ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Љубинка Милинчић у „Српском свијету“: Ускоро руска вакцина Спутњик Ве из Торлака

1 min read
„Не знам зашто смо ми запустили „Торлак“, зашто смо у једном тренутку поверовали да нам ништа не треба, да ће нам све Европа дати. Сада видимо да нико ником ништа не даје и каква се страшна битка води за вакцине“, нагласила је Љубинка Милинчић уочавајући да када кажемо „св(иј)ет“ мислимо на Запад, али да се то мијења.

Љубинка Милинчић

„Управо данас стижу стручњаци из Русије да виде шта Торлак може, какве су му могућности и шта може да се унаприједи, након страшне деградације коју је доживио. Идеја је да се у почетку овде пуне бочице, а у другој половини године отпочне и са производњом вакцине Спутњук В. Надам се да ће држава искористити тренутак и обновити рад Торлака на прави начин. Ако постоји спремност, држава може да буде добар власник Торлака, а управо све ово око вакцине је показало значај једног оваквог института“, рекла је
Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница једног другог „Спутњика“ медијске куће, која руске вести пласира на српском.

„Не знам зашто смо ми запустили „Торлак“, зашто смо у једном тренутку поверовали да нам ништа не треба, да ће нам све Европа дати. Сада видимо да нико ником ништа не даје и каква се страшна битка води за вакцине“, нагласила је Љубинка Милинчић уочавајући да када кажемо „св(иј)ет“ мислимо на Запад, али да се то мијења.

О промјенама које се дешавају у Русији говори да су оне евидентне на сваком кораку. Интересантан је и њен осврт на олигархе у Русији, за које каже да више у оном буквалном преводу са грчког не постоје.

“Богат и утиче на политику“ – некадашњи олигарх који ногом отвара врата код предсједника Јељцина је постао богат, јер му је то омогућавао ондашњи закон. Захваљујући законима које је донио Путин, каже наша саговорница, „ неки су остали у Русији, као Абрамович, неки отишли ван земље, а неки у затвор“. Он који су остали у земљи, имали су задатак да помогну у обнови и тако део новца врате држави.

„Не би било среће, да несрећа није помогла“- руском пословицом коментарише санкције наметнуте Русији, које су Русији заправо помогле да развија сопствену производњу хране и од увозника, постала највећи извозник жита. Сматра да су земље које су увеле санкције више изгубиле, јер је Русија забранила увоз из тих земаља, а све те производе које је увозила, полако је замењивала сопственом производњом.

„ Санкције су обесмишљене због бројних билатералним споразума, јер многима треба нешто од Русије: Американцима треба гас, Немцима треба Северни ток“, наглашава Љубинка Милинчић и скреће пажњу:

„Русија је имала нуклеарно оружје и то ју је спасло. Да није имала, прошла би као Србија, или као Југославија. И то сви знају. Атомско оружје је оружје које никад не треба да буде употребљено, и све високотехнолошко оружје, којим је Русија превазишла Америку, служи за то да се не употреби. А када имате свест да неко може и вас да уништи, онда се сви обуздавају. Надам се -сви“, изражава бојазан и наду госпођа Милинчић.

Надаље у емисији можете чути занимљиве погледе на глобални свијет гдје су сви повезани и никоме није у интересу да се Америка распадне, иако се њени званичници понашају као да су дио неке империјалистичке наддржаве:

„Неко ко мисли да обузда Кину данас, то је смешно. Погледајте колико има Кинеза. Кина иде својим путем, и паметни ће се трудити, као што ми радимо, да се нађу у позитивној сфери њених интереса. То ради и Европа. Америка се нешто буни, а кад би Кина повукла свој новац из Америке, она би се распала. Опет кажем – не дај, Боже“, вели главна и одговорна уредница „Спутњика Србија“ и коментарише Бајденову честитку Србији у којој намеће узајамно признање Косова* и Србије.

„Честитам ти, али желим да нестанеш“, док Русија то другачије ради. Да није Русије, Република Српска не би ни постајала. Русија тако , заправо, штити међународне уговоре,у Републици Српској – Дејтонски споразум и резолуцију 1244 на Косову и Метохији. И то тражи од других. Зар је то тако тешко“, пита се гошћа „Српског свијета“ и додаје:

„Битно је да ми не признамо Косово! Нека то траје 300 година, неко ће се тамо вратити, нека траје и 3000 година! Наш приоритет треба да буде да ми обезбедимо да се тамо добро живи“, каже емотивно наша саговорница јер је рођена у Клини.

У емисији још можете чути о активностима „Спутњика Србија“ и ИН4С током литија у Црној Гори, о положају Срба и српског језика у Сјеверној Македонији, о глобалним кретањима, али и о новинарству.

Главна уредница Спутњика је у разговору са водитељком Српског св(иј)ета Горданом Јанићијевић закључила да су новинари ту да забиљеже оно што се дешава овдје и данас:

“ Не оптужујте таблоиде, ни новинаре, оптужујте оне који их снабдевају информацијама. Новинарство дели судбину свих нас. Суров је овај свет за све, па и за нас – новинаре“, закључила је главна и одговорна уредница „Спутњика Србија“ Љубинка Милинчић.

О свему опширније и детаљније – у „Српском св(иј)етуса Љубинком Милинчић.

Припремила Милијана Ераковић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *