(ВИДЕО) Кнежевић Бошковићу: Спремни сте да пуцате у српски народ у Црној Гори
1 min read
Кнежевић Бошковићу
Да ли је истина да сте започели чишћење Војске Црне Горе од припадника српске националности, питао је јуче у оквиру посланичких питања посланик ДФ-а Милан Кнежевић, министра одбране Предрага Бошковића.
„Има ли игдје на свијету држава која се одрекла своје историје, свог духовног, културног, историјског, наслеђа, свог писма, свог мита, свог епа, своје лирике, као што је то урадила Црна Гора, и одрекла се Немањића, Петровића, из Црне Горе прешла у неки безлични Монтенегро“, казао је обраћајући се Бошковићу.
Кнежевић је казао да је изгледа мало било то што су се одрекли свог идентитета, него су, како је истакао од децембра 2019. окренули војску и полицију и то малојадно наоружање против свог народа, против своје цркве, против свог Бога, и сада спроводе бруталну чистку према Србима који се налазе у војсци и који се налазе у државној управи а не подржавају овај и овакав Закон о слободи вјероисповијести.
Кнежевић је подсјетио да је таква чистка била и кад су присилно пензионисали 22 официра и подофицира, јер су у кооперацији са војно-обавјештајном агенцијом закључили да они угрожавају одбрамбени систем Црне Горе, само зато што су Срби.
ВОА је испостава мојковачког клана, преко којег шпијунирају клан из Гранда а АНБ је испостава клана из Гранда преко које шпијунирају клан из Мојковца. Значи АНБ и ВОА шпијунирају једни друге, тј шпијунирате се између себе, страхујући да ли је можда Душко Кнежевић купио један сличан мосадов апарат прислушкујући 2000 тајкуна ДПС-а, али да би сте замаскирали те обавјештајне ратове, идеално вам је сад да окренете пушке против Срба, и да по могућности пуцата на Светог Петра и Светог Василија јер то није у складу са тековинама.
Министар одбране Предраг Бошковић је у парламенту у одговору Кнежевићу, казао да у Војсци Црне Горе има припадника свих нација, док Срба има више од 20 одсто.
Он је тврдио да у Војсци Црне Горе никад неће бити пребројавања по вјери и националности, већ искључивости према односу државе чију униформе носе.
„Пошто сам добио сагласност да ово могу да кажем, начелник, како га ми зовемо у Генералштабу Г1, дакле главни који је одговоран за кадровање је Србин из Требиња. Бивши командант ваздухопловства који иде на мисију у Брисел је Србин из Крагујевца. Командант највећег брода је Србин из Војводине“, казао је Бошковић, у одговору Кнежевићу.
Реците ви мени један примјер Србина из Црне Горе, који је на руководећем положају, немојте ми набрајати Србе из Србије или Србе из Хрватске, БиХ, које сте за плату од двије, три хиљаде еура, довели да вам освјежавају руководећи кадар.
„Ваш начелник Генералштаба, извјесни Дакић, је казао да су литије уперене против независности Црне Горе, нападајући између осталог једног од лидера ДФ-а. Шта је то него јасна порука да сте сјутра спремни да окренете пушке према српскоме народу у Црној Гори“, нагласио је Кнежевић и питао се да ли је то професионална војска, и професионални начелник Генералштаба који изјављује да су литије у којима учествују 75% грађана који су против закона о слободи вјероисповијести усмјерене против независности и да ви то нећете дозволити.
„Шта се десило са Дарком Мрваљевићем подофициром ВЦГ, који је удаљен због учешћа у литијама, шта се десило са војником по уговору Радосавом Кнежевићем, који је такође удаљен због литија, шта се десило са господином Касалицом„, питао је између осталог Кнежевић.
Кнежевић је такође питао Бошковића, да ли је вратио орден СПЦ, на шта му је министар одбране одговорио да јесте и да је поносан што је орден вратио ДХЛ-ом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
МАРТОВСКИ ПРЕГОВОРИ 1943.
У марту 1943. вођени су, у Босни и Загребу, преговори између партизана и немачког окупатора, које су, у Брозово име, водили Владимир Велебит, Милован Ђилас (звани Ђидо) и Константин Поповић (звани Коча).
Срели су се у Горњем Вакуфу 12. марта 1943. Начелник штаба генерала Литерса, Фафенфронт, писао је, о условима које у партизани понудили, генералу Хорстенау у Загреб: „Они изјављују да се не боре против хрватске државе и ни под којим условима ни против Немаца, већ искључиво против четника. Они су спремни да се оружано боре против сваког непријатеља ког би Немци означили и против Британаца кад се буду искрцали.“
Да се на заборави да партизанско, Кочино „чистунство“ у рату није било тако „чисто“.
ДРУГ БЕВЦ И ДРУГ КОЧА
Крај рата 1944. донео је низ бомбардовања градова у Југославији, од стране америчких и британских ваздушних снага, које су ударе договарале са Врховним штабом НОВ и ПОЈ на челу са Брозом. Нарочито су страдали српски градови: од Подгорице, преко Београда, до Ниша. (Наравно, све зарад уништења „мрског окупатора“; труднице и бебе из београдског породилишта биле су, као и 1999, „колатерална штета“).
Словеначки градови нису толико страдали, јер се Едвард Кардељ („друг Бевц“) изразито противио томе. Својим партизанима, који су тражили бомбардовање појединих градова у „дежели“, писао је: “Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непријатељ не би претрпео готово никакве губитке. У ТОМЕ ИМАМО ИСКУСТВО ИЗ ЦЕЛЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на ПОСЕБАН начин, тако да покривају ЦЕЛЕ ПОВРШИНЕ.“
Оно што у Словенији није хтео да ради друг Бевц, у Србији је хтео друг Коча. Он је тражио бомбардовање Лесковца на рођендан краља Петра Другог, 6. септембра 1944, када је погинуло преко хиљаду цивила и када је „српски Манчестер“ срушен до темеља.
Друг Коча је свој посао обавио са господином Фицројем Меклејном, представником оне Енглеске која је своје победе увек била спремна да издашно плати туђим главама. Бомбардовање је Коча са Меклејном посматрао са брда Петровац, о чему Черчилов емисар пише: „Као да је читав Лесковац одлетео у ваздух у правом облаку прашине, дима и рушевина… Остаци Лесковца лежали су пред нама покривени димом… Чак су и партизани били потресени“.
ПОВРАТАК ДРУГА КОЧЕ
Друг Коча се у Београд 1944. вратио у једној реченици свог надреалистичког друга, Марка Ристића. Ристић се, за разлику од друга Коче, који је с пушком отишао у партизане, крио код таста у Врњачкој Бањи. Да би доказао победницима да им је одан, и да не треба да га остракизују због ратне неактивности, он је, у „Политици“, 5. новембра 1944, написао: “Нема, не може да буде слободе народа, ни јединства, ни мира, ни среће, без потпуног уништења издајничке реакције, без правде која, како су рекли Коча Поповић и Пеко Дапчевић, „обухвата освету, укључује освету““.
Док је освета спровођена у Београду, друг Коча је похитао да ослободи Загреб, и тамо да „благовести“ другу Крлежи да му је Партија све опростила, и да се може укључити у нови живот, иако је његова Лепосава (маскирана у Белу, да не иритира Загреб својим србским именом) за време рата забављала усташе у Хрватском народном казалишту, а лично усташки министар Миле Будак штитио највећег хрватског писца.
ПОСЛЕРАТНА ОБНОВА И ИЗГРАДЊА
Добривоје Томић, припадник „реакције“, после рата ђак Пете београдске гимназије, у својој књизи „Црвено сунце у зениту“, сећа се шта се десило његовим друговима из одељења, који су у школу пешачили из Остружнице, кад су, пливајући, допливали до друга Коче (сведочио му један Остружничанин из одељења): “Испричао ми је да је Коча Поповић са својим „друговима и другарицама“ из ЦК/…/ дошао на место где се ови ђаци купају. Кад су ови Остружничани почели да играју одбојку, Коча је почео да виче на њих, да псује, и том приликом је гурнуо једног од њих. Они узврате псовкама, а један од њих звизне Кочу шамаром. Дошло је до опште туче, у коју се умеша Кочино „обезбеђење“. Коча је добио добре батине, али су ове Остружничане одмах похапсили. У затвору су их најпре жестоко пребили, па им је на захтев Коче суђено „по хитном поступку“. Лично Коча Поповић је за двојицу ђака тражио смртну казну! Ђаци су се бранили и тврдили да нису знали ко је ко, јер су сви били у купаћим гаћама. Оваквим правдањем, молбама родитеља и месних функционера Остружнице, Коча је удовољио одустајањем од смртне казне, те су кажњени затвором и губитком права на школовање“.
Толико о Кочином «хуманизму&ренесанси» у првим данима „слободе“.
ДРУГ КОЧА И НАТО
Када је Тито раскидао са Совјетским Савезом, то је била озбиљна спољнополитичка преоријентација. Његов одани друг Коча је тада, 10. јуна 1950, у преговорима са Двајтом Ајзенхауером, који га је питао да ли би југословенска армија, идеолошки утемељена на комунизму, била спремна да се бори, заједно с капиталистичким земљама, против СССР-а у случају рата у Европи, одговорио потврдно, уз смоквино лишће извесних резерви. Године 1951, друг Коча, као начелник Генералштаба ЈНА, тајно је посетио Пентагон, па је октобра те године потписан Пакт о војној помоћи, да би Броз, који је окренуо леђа СССР-у и Стаљину, добио од Американаца оружје и опрему у вредности од 15 милијарди ондашњих долара!
ЗАВЕШТАЊЕ ДРУГА КОЧЕ
У специјалном додатку римске „Републике“, 11. јануара 1991, друг Коча даје новинару Дину Фрескобалдију свој завештајни интервју. У њему каже, између осталог: “Пажљиво ме слушајте. Рођен сам у Србији, али себе не сматрам више Србином. Зашто бих морао да се изјасним као Србин кад у Београду командују управо наследници четника против којих смо се читавог рата борили? Срби су остали на културном и цивилизацијском нивоу на коме су се налазили пре сто година. Словенци и Хрвати су отишли даље од Срба и зато је исправно што иду својим путем“.
Има ли се шта додати овим мудрим речима великог друга Коче?
Случајно ли је добио дипломатску академију и улицу у Београду?
Случајно ли је цео Београд био облепљен плакатима са сликом друга Коче, који најављују филм о другу Кочи великог редитеља Горана Марковића?
Друга Србија и даље може поносно да пева: “Друже Кочо, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо“.
Али, истинска, нормална Србија мора свега да се сети, и да, обнављајући своје оријентације, никад не заборави коме је где место.
Човек који је бирао циљеве за савезничке бомбардере по Србији: Коча Поповић, командант Главног штаба НОВ за Србију
„Историја – то је памћење држава“, речи су чувеног (гео)политичког аутора и америчког политичара Хенрија Кисинџера. А велики британски романописац и есејиста Џорџ Орвел је још пре њега написао: „Ко контролише прошлост, контролише и будућност.“
Наметање будућности
Обојица су у праву. Ко господари историјом тај господари и памћењем. А ко обликује памћење, тај усмерава деловање људи. Намеће им не само виђење прошлости већ и садашњости, те систем вредности који их покреће. Укратко, ко контролише историју тај дугорочно господари и нацијом чија је она.
То су одлично разумели титоистички окупатори српских земаља и отуда су се посвећено трудили да прекрајају историју у складу са својим циљевима. Један од носећих стубова идентитетског геноцида који су извршили над Србима је злоупотреба просветног и научног приступа историји. Тако је прво брисано памћење многих Срба а онда је оно испуњавано лажима. Последице тога осећамо и данас.
Многи Срби, укључујући и немали број младих (делом на основу преношења лажи са колена на колено) и даље величају Тита и његове српске петоколонаше, без обзира што су нам они нанели веће зло него заједно турски вековни окупатори и садашњи НАТО злотвори. Титоисти су нам разједали душе, и то се наставља. Наравно, не само на основу њиховог малигног наслеђа већ и актуелним деловањем снажног неотитоистичког пропагандног механизма, који је од 90-их година у функцији западних агресора и потом постмодерних окупатора а контролише велики део наших културно-медијских токова. Једном формирана анти-Србија је само нашла новог господара а српска држава чак и у Милошевићево време – а камоли од 5. октобра 2000. када је она инфилтрирана у многе њене структуре – неадекватно јој се супротставља или то чак и не ради.
Човек који је бирао циљеве за савезничке бомбардере по Србији: Коча Поповић, командант Главног штаба НОВ за Србију
Човек који је бирао циљеве за савезничке бомбардере по Србији: Коча Поповић, командант Главног штаба НОВ за Србију
Историјско васпитање
Све то се пројектује и на наставу историје. Чињеница је да су школски програми – без обзира на покушаје Запада да нам наметне регионално писање историје што био само наставак титоистичког прекрајања српске повести – ипак у позитивном смеру драстично измењени у односу на доба југословенске идентитетске ерозије. Међутим, уз сва побољшања, одбацивање историјских лажи продукованих у то време – не да није целовито, већ да ствари буду и горе, историји се током просветног процеса не придаје дужна пажња. Багателише се истина да је она „памћење државе“ те да зависно од тога како јој се приступа у великој мери зависи да ли ћемо добијати национално свесне или несвесне, патриотизмом испуњење или према њему одбојне, грађане.
Историја и са њом скопчано патриотско васпитање код нас се багателишу. А како би другачије и било када многи који доносе одлуке у државном апарат нису раскрстили са титоизмом. Макар у сентименталној сфери а то се онда фазно пројектује и на политичку перцепцију и деловање. Примера ради пре неколико година у Београду, одлуком актуелних градских власти, улицу је добио Коча Поповић (1908-92). Загребачка улица, којој и није место у Београду с обзиром на све оно чиме су нас Хрвати „задужили“, названа је по некадашњем партизанском генералу а потом високом државном функционеру.
То је више него цинично. Непримерено би било и да је неко друго српско место добило по њему улицу, а поготово то важи за Београд. Јер, Коча Поповић је био тај који је у Титово име затражио од наших лажних англосаксонских савезника бомбардовање Србије у јесен 1944. године, када су упркос већинском проравногорском расположењу њеног народа, титоистичке снаге настојале да је окупирају тј. да нацистичку окупацију замене комунистичком. У контексту тога, ради сламања духа отпора, под изговором да се ради о бомбардовању градова битних за функционисање немачких окупационих снага, разорена су многа места у Србији и убијене су хиљада цивила. Релативно је познато је да је Београд тада ужасно страдао али се недовољно зна да су неки други градови, као нпр. Лесковац, готово потпуно сравњени са земљом.
НАТО Коча
И шта ми данас радимо? Уместо да свако српско дете зна да је Коча Поповић био злочинац који је радио против интереса свог народа он добија улицу у Београду. Последица таквог понашања државе је да се и оно мало истините историјске свести што се стекне у школама затире, уз све политичке последице које то има. Наравно, не значи да свако ко не зна ко је заправо био Коча Поповић и други налик њему Титови српски чауши – није патриотски оријентисан. Међутим значи да се битно сужава простор и за систематско и за спонтано развијање патриотског духа и његово репродуковање из генерацију у генерацију. А на томе се заснива жилавост и виталност нације!
Толико о последицама разарања наше историјске и патриотске свести, а сада морам да кажем и реч-две о томе како сам се поново дотакао те теме о којој сам већ писао. Пре неки дан сам, у контексту шире приче о променама назива улица у Београду, за једне новине рекао да је непримерено да човек који је тражио англо-америчко бомбардовање српских градова има улицу у нашој престоници. Новинарка, иначе врло патриотски оријентисана и коректна, али свакако не и са дубљим познавањем историје, написала је да сам против тога да Коча Поповић има улицу јер је je „потписао петицију да НАТО бомбардује Србију“. Вероватно јој је било несхватљиво да су нас „савезници“ из Другог светског рата на његовом крају бомбардовали па је помислила да се мој исказ односи на 1999. годину.
Српска Индијана
То ме је подсетио шта је нама антисрпска држава из прошлости дала а шта одржава тек површно обновљена српска држава, која је то више по форми него по суштини, и то без обзира ко њом влада од слома званичног титоизма до данас. У тексту на који сам се осврнуо у вези са трагикомичним цитирањем мојих речи, дошло је до грешке из нехата. Али шта да очекујемо од оних који су много мање национално свесни када и свесни Срби и Српкиње често не познају врло важне ствари за очување нашег идентитета и националне снаге?
Ако тако наставимо нестаћемо као нација иако се формално будемо и даље звали Србима. Постаћемо до краја евроатланатска аморфна маса тек нашминкана неким локалним специфичностима као када се ради о већини грађана Индијане или Пенсилваније. А ево и бујице афро-азијских миграната који куцају на наша врата, да ствари у свим аспектима буду такве!
Драгомир Анђелковић
Извор: Видовдан
20 % Vlaha nije malo kad se jos uzme u obzir kakvi su junaci i previse !
Kaко му га је рака!!!
А?
Јадо мој,Бошковићу га неће сан на очи долазит…
А ми смо сви Срби – само су неки узели ислам а неки римо- католичку вјеру – а нас што смо остали хоће да покатоличе . Због тога је све ово … Не дамо светиње …
Све би нас пококали редом …само да они владају …
@ BG
Dragi brate beogradski, onaj koji hoće da razgovara, to je onaj najjači!
On je najprvo mjera sebi, pa onda i svima drugima.
To je onaj koji sve može, a taj koji sve može taj sve i smije.
I da razgovara.
Nikad nije kasno za razgovor, kako su oni rani razgovori najbolji, ne sporim.
Razgovarao bih …
I sa Šiptarima sam razgovarao, kamoli neću sa zabludelim bratom.
Ako ne bude od pomoći, ni na štetu neće biti , nikako!
Ništa je troška razgovarati.
Onaj koji može i smije, njemu je razgovor najmanja briga.
Slabotinja, e, ona se i razgovora boji.
… Što bih ja da brinem njihovu brigu!?
Kad ja briga nemam.
Ko hoće ljucku drug sam mu, ko neće taj me na zor u moranje ćera …
A što se mora nije mi teško!
Zdrav bio BG!
Bog mahove daje onome na sve spremnom! I na dobro, vazda ga priziva, i na zlo.
Koji se on drži riječi , oružje mu sve dok se može, ne i poslije!
U pravu si!, Djikane, valjda nije moranje…
Anđeli sa mnom…
Hvala!
A junaci ko vas ne poznaje …
Nešto vas nijesam gledao tamo đe se mrzlo, skora biše!
Ako, ako, samo se vi obružajte pa se međusob pokoljite …
Puštite vi što trlja tamo neki Djikan koji baruta omirisao nije!
A mileti …
Lako je ginut za tastaturom, ništa smrti!
… R a z g o v o r i !!!
Ko je onaj poveći junak on će po svaku cijenu u razgovore! Kako zna i umije! Junak …
Taj će da se maša oružja samo ako bude morao da brani svoj prag!
Nije valjda da ništa naučili nijesmo o sebi! ??
Nije valjda da se ne znamo, ne znali se!
Jel nas to žuljaju dlanovi!?
Hoćemo li to opet u mrtva kola, na pašja groblja i jame!??
Znam ja da ih je podosta … spremnih.
Oduvijek njih u ovo naše siroto!
Junak … Onaj koji je uvijek u manjinu, onaj ne što hoće, nego taj što mora, a ko će ako on neće – taj će sve da čini da razmirice riješimo mirno.
I biće prvi ako budemo morali da oružjem branimo srpski prag u srpskoj Crnoj Gori!
… A vi, vi samo minusajte … junaci!
E veselnika i veselica našijeh…
Mlogo su se voljeli razgovarati i družiti…
Miletkice one, đevojke naše…upišulje misle da su civilizovana Evropa, jbt…
Nije na meni da se sa djevojkama pregonim i da dokazujem ko je ko…
Ima među nama nakinđurenih pobjednika, a po džadi guske, gusaka i pataka da te Bog sačuva…
@Стојмо смјерно, Djikan,
Svaku vam potpisujem. Na žalost, nikakvog razgovora sa njima više nema. Nek im je Bog u pomoći.
Da li tu mogu lekovi nešto da pomognu? Medicina najsporije napreduje od svih nauka!
Нејасно је , дал тај патриотизам и оданост ђедовини , камену и држави , значи да сјутра војска мора да изврши наређење које значи да треба да ударе на Србе , комшије , рођаке ?? Или недао Бог , против сопствене цркве , вјере ? На своје владике , свештенике и носиоце Православља? Тешко то иде бошке , 70% ће стати уз народ , уз браћу …
Gori su ovi sto su ti dali orden.
БОШКОВИЋ НЕГИРА ОНО ШТО СМО СВИ ВИДЕЛИ! СВАКА ЧАСТ ГОСПОДИНЕ КНЕЖЕВИЋУ!
On, Bošković je najbolji primjer izdaje, janičarstva, preljube, poltronstva i ništavila.
Hajde kad se istoričari prepucavaju oko nečega što je bilo prije tri stotine godina, ali ova protuva je naš savremenik, svi ga znamo, imamo slike, njegove izjave, sjećamo se njegovog srbovanja, postoje i filmski materijali, i sad, šta?!Mi smo posrbice, mi se odrekli Crne Gore, mi koji smo bili isto što i sad. Nama treba neka protuva da soli pamet, znamo gdje i kad se okotilo, znamo kad je lajalo protiv Muslimana, Hrvata i Nato-a, bivši Srbin postao anti-Srbin i sad ga vole isti oni Muslimani i ostali, sad gnjida pleše kako mu Ibro svira.Danas su najveći Crnogorci njeni najveći dušmani od juče, a mi, čiji preci su svoje kosti uzidali u ovaj temelj, smo najveći dušmani, sve se okrenuo, Pavelić postao antifašista a starac Vukašin zlikovac, bravo vam ga „Crnogorci“!
Fizionomija njegovog lika i lutajuci pogled odaju karakter tipicne vazalne licnosti spremne da u funkciju partije , svoje ministarstvo prljavo i mucki zloupotrebi protiv brace!
Заиста без намјере да икоме било ста савјетујемо,скрећемо пажњу,не дај Боже намећемо мишљење,али посматрајући спиралу зла које монтенегрински усташе из дана у дан интезивирају,реторику коју користе,објаве њихових “ бојовника“ са терена,фб.налоге,нескривени Србомржњу,позиве на нове „олује“ и нове тракторе…драга и поштована Браћо у Христу Господу,Српски и Православни народе Истинске Црне Горе,Православни национални Црногорци који нисте пљунули на образ и на гробове предака,“Пазимо и стојмо смјерно! Стојмо са страхом Божијим!“-ријечи којима као што знате почиње наша Света Православна Литургија!!!Али стојмо са опрезом и будимо спремни на најгоре!!!Јер термини“одрођена браћа“,“заблудјели синови“,“вратиће се они“,“па то су наше комшије , кумови пријатељи “ ,нека нам Господ опрости више не постоје,они у нама виде непријатеље и „реметилачки фактор“….и Павелићеве усташе су у почетку били минорна мањина наспрам Народних стража Хрватске сељачке странке Влатка Мачека,и то су били нечији „комшије,кумови,рођаци“,и то су били неки “ који па ваљда неби“ …неки који су листом ,осим малог процента , одреда били из покатоличених Српских породица,да би ….се све завршило Пребиловцима,Старом Градишком,Козаром,Јасеновцем-крвавом усташком камом !!!Јер мржња конвертита је мржња комплекса и најдубњег самопрезира,мржња која се акумулира,која се вербално и ментално кристалише и експлодира крвавим финалом-као компезацијом !! Нека би Господ и Бог наш једини Исус Христос и наш молитвеник пред Престолом Његовим -кога данас молитвено прослављамо Свети Јован Владимир дали да од овога не буде ништа ,али будимо на опрезу , не разговарајмо и не преговарајмо уопште са разбраћом -КОЈЕ ВИШЕ НЕМА, не очекујмо од сатаниста и безбожника покајање,јер су на све пљунули,чувајмо се и „СТОЈМО СМЈЕРНО ! „
Brate svaka ti je na mjestu, svaku potpisujem, samo … Samo nema, nema nikakvih “ nacionalnih Crnogoraca“, bilo ih nije, niti će ih biti!
Ima nahijskih Srba, Crnogoraca! Tradicionalnih i lokalizacijskih onih Srba, Crnogoraca, koji su pjesmom okićeni, u vjeke zapisani naše slavne pređe, iskra su oni u kamenu, Srbi crnogorski!
Na ponos svojemu rodu.
Ovo što se danas kiti “ nacionalnim“ Crnogorcem, oklasina je Srbina nahijskog, bruka je naša koja će i ona da vječno traje, takva nam sudbina!
Ako nijesmo najbolji Srbi, onda smo najgori oni bajagi Crnogorci!
Dvojica se u nas bore, na onome boljem, na njemu je Carstvo!
Ali tako, ali nikako!
A onaj koji se prvi mača laća …
Već smo stoput izjedna gledali kako je prolazio!
Pa sad kome je volje neka izvoli.
Niko mu pametan savjetovao ne bi!
… U zemlji Srbinovoj bez izgubljene bitke da nam na crtu stane!??
Bez pameti taj, već je poginuo!!!
Чуј да пуца,ма да прави некакве олује би да му гузица може.Та мала јајара Данина би и самом себи пуцао у канту на раменима својим да му нареде из нато пропалог штаба.
„Да ли је истина да сте започели чишћење Војске Црне Горе од припадника српске националности…“
Па наравно да је спреман, али је слина и не смије. Он је доказ онога што Јунг зове антагонизмом “персоне и сенке“. Бошковић је класични “јањичар“ и особа без труна интегритета. Растурена лиичност.
Јер он да није слина, и да има личност, не би се одрекао ордена, него би га задржао. На овај начин, показао је да је невиђена мизерија, али са друге стране, показује да су они који су га одликовали направили катастрофалну грешку.
Олако дијељење ордења и проглашавања свецима има и своје друго лице.
Или прво и право.
boskovica I slavenka policajaca
vodicemo gole kroz gradove.
Na stranu politika i sve drugo, cin vracanja Ordena ovog politicara je akt koji zasluzuje postovanje. Iskreno covek dela u skladu sa svojim rezonom, ma kakav on bio. sa te tacke gledista, nije licemer, vec iskreni borac protivu Crkve. Tragedija je u tome kako je uopste mogao neko dodeliti orden jednom takvom politicaru, da li je ovo jos jedan dokaz koliko davaoci ne poznaju nosioce Ordenja? za razliku od ovog politicara, u Srbiji je pre nekoliko dana tajno, na zahtev primaoca Sinodu, na posebno organizovanom koktelu u Patrijarsiji dodeljan jos jedan orden politicaru, Sinisi malom, i to Orden Svetog Save. Niko ne rece koje su zasluge tog politicara da bi njegove grudi krasio jos jedan Orden Crkve, i to Orden Svetog Save, nekada veoma retko davan zasluznim u oblasti prosvete? Ordenje Crkve je izgubilo svoju svrhu. Mesto da nosioci Ordenja budu div-ljudi,gromade moralne,revnosni i isreni i cestiti vernici, danas simonijom svaki moze doci do Ordena, ovog ili onog. Opet vlada inflacija Ordenja Srspke Crkve, ali ne samo Ordena Svetog Save, vec svih Ordena redom. Za saku paru prodaju davaoci Veru za veceru dodvoravajuci se politikantima koji ne verujem da umeju da objasne sta znace ona tri polusavijena prsta kada se krste, a sta ona dva savijena. Druga strana medalje ove pretuzne price su licnosti poput Irineja Kovacevica, Dragoljuba Zivojinovica, Antonija Djurica kojima je Ordenje dato ili tajno, u potaji ili bez neke velike popme, tiho, kao pod moranjem, skoro po pravilu na zalasku njihovih zivota. Nasi moralni sunovrati nemaju dna, vec i ta dna imaju svoje podrume.
Da li ovo istina. Ako je istina neka IN4S napiše I ovome.
Postovani sagovornice,
Bez ikakve zelje da polemisem sa Vama, evo Vam link za navod o Ordenu Svetog Save:
https://nova.rs/politika/saznajemo-spc-u-tajnosti-urucila-malom-orden-svetog-save/
On je ponosan što je vratio orden. A bio je ponosan i kad je primio orden. Ne znamo kad je, u ta dva slučaja, bio više ponosan. Danas ovako, sutra onako. Kako vjetar puše, tako donosi i odnosi ordenje. To je karakter fanašnjeg montenegra.
Kapa dolje Milane Knežević!
Knezevicu svaka cast.
Neka si ti Boškoviću vratio orden Svetog Save DHL-om. Ne znam ni zašto su ti ga davali i kakve su to bile tvoje zasluge za napredak SPC? Nego su ih izgleda davali i šakom i kapom, čak i onima koji su im radili o glavi.
20% a glavnokomandujuci Srbi tj srbijanci eto sada materijala posrbicama da laju po vojsci jer nema njih a ima dosta Srba …pa gnjide nece niko u nijednoj vojsci zasto bi posrbicama neko dao oruzje.Gluposti
Posrbice?! Pa vi biste se odrekli svega, djece, familije, imena… samo da budete Turci ali niste. Vi ste Srbi poturice! Hahaaaa, i to vas boli do daske
Koja ste vi bijeda neznas ni ko ste ni sta ste nesrece jedne NACIONALISTI NAJGORE VRSRE . Pljujete osjete omalovazavate sve sto nije kao vinecivilizovana banda bez POSTOVANJA I SAMOPOSTOVANJA . Rak rana savremeno drustva SOTONE.
Pa otac bosnjacke nacije Alija Izetbegovic se do 60-tih izjasnjavao kao Srbin islamske vjeroispovijesti. Jbt sta vidite kada se pogledate u ogledalo? Da li ikada u ogledalu vidite svoje djedove koji su se krstili sa tri prsta a vi im sada palite crkve kada god imate priliku! Kako zivite sa tim? Da li ikada mrzite sami sebe? Cuj posrbice nas zovete! Mora da ce uskoro smak svijeta cim je sve ovako naopako
Tofihareme sine, vrati se vjeri svoga pradjeda. Neka si do sada bio poturica, oprostićemo ti
@ tofi
Posrbice ?????
– Ovako kad vas vidim, ne mogu da prepoznam koji je Bošnjak, a koji Turčin, jer svi ste isti kao da vas je jedna majka rodila. Ovdje moramo biti jedno, ne možemo dvoje i zato predlažem da svi mi ovdje budemo Turci. Nas ovdje zovu Turcima, mi vičemo da nismo i sve što više vičemo da nismo, oni sve više viču da jesmo. I mi jesmo Turci, po našem povijesnom sjećanju, povijesnom određenju, identitetu islama koji su nam Turci donijeli.
Mustafa Cerić, poglavar islamske vjerske zajednice dana 02.09. ( subota) 2006. god. u Rogatici, Republika Srpska. Kad tako javno kaže jedna toliko autorativna ličnost među vama ja u to kao legalista moram vjerovati, Turčine.
Inače, ovaj Bošković je za vrijeme rata bio pripadnik VRS-a, jedinica “ Bijeli orlovi“ direktno podređena Milanu Lukiću. Znaš li ko je Milan Lukić. Imaš gugl, potraži, kad mu pročitaš biografiji vidjećeš da će ova Bošković vrlo lako zapucati i na vas. U njega vjere i časti nema, samo interes.
Majmune jedan usrani… Ni olovku ne znaš da drzis… Vole…
Dobićeš ti od miraša samo dok počne dijeliti!
Po ocima se vidi ovom Boskovicu da je uzivalac opojnih droga.
Ili je to ili je teski psuhicki bolesnik.
Nije on uzivalac opojnih droga, od samo koristi robu svog Sefa. Mora i Sef od necega ziveti