(ВИДЕО) Лугоња: Српски народ стално тежи ка слободи и жртвује се за своју отаџбину

У емисији “Српски свијет” на Националној ИН4С телевизији гостовао је Маринко Лугоња који нас је увео у свијет четника, српске ослободилачке традиције, од тркачких јахача преко хајдука, хусара, граничара, шајкаша, ускока до првих специјалних војних јединица.

Прича о неугашеном пламену слободе и жртвовања за народ и отаџбину.

Маринко Лугоња на почетку разговора истиче да српски народ стално тежи ка слободи и како време пролази трпељивост нашег народа је све већа.

„Имам утисак да смо ми већ спремни на слободу. Чекамо прво да се умори непријатељ, а касније, уколико дође до пропасти која унижава човјека и када Срби схвате да немају више времена, тада постају оно што су били вјековима, борци. Реагују наши гени.” – рекао је Лугоња.

Наши Срби су, тврди он  имали једну велику земљу гдје смо физички били састављени, али духовно смо били растављени”

По његовом мишљењу српско биће када је примило Господа у срце, са једним јединственим духом, кренули смо у борбу за слободу.

“То се најбоље види у садашњим литијама, у којима има људи који никад нису ушли у Цркву, али осећају дух и благодат. То је тај дух који је нама у наслеђу. Мени је понос и срећа да покажем Десанку Максимовић која прича о цвијећу, прича из цвијећа. Она је чувар душе, наших војника и предака.” – наводи Лугоња.

Маринко Лугоња своју духовност носи у срцу било гдје да се налази, али када види српско дијете на Косову које иде у школу стрепећи да ли ће добити батине, у њему се као човјеку буди потреба да га заштити. Сматра да му је дужност да заштити српски народ.

“Наша молитва и жеља је да бранимо Косово. Желим да свако дијете буде срећно, и српско и албанско. Наша химна је Боже правде и не постоји борба за српство које није борба за правду и не постоји борба која ће другом да учини несрећу ради наше среће. Онај ко је спреман да жртвује себе за
опште добро, био то монах или четник, на истом је задатку, само је питање карактера, сврхе и разлога због чега то ради.” – каже Лугоња.

“Јако упечатљива сцена је да су наши људи у Првом свјетском
рату, када су видјели четнике да долазе, гледали у њих као живе мртваце, али не мртве духом, они су свједочанство Господа на земљи, и жртве коју подносе и монаси.

То је жртва сваке униформе.” – наводи Лугоња, додајући:

“Лица тих четника су учитељи, дечаци, пријатељи и то је прелепа слика. Слика четника поред Мишића. То су лица дјеце који воле свог родитеља. Наши најстрашнији борци. Толико страшни да су их људи гледали са страхопоштовањем, јер су са собом носили страхоту страдања, али и васкрсења.”

Проучавајући нашу историју, каже он, долази до сазнања да смо ми као српски народ у Првом свјетском рату имали на неки начин Косовску битку, али закључује да смо ми на косовској бици одлучили да се супротставимо јачем непријатељу, а у Првом свјетском рату, једино је Мишић био за то да се иде у јуриш, док су остали сумњали у своју снагу, савјетовајући га да се повуче и то повлачење их је водило кроз пакао, страдање и понижење.

“Поколебали су се у вјери, а Живојин Мишић никад није
имао колебање у вјери. На крају нас је опет вјера васкрсла.
Нисмо ми погинули у рату, нас су кренули да убијају, ово што
је остало је преживело. Кренули су да нас истребљују, а ови што су преживјели су добили од Николаја пламен да се ослободи свијет. Цар Николај је рекао да се Срби морају спасити и тада је преписао себи смрт, али су спасили свијет” – тврди Лугоња.

Лугоња прича и о томе да су Срби својим слободарским
магнетизмом привлачили све људе и народе око себе и све
слободоумне људе.

“Србија је била моћна земља да су људи желели да буду Срби.” – рекао је. “Код нас су жене биле официри
јер су хтјеле. То на свијету тада није било. То херојство се огледа у Милунки Савић, отишла је у рат да би заштитила брата. На крају јој сви одају признање и част, зову је у Француску да иде, али она остаје у Србији да буде мајка и гаји сирочиће. Херој сваког секунда свог живота.” – наводи Лугоња истичући снагу и борбу и Надежде Петровић која је штитила наше хероје.

Наводи да често губимо појам о томе шта је суштина државе.

“Штитећи своју државу, штитимо своје биће. Пројекција нашег
духа, наша потреба да се зближимо са Господом и његово
страдање је створило и гусле и песме и то је створило Србију
Карађорђа.” – каже наш саговорник и завршава разговор цитатом Владике Николаја “Какве су ти мисли, такав ти је живот.”

“Ова емисија и будуће емисије биће једна врста поклоњења
прецима и нашој дјеци.” – поручује домаћин емисије, Вељо Чупић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: