(ВИДЕО) Расправа о буџету: Циљ блокаде Скупштине био је ослобађање Лазовића и Катнића

Пауза у раду Скупштине

Потпредсједник Скупштине дао је паузу, а о наставку сједнице посланици и јавност биће накнадно обавијештени.

Сам процес буџетирања врло је захтјевна компонента и доношење овог најважнијег закона на годишњем нивоу је нешто што захтијева изузетно посвећено и свеобухватно познавање и узимање у обзир свих аспеката јавних финанција да бисмо имали одржив буџет и буџет који даје оно што је могуће, казао је министер Вуковић.

– Морам скренути пажњу на значај буџета, да грађани Црне Горе апсолутно не буду неинформисани, да став Министарства финансија у сваком тренутку је нешто што, заједно са вама и заједно са свима у овој Сали је на фону штићења и заштите интереса грађана Црне Горе. Министарство финансија са тог аспекта и са аспекта струке, експертизе, даје и предлаже оно што је одрживо, оно што је могуће и оно иза чега стоји. У складу са тим, све оно што се дефинише кроз закон у буџету, па само да се вратимо, због чега се негде и претпоставило да смо на добром путу када смо креирали закон у буџету за 2025. годину јесу резултати буџета за 2024. годину. Па све оне спекулације и оне доста нејасне ноте које су слане, да не кажем, слане су од стране свих оних опонената које су кроз 2024. годину биле доста онако гласне и доста су се протежирале и негде је Министарство финансија, да је оно са владом било само у дефанзиви, да увијек реагујемо – казао је Вуковић.

Чапуни: Буџет одраз економске политике владе

Илир Чапуни, посланик Албанске алијанске, казао је да данас разматрамо предлог закона о буџету Црне Горе за 2025. годину.

– Овај буџет је одраз економске политике владе, али и одговорности према грађанима, привреди и локалним заједницама. Стога је кључно да будемо реални, да поставимо приоритете и осигурамо да средства буду праведно и ефикасно распоређена – казао је Чапуни.

Према предложеном буџету, укупни приходи износе 2,89 милијарди евра, укупни расходи износе 3,16 милијарди еура, буџетски дефицит 278,15 милијарди евра, а отплата дуга планирана је у износу од 820 милијарди евра.

– Да бисмо покрили буџетски дефицит, Влада планира задужење у износу од 885 милијарди еура, као и кориштење депозита државе од 240 милијарди еура. Ово нас доводи до важног питања фискалне одрживости и одговорности управљања јавним дугом, међутим, не сумњам у креденцијале кључних људи у овој држави да ће се озбиљно опходити према овом питању. Посебно желим истаћи аспекте буџета који су кључни за Улцињ и албанску заједницу у Црној Гори. Потребна су већа улагања у образовне институције, посебно у опремању школа и развоју техничких програма који припремају младе за савремено тржиште рада. Обезбјеђење адекватних средстава за развој локалне инфраструктуре, а посебно у општинама сјевера и приморја. Улцињ као туристичка дестинација мора имати посебну подршку у буџету, како би могао развијати одржив туризам, мала и средња предузећа и еколошке иницијативе. Кључно је такође осигурати финансирање културних институција и програма који чувају и промовишу албански језик и културу те очувати културну историјску баштину албанског народа – казао је Чапуни.

Кнежевић: Циљ блокада Скупштине била је ослобађање Лазовића и Катнића

Послије два мјесеца блокаде Скупштине и парламентарног живота у пленуму, моја обавеза је да вас упознам да је блокада опозиције изазвана Демократском партијом социјалиста имала доминантно два циља, казао је Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије (ДНП).

– Први, ослобађање Зорана Лазовића и Миливоја Катнића кроз одлуку Уставног суда коју би, између осталих судија које су гласале, гласала и сада пензионисана судија Драгана Ђурановић и то би била једна од првих побједа кавачког клана у црногорском правосуђу и политичком, а и парламентарном животу. Други циљ је био спречавање да се формира анкетни одбор који треба да истражи убиства Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шчекића и на десетине и десетине неразјашених убистава за вријеме Мила Ђукановића и Душка Марковића, оног Мила Ђукановића који за десетак дана треба да постане и почасни предсједник Демократске партије социјалиста. Другим ријечима, треба да постане и произведе се у партијско божанство коме ће се клањати, приносити му жртве и када данас неко говори о поштеном ДПС-у, поштеније је да узме чланску карту ДПС-а, да се поклони божанству Мила Ђукановића и да заједно са њима настави да бауља стрампутицама – казао је Кнежевић.

Куда су жељели да до краја доведу Црну Гору, упитао је Кнежевић.

– Зато је и евидентна нервоза код Мила Ђукановића ових дана. Па нас је оптужио да изводимо клеронационалистичку контрареволуцију. Заједно са Албанцима, уз подршку Америке, а све за интересе Русије. Психолози би тешко могли да нађу дијагнозу једном реченицом, али пошто сам ја човјек из народа, ја бих га питао шта су му то сипали у дрогу када је могао да направи овакву конструкцију. Да се у Црној Гори формира и реализује идеја велике Србије, велике Албаније уз помоћ Доналда Трумпа, а све уз амин и водку друга Владимира Владимировића Путина. Али, оно што сте ви овдје гледали, ломљење двије хемијске, шарање грба Зетске Бановине и Скупштине Црне Горе, бацање димних бомби, само је била представа за јавност. Јер суштински ми нисмо имали блокаду парламента. Ево, да Андрија Мандић уз сагласност колегијума парламентарне већине није донио одлуку о удаљењу колега из опозиције, већина њих не би ни данас били овдје. А знате зашто? Зато што се налазе у Вашингтону – казао је Кнежевић.

У Скупштини Црне Горе настављено је засједање на којем би се требало расправљати о усвајању државног Буџета за ову годину.

Полиција је и данас у парламенту присутна у великом броју, али није у ходницима, већ у многим просторијама, преносе Вијести.

Посланик Демократа Борис Богдановић је нагласио да се посљедних дана могло чути како се дио парламента противи буџету, јер су почели да скидају паучину и чисте институције. Подсјетио је да су прије годину европске интеграције биле заустављене, институције заробљене, парламент дисфункционалан, да се избјегавао попис, тајкуни доносили одлуке…

„Све је личило на кавез. Засукали смо рукаве и почели са испуњавањем европске обавезе, остварили смо историјске резултате, што је потврдио и извјештај Европске комисије. Донијели смо и веће плате, пензије, дјечје додатке и дјечје уџбенике, све то за непуне три године. Зато више није питање ко је бољи, тај ребус смо ријешили сада је само питање хоћете ли назад“, нагласио је он.

Богдановић је казао да држава припада грађанима те да више никада више не смију пристати да клече, и да нема назад али ни заборављања.

Посланик Покрета Европа сад Дражен Петрић је навео да је усвајање буџета изузетно важно те да вјерује да нису закаснили. Нагласио је да је овај документ основ за фискалну стабилност и даљи економски раст, као и да је посљедица неусвајања смањен буџет за капиталне пројекте.

„У оквиру плана раста за Западни Балкан очекујемо од 400 милиона еура, и у случају да не усвојимо буџет и пратеће законе ми не можемо да очекујемо тај новац. Ми имамо неколико милијарди да вратимо из претходног периода и кључно је да имамо повољан бонитет и кредитни рејтинг. Остварење буџета из прошле године је било 99 процената, у новембру и децембру су приходи већи 40 милиона еура него прошле године“, казао је Петрић и додао да је Црна Гора по подацима- фискално стабилна.

Нагласио је да је парламентарна већина посвећена повећању стандарда грађана, и да је то везивно ткиво већине. Додао је видљив пад инфлације, повећање куповне моћи кроз веће плате и да је просјечна плата од 2020. године реално повећана за више од 20 одсто.

Посланик Нове српске демократије Дејан Ђуровић је казао да је буџет осмишљен тако да кроз пореске реформе и унапређење фискалне дисциплине обезбиједи директну стабилност, подстичући приватни сектор и стране инвестиције. Нагласио је да је 30-годишња претходна власт избјегавала да повећа плате и пензије, што је стварало велике групе сиромашних и јаз између њих и богатих.

„Без обзира на раст БДП-а и економске прогнозе које су указивале на могућност повећања стандарда, претходне администрације нису усмјериле довољно пажње на потребе грађана већ на краткорочне политичке интересе и циљеве. Садашња већина и Влада су показали опредијељеност повећању стандарда грађана. Буџет је одговоран, одржив и усмјерен расту и стабилности, радићемо да сваки приход буде коришћен на прави начин. Треба поменути 403 милиона еура који чине значајан извор прихода и одржавају велики трошак на потрошњу одређених производа, као што су енергенти, алкохол и цигари. Ако то упоредимо са прошлим годинама, јасно ћемо видјети да су проблеми са шверцом цигара и алкохола се свели на минимум а надам се да ће ускоро потпуно нестати“, нагласио је Ђуровић.

Ђуровић је напоменуо да су дугови велики и да се морају враћати, те да се нада да ће друга дионица ауто-пута бити урађена транспарентно и по највећем стандарду. Додао је да је буџет доказ јасне политике усмјерене на повећање стандарда, очување социјалног мира и подршке привреди.

Министар финансија Новица Вуковић је у уводном обраћању, казао да је било вријеме да добију прилику након неколико мјесеци, да представе буџет који ће побољшати стандард грађана. Навео је да ће економија Црне Горе расти због домаће потрошње, кроз приватне инвестиције, потрошњу домаћинстава.

„Изворни приходи у 2025. су планирани 2,88 милијарди еура. Остварује се раст прихода усљед раста наплате ПДВ-а, акциза, пореза на доходак и добит, накнада од игара на срећу… Издаци буџета су на нивоу од 4,03 милијарде. Укупан износ примитака од 4,03 милијарде, распоређује се на текући 1,5 милијарду, државних фондова 1,3 милијарде еура, капитални 280 милиона, трансакције финансирања 886 милиона и резерва 43,5 милиона еура…“, навео је Вуковић.

Додао је да је за сектор саобраћаја издвојено 242 милиона, за здравство 474 милиона, за образовање 362 милиона еура, те да су те ставке веће него оне планиране за прошлу годину. Вуковић је казао и да се одлука о задужењу односи на 1,14 милијарди еура, и да се највећим дијелом односи на раније дугове од 820 милиона еура и дугове који доспијевају ове године.

„План је задужење на нивоу 900 милиона еура, што смо већ направили фискалну резерву и пренијели износ од 300 милиона који је послужио као потпора и обезбјеђивање додатних средстава, управо не очекујући привремено финансирање. Јер да се поновила 2023. година, ми би сад могли да причамо о много горој ситуацији и неодговорнијем управљањем, јер није дозвољено да се усвоји буџет и одлука о задужењу и самим тим недозвољавање институцијама које имају текуће обавезе- које не могу да чекају“, навео је он.

Вуковић је казао да морају да раде јер су посљедице велике.

На дневном реду су:

Предлог закона о буџету Црне Горе за 2025. годину;

Предлог одлуке о задуживању Црне Горе за 2025. годину;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о буџету и фискалној одговорности;

Предлог закона о потрошачким кредитима;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о пореској администрацији;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о платном промету;

Предлог закона о добровољним пензионим фондовима;

Предлог закона о потврђивању Уговора између Црне Горе и Књажевине Андоре о отклањању двостеуког опорезивања у односу на порез на доходак на имовину и спречавање пореских евазија и избјегавања;

Предлог закона о потврђивању споразума између Црне Горе и Републике Албаније о социјалном осигурању;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о Агенцији за националну безбједност;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о државној имовини;

Предлог закона о измјенама и допунама Закона о грађевинским производимаа;

Предлог закона о потврђивању Уговора о оснивању Центра за сајбер капацитете Западног Балкана (WБ3Ц);

Предлог закона о потврђивању измјена Мултилатералног споразума између Европске заједнице и њених држава чланица, Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Исланд, Црне Горе, Краљевине Норвешке, Републике Србије и Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја;

Предлог закона о потврђивању Споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине, Владе Републике Бугарске, Владе Републике Хрватске, Владе Мађарске, Владе Републике Сјеверне Македоније, Владе Црне Горе, Владе Републике Србије, Владе Словачке Републике и Владе Републике Словеније у вези са сарадњом и координацијом у области трагања и спашавања у цивилном ваздухопловству.

Скупштина јуче расправљала о Закону о ПИО без опозиције

На јучерашњој сједници Скупштине посланици парламентарне већине расправљали су о Измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

У парламенту јуче није било опозиционих посланика, након што им је предсједник парламента Андрија Мандић изрекао у понедјељак опозицији мјеру удаљења са сједница Скупштине, која ће трајати 15 дана.

Мандић је то саопштио на почетку сједнице Колегијума предсједника Скупштине, након чега је опозиција напустила сједницу која је неколико минута касније завршена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: