечаности: да ли стара искрпљена или нова која би симболизирала величину и важност свечаности. Дакле, ти чиниоци изискују да Капела на Ловћену буде краљевска и Његошка. Али место на коме се Капела диже, а то је врх Ловћена, и временске непогоде које ту владају, опет траже да се и о томе води рачуна.

С тога је Одбор мишљења: да се Капела на Ловћену изнова зида, да израда споља буде обична са мање украса, да не буде сувише висока и да буде изнутра што лепше и солидније израђена, како би одговарала величини ктитора и онога ко ће у њој почивати.

Даље Одбор је мишљења, да на Ловћену не треба подизати никакву кућу за чувара; `ње до сада није било нити је и сада потребна“.

Одбор у Београду је, са поменуте седнице, предложио да се што пре оспособи пут од Цетиња до Језерског врха, без кога се не могу предузети радови на обнављању Цркве на Ловћену. Тај предлог је министар вера 23. фебруара упутио Министарству војном, тражећи да оно нареди надлежним војним властима, да изради овај пут“, пише Дурковић-Јакшић.

Тако се догодило да у фебруару 1925. године краљевска влада Николе Пашића изда „декларацију да ће бити велике свечаности приликом преношења костију Владике Рада са Цетиња на Ловћен. Затим је донета одлука, да свечаност буде велика национална манифестација, у којој ће учествовати Краљ и Краљевска влада и цео народ“.

Зетска дивизија добила је налог да помаже извођење свих радова, стављени су на располагање одобрени кредити, а радови су се према плану Министарства грађевина одвијали у брзом ритму. Захваљујући томе, 21. септембар је одређен као дан свечане прославе другог преноса Његошевих костију са Цетиња на Ловћен.

Митрополит Гаврило Дожић, који је био у току свих тих збивања и који је 12. септембра освештао капелу, изведену по пројекту архитекте Николаја Краснова, у својим мемоарима детаљно је описао њен нови спољни и унутрашњи изглед.

„Капела је саграђена од тесаног камена и споља и изнутра. Наоколо Капеле, подигнута је ограда од тесаног камена и споља и изнутра. Унутрашњост њена је извршена потпуно према ранијој старој Капели. Капела и олтар покривени су плочама. На врху је крст од мермера са Венчаца (подвукли аутори). Унутрашњост Капеле је од плоча мермера које имају иницијале Петар Петровић Његош. У мраморној плочи урезано је златним словима: ‘Ми, Александар И, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра И великог ослободиоца и ујединитеља нашег народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао: славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и Господар Црне Горе, велики родољуб, песник славне Црне Горе, поклоник Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме – апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године'“. При улазу у капелу је икона светога Ђорђа. Под унутрашње капеле постављен је од камена са Брача.

У олтару је намештен жртвеник из старе капеле. Затим се налазе у њеној унутрашњости иконе на мраморним плочама светога Петра, светога Василија, светога Стефана Пиперскога и светога Владимира. Поред свих ових икона, налази се велика икона односно фреска Господина Исуса Христа. На улазу у капелу с десне стране, постављен је саркофаг покривен једном плочом од мермера. Испод саме круне је Његошев лик у мозаику.

Са стране саркофага узидан је у зиду један камен општине Његуши и на њему је слика Петра Петровића Његоша. Затим су израђена златна слова и написи из „Горског вијенца“, као што су: „Вјечна зубља вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи“. Капела је изграђена од ловћенског камена, донесеног из рудника Златица. Простор капеле је нешто проширен; њен је темељ подигнут на солидном основу који је у могућности да се одупре зубу времена. Подзидан је од исте врсте камена добрим и солидним зидом, пише митрополит Дожић.

Провокативан прилог

И у време када су радови били окончани и у данашњем времену, акција подизања капеле гледана је и кроз политичку и идеолошку визиру, што потврђује и доста провокативан прилог аутора из Историјског лексикона Црне Горе, објављеног 2006. године:

„Идеју о поновном пребацивању Његошевих посмртних остатака на Ловћен иницирао је југословенски монарх Александар Карађорђевић, који је у овом подухвату видио згодну прилику за јачање ујединитељске идеологије о апсолутној истовјетности Црногораца и Срба, као и шансу за подизање угледа династије Карађорђевића у Црној Гори. Краљ Александар је одлучио, у јулу 1925. године, да се на Ловћену сагради капела, по пројекту руског архитекте Николе Краснова. Тада је у Зетској војној области образована Комисија за израду капеле на Ловћену, на челу с пуковником Пантелијом Ђукићем“.

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Краљ Александар одустаје од маузолеја: Треба поштовати жељу владике Рада и до краја је извршити

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: