(ВИДЕО) Мандић синоћ уприличио Академију поводом Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау

Предсједник Скупштине Андрија Мандић одао је и синоћ пошту невиним страдалницима чији животи су угашени у најмрачнијим временима заједничке историје.

“Јасеновац – највеће стратиште на простору некадашње Југославије, злочиначки логор у коме су живот изгубили Срби, Јевреји, Роми и бројни други народи, укључујући Хрвате антифашисте који су одбили бити дио усташког мрака – стоји као болно свједочанство о дубини људског зла”, поручио је Мандић.

Он је поручио како је Маутхаузен, један од најозлоглашенијих концентрационих логора нацистичке Њемачке, постао мучилиште за преко 190.000 људи, од којих је најмање половина изгубила животе у нечовјечним условима.

Дахау је, додаје Мандић, био концентрациони логор који је малтене синоним нацистичког режима јер је, како каже, активиран и отворен 1933. године, одмах по доласку нациста на власт у Њемачкој.

“У овом логору, на захтјев самог Адолфа Хитлера, био је заточен и наш Доњеморачанин, некадашњи Митрополит црногорско-приморски и Патријарх Српске православне цркве г. Гаврило Дожић, који је до смрти дијелио судбину свог страдалног народа. Заједно са њим, заточеништво је дијелио и Свети Николај Охдридски и Жички, велики пастир српског народа”, поручио је Мандић.

Овај дан, поручио је он, није само подсјетник на страшну прошлост, већ је и прилика да заједнички упутимо јасну поруку будућности: да се никада више и нигдје не понове катастрофе које су уништиле на милионе живота.

Мандић је подсјетио да је, приликом званичне посјете Држави Израел, имао част да се састане са г. Ефраимом Зурофом, посљедњим живим ловцем на нацисте и човјеком који је својим преданим радом привео правди Динка Шакића, злогласног заповједника Јасеновца.

“Задовољство ми је што ће г. Зуроф веома брзо посјетити Црну Гору, те да ћемо том приликом одати пошту и комунисти др Милу Бошковићу, нашем Баранину, који је био прва жртва из наше земље у поменутом логору, као и стотинама официра и интелектуалаца припадника Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе који су 21. на 22. април 1945. звјерски поклани у овом логору”, поручио је Мандић.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поручио је да је Јасеновац, као стравично мучилиште и логор смрти, збирно име за сва страдања на подручју Краљевине Југославије, у току окупације, Срба, Јевреја и Рома и осталих правдољубивих људи.

“Ми овдје у Црној Гори можемо бити поносни што је наша власт донијела Резолуцију о поштовању жртава геноцида у Јасеновцу, Маутхаусену и Дахауу, јер су наши сународници и свих српских земаља, а и из Црне Горе, страдали у тим логорима. Видимо какав је био однос СПЦ према нацизму и по томе, не само што су страдали тројица наших угледних архијереја на самом почетку рата од нацизма, него и што су у току рата многи били мучени од стране нациста, а наш светопочивши патријарх Гаврило и свети владика Николај били и заточеници злогласног логора Дахау”, поручио је митрополит Јоаникије.

Потпредсједник Владе Будимир Алексић поручио је да је наша обавеза и задатак да отргнемо од заборава страдања Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и у Другом свјетском рату уопште.

“Међу првим жртвама те „фабрике смрти“, у којој је – према подацима Енциклопедије Британика, и Југословенске Комисије за утврђивање ратних злочина убијено више од 800 хиљада људи, био је комуниста из Црне Горе Мило Бошковић. А у априлу 1945. у Јасеновцу је мученички страдало цјелокупно вођство Југословенске краљевске војске из Црне Горе”, поручио је Алексић.

Предсједница Јеврејске заједнице у Црној Гори Нина Офнер Бокан поручила је да су се окупили како би се присјетили, исказали поштовање, али и да поставе питање савјести.

“Као Јеврејка, не могу да прихватим селективно сјећање. Као предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе, вјерујем да ниједна жртва не смије бити занемарена. Затварање очију и равнодушност пред туђом патњом је кукавичлук. Патња нема националност. Неправда не познаје етничке и вјерске границе. А савјест мора бити универзална за све. Сви смо дужни погледати се се прво у огледало и очистити своје двориште, како би имали морални легитимитет оптужити неког другог. Зато вечерас не говоримо да бисмо оптуживали и дијелили се међу собом, већ да бисмо сјетили, позвали на буђење савјести и на помирење.

Офнер Бокан је поручила и како је међу присутнима и госпођа Естер Бајер – која је као дјете преживјела логор Сајмиште.

Извршни директор Центра за афирмацију РЕ популације Нарди Ахметовић поручио је да ромске жртве не припадају само ромској заједници и да зато сјећање на њих мора бити заједничко, једнако снажно као и сјећање на све друге жртве фашизма.

“Јер када издвојимо једне да бисмо заборавили друге, тада издамо све. Зато Црна Гора, али и цијела Европа, морају гајити културу сјећања, али и признања. Признања боли, признања истине, признања вриједности сваког човјека без обзира на његово поријекло, језик или вјеру. Јер све што не признамо, плашим се, поновиће се”, поручио је Ахметовић.

Академију је увеличало и појање Хора Светог апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице, под диригентском палицом госпође Људмиле Радовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: