(ВИДЕО) Краљ Александар одустаје од маузолеја: Треба поштовати жељу владике Рада и до краја је извршити

Митрополит Дожић упозорио је краља Александра да изградњу споменика по скици вајара Мештровића племе Његуши не би дозволило и да би то направило велику узбуну код народа.

Мештровић је – пише Љубомир Дурковић-Јакшић – направио скице за Цркву на Ловћену, које је у јесен 1924. изложио у Њујорку, на својој изложби. У часопису „Нова Европа“, у броју од 1. јануара 1925. године, посвећеном Његошу, Милан Ћурчин је штампао репродукције тих скица, уз објашњење:

„У овај број доносимо, као прилог, репродукције цртежа Његошеве гробнице на Ловћену, како је замислио и нацртао И. Мештровић. Ове цртеже радио је Мештровић (како смо већ рекли у броју ‘Нове Европе’ од 1. јула 1924) по жељи краљевој; али је прорачун за градњу био краљу одвише велик, па је засада одустао од намере да овај споменик подигне на Ловћену. Такође, замисао уметникова остаће засад, а можда и заувек, на хартији“.

С новцем је, несумњиво, било тешкоћа, али документи из оног времена сведоче да је пројекат стављен под сумњу и из разлога који с новцем нису имали никакве везе.

Срж спора може се назрети из речи Светозара Томића, иначе етнографа и географа, који је свој став о замишљеном пројекту, као секретар Одбора, изнео после посете Цетињу и Ловћену:

„На Ловћену, где је била досадашња Капела, не може се подићи никаква монументална грађевина. Ту нити има за њу простора, нити је могуће ту извести, нити је то уопште потребно. Црногорци, путници и поштоваоци великог Песника неће се пети на Ловћен ради Капеле, но ради Ловћена и гроба Владичина, који ће бити у Капели. С тога сам мишљења да се на место досадашње Капеле подигне нова истих димензија, колика је била стара, камење у зиду да буде крупније, и зид да буде на врсте лепо и чврсто израђен. Унутрашњост, пак, Капеле да буде израђена краљевски и Његошки тако, да се посетиоци Владичина гроба томе задивљују исто тако као и погледу на Ловћен.

Овакво мишљење да поднесем навеле су ме чињенице: што је више неполитички и чак штетно одлагање преноса Његошевих костију и извођење народне свечаности; затим што данашње прилике у Црној Гори изискују да се то што пре изврши; па онда градити аутомобилски пут по Ловћену исто је што и градити кућу на песку, и најзад, изгледа достојније и, чак, са више поште да учесници те велике народне манифестације на путу од пет км прате свога Краља и кости нашег Песника, на коњима и пешке но на аутомобилима“, писао је Светозар Томић.

Очигледно је да су разлози важнији од финансијских искрсли као препрека у остварењу краљеве идеје да на Ловћену буде подигнут маузолеј који би израдио Мештровић.

У питању је био могући спор Српске православне цркве и краља, који у тај спор није хтео да улази, због чега је и одустао од своје идеје. На то га је навело оштро иступање представника СПЦ, поготово митрополита Гаврила, тако да је краљ на истеку 1924. године у овој ствари заузео коначни став: уместо Мештровићевог маузолеја на Ловћену ће његовим старањем и из његове касе бити обновљена капела. О томе сведочи митрополит Гаврило Дожић.

„Овај нови споменик са којим је био сагласан Краљ“, пише ондашњи митрополит а доцнији патријарх Гаврило у својим мемоарима, „није одговарао једном православном владици, а још мање његовој жељи израженој у његовој последњој вољи, коју је требало до краја поштовати, као највећу светињу. Све друго било би у супротности са оним што је он урадио и написао у своме тестаменту.

Последња жеља поштује се код свих народа, као нешто што се не сме уопште спорити. Предвиђени споменик на Ловћену личио би више на египатске пирамиде, или пак на гломазне споменике на истоку који се подижу појединим краљевима и томе слично. Али овакви споменици у противности су са хришћанским ставом и хришћанском науком. У својој су суштини више пагански него ма шта друго. Такав споменик ја нисам могао ни у ком случају да одобрим“.

Као митрополит, он је крајем 1924. године затражио аудијенцију код краља Александра, а пре тога се консултовао с војводом Божом Петровићем, Јованом Цвијићем, Светозаром Прибићевићем и Николом Пашићем, који су се сагласили са његовим мишљењем.

Краљ је, знајући за разлоге ове посете, у расположењу дочекао митрополита Гаврила Дожића, коме се обратио овим речима:

„Ја знам, ваше Високопреосвештенство, да сте ви дошли ради споменика господина Мештровића. Чуо сам да сте ради тога љути. Знате, велики број пријатеља династије саветовао ми је да овај споменик узмем и платим, како би се поставио на гроб Владике Рада. Ја сам за овај споменик узео лично Мештровића. Он је добронамерно примио, и израдио нацрт. То је огроман рад, који ће доста да кошта, али који је достојан великог песника владике Рада“.

Митрополит је одговорио да не пориче вредност споменика, али је упозорио да он не приличи једном православном владики, јер је у супротности са начелима Српске цркве и Његошевим тестаментом.

„Мислим да треба поштовати и обновити Капелу сасвим у првобитном стању. Споменик Мештровићев личи више на једну пирамиду, која би се поставила на врх Ловћена. Народ Црне Горе то никако не би могао одобрити нити се са тим сложити. Мислим да је Ловћен ионако национални споменик, и довољно је да се обнови стара Капела. Не бих се могао сложити ни са другим иновацијама, као надлежни архијереј, сем да поднесем своју оставку, да не бих носио одговорност и народну клетву пред будућим покољењима. Само племе Његуши не би дозволило, и направило би узбуну код народа. Мислим да о томе треба водити рачуна“, рекао је митрополит Гаврило Дожић.

Александар му је на то одговорио: „Тачно је да треба поштовати жељу Владике Рада и до краја је извршити, како је он то прво замислио, кад је већ био подигао стару Капелу, која је сада у рушевинама. Нисам имао намеру ништа да мењам. Желео сам да се најбоље одужим моме великоме сроднику по крви, али кад то није у складу са Српском црквом, онда је паметније да се усвоји ваше мишљење, као надлежно. Ја ћу г. Мештровићу у замену за ово дати другу идеју за један споменик Незнаном јунаку на Авали, који ће бити изграђен за потребе наше државе и који ће симболизовати наш народ и наше народно и државно јединство, и то све покрајине. Ја сам већ о томе једанпут разговарао са Мештровићем који је мој пријатељ и мени у свему одан до краја.

Уосталом, тај нацрт споменика и кад би се усвојио, захтевао би да се чека мало више да се оствари у целини, односно да се радови доврше. Према томе, ја ћу то са г. Мештровићем све да урадим, тако да ћемо сви бити задовољни. Разуме се да не бих ни у ком случају желео да он буде љут ради овог избора или пак да буде с нечим оштећен. Према томе, треба сада брзим темпом, да се што пре изврши наш заједнички план. Ја ћу дати потребна упутства, а вас најлепше молим да ако нешто буде неповољно, да ме одмах известите.“

Како народ мисли

„Ја немам ништа противу Мештровића и његових радова“, рекао је митрополит Гаврило Дожић, „које високо ценим. Ако треба да се постави овај његов пројектовани споменик, мислим да има могућности, да се постави на она мест која могу имати више користи, него да га поставимо на Ловћену у супротности са тестаментом Петра Петровића Његоша, јер би све то скрнавило светињу његовог завештања. Пошто сте ви изданак две династије, мислим да је ваша дужност да то извршите до краја, како то народ мисли у Црној Гори.“

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Мештровић улази у игру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: